Ken Wilber
Verovatno najbriljantniji filozof današnjice, koji je svojom prvom knjigom "Spektar svesti" napisanom u dobu od 23 godine sintetizovao sve oblike psihologije i psihoterapije, uključujući tradicije Istoka i Zapada, i privukao pažnju stručne javnosti, u narednih je deset godina obradio sva bitna polja ljudskog stvaralaštva - nauku, sociologiju, umetnost, politiku, ekonomiju, tehnologiju i medicinu - i stvorio novu paradigmu ljudskog razvoja, koja danas svoj izraz nalazi u saradnji nekoliko stotina vrhunskih istraživača iz svih područja okupljenih u Integral Institute. Ovde on komentariše pitanje autentične duhovne prakse. Ken Wilber je autor knjiga The Spectrum of Consciousness, Grace and Grit, Sex, Ecology, Spirituality, A Brief History of Everything, The Eye of Spirit , Bez granice i dr.
. . .

Odlomak iz "One Taste"
Shambhala 2000, Copyright Ken Wilber


Sedim tu na verandi, gledam kako sunce zalazi. Samo što nema gledaoca - samo sunce, zalazi, zalazi. Iz najčistije Praznine blista presjajna jasnoća. Glas ptica, tamo. Oblaci, njih nekoliko, eno tamo. Ali nema "gore", niti "dole", niti "eno", niti "tamo" - jer nema "mene" niti "ja" kojem ovi pojmovi imaju smisla. Samo ovo. Jednostavno, jasno, lako, bez napora, uvek prisutno.

Strašno sam se uozbiljio prema meditaciji kad sam pročitao sledeći redak od uglednog
Bhagavan Šri Ramane Maharšija:

"Ono što nije prisutno u dubokom snu bez snova, nije stvarno".

To je šokantna objava, jer u osnovi tamo nema ničeg - doslovno ničeg - u dubokom snu bez snova. U tome je poenta. Vrhovna stvarnost (ili Duh), kaže Ramana, ne može biti nešto što izranja u svesti, a zatim nestaje. Mora biti nešto stalno, trajno ili, više tehnički, nešto što je bezvremeno i potpuno prisutno u svakoj tački vremena. Dakle, vrhovna stvarnost mora biti takođe potpuno prisutna u dubokom snu bez snova, a štogod da nije prisutno u dubokom snu bez snova, nije vrhovna stvarnost.

Ovo me duboko uznemirilo, jer imao sam nekoliko kenshoa ili satoričkih iskustava (kraćih uvida u Jedan Ukus), ali bili su ograničeni na budno stanje. Štaviše, većina stvari za koje marim postojale su u budnom stanju. A opet budno stanje očito nije trajno. Dolazi i odlazi svaka 24 sata. A ipak, prema velikim mudracima, postoji u nama nešto što je uvek svesno - to jest, doslovno svesno ili lucidno svo vreme i kroz sva stanja, budnost, sanjanje, dubok san bez snova. I ta uvek prisutna svesnost je Duh u nama. Ta temeljna struja neprekidne svesti (ili nedualne svesnosti) je direktan i neprekinut zrak čistog Duha. To je naša veza direktno s Bogom.

Tako, ukoliko želimo ostvariti svoju vrhovnu istovetnost/identitet s Duhom, moramo se umetnuti u ovu struju neprekidne svesti, i slediti je kroz sve promene i stanja - budnost, sanjanje, dubok san bez snova.

Ovo će: (1) osloboditi nas isključive identifikacije s bilo kojim od tih stanja (kao što su telo, um, ego, ili duša); i

(2) omogućiti nam da prepoznamo i identifkujemo se s onim što je neprekidno - ili bezvremeno - kroz sva ta stanja, naime, Svest-kao-Takva, ili bilo kojim imenom, bezvremeni Duh.

 

Meditirao sam prilično intenzivno već 20 godina kad sam naleteo na tu izjavu Ramane. Studirao sam Zen s Katagiriem i Maezumiem; Vajrayanu s Kaluom i Trungpom; Dzogchen s Pema Norbuom i Chagdudom; plus Vedantu, TM, kašmirski šaivizam, hrišćanski misticizam, Kabalu, daizam, sufizam... ali, popis je dugačak. Kad sam naišao na Ramaninu izjavu, bio sam na intenzivnom Dzogchen povlačenju s mojim prvim Dzogchen učiteljem, Chagdud Tulku Rinpocheom. Rinpoche je takođe isticao važnost nastavljanja ogledalnog uma u stanjima sanjanja i dubokog sna. Počeo sam imati bljeskove ove neprekidne nedvojne svesnosti, kroz sva stanja, što je Rinpoche potvrdio. Ali tek nekoliko godina kasnije, kroz veoma intenzivno 11-dnevno razdoblje - u kojem se činilo da odvojeno sopstvo (Ja) radikalno, duboko, temeljito umire - sve je nekako sazrelo. Nisam uopšte spavao kroz tih 11 dana; ili bolje rečeno, bio sam svestan 11 dana; ili bolje rečeno, bio sam svestan 11 dana i noći, čak i dok su telo i um prolazili kroz budnost, sanjanje i dubok san bez snova. Bio sam neprekidan usred promena; mene nije ni bilo; ostala je samo nepostojana prazna svest, blistavi ogledalni um, svedok koji je jedno sa svime svedočenim. Jednostavno, postao sam ono što jesam, što je bilo tako, više ili manje, oduvek. U trenutku kad ova neprekidna nepodeljena svest postane očita u vašem slučaju, probudi se nova sudbina usred ispoljenog sveta. Otkrili ste svoj Buddha Um, svoje Božansko, svoju bezobličnu, besprostornu, bezvremenu, beskonačnu Praznost, svojeg Atmana koji je Brahman, svoj Keter, svest Hrista, blistavi šekinah - u svim tim izrazima, Jedan Ukus. Koji je nepogrešivo to. I upravo to je vaš istinski identitet - čista Praznost ili čista neopisiva Svest-kao-Takva - i tako oslobođeni ste iz strave i mučenja koje nužno izniče kad se identifikujete s malim subjektom u svetu malih objekata.

Kad otkrijete svoj bezoblični identitet kao Buddha Um, kao Atman, kao čisti Duh ili Božansko, onda ćete u toj neprekidnoj, nedvojnoj, uvek prisutnoj svesti ponovo ući u manja stanja, suptilni um i grubo tijelo, i oživeti ih blistavim sjajem. Nećete ostati samo Bezoblični i Prazni. Ispraznićete Prazninu: ispraznićete se u um i svet, i u tom procesu ih stvarati, i ući u sve jednako, ali naročito i posebno u onaj um i telo koji zove se "ja" (u mom slučaju, Ken Wilber): ovo manje sopstvo postaće vozilom Duha koji jesmo.

A onda će sve stvari, uključujući vaš mali um i telo i osećaje i misli, narastati u neizmernoj Praznini koja jeste, i one će se samo-osloboditi u svoju vlastitu istinsku prirodu upravo dok izniču, upravo zato što se više ne poistovećujete s bilo kojom od njih, već im puštate da plešu, da izniču, u Praznini i Otvorenosti koja vi sada jeste. Onda probudićete se kao temeljna Sloboda, i zapevati one pesme blistavog oslobođenja, zasjati beskonačnošću preočitom da bude viđena, i ispiti ocean ushita. Pogledaćete mesec kao deo svog tela i pokloniti se suncu kao delu svog srca, i sve to je upravo tako. Jer večno i uvijek, večno i uvijek, postoji samo ovo.

Priredio Hokai D. Sobol, Mandala, 2002.

 

 

ZAVRŠNA NAPOMENA (I.A.)

Da bismo bili budni i prisutni u dubokom snu bez snova, moramo najpre prestati da sanjamo tokom dana. Tada ćemo se osloboditi i noćnih snova.

Sanjamo tokom dana samo zato jer nismo svesni sebe. Kada se noću opustimo samo nastavljamo još jače da sanjamo bez ikakvih ograničenja.

Potreba da sanjamo o sebi i svetu tokom celog dana i noći poništava se meditacijom stalne prisutnosti pažnje ili svesti o sebi u svakodnevnom životu (sattipathana), i svakodnevnim intenzivnim zadubljenjem (vipassana i zazen), ili sedećom meditacijom ujutru i uveče.

Objektivni pokazatelji ovakve prave budnosti jesu potpuna ujednačenost svih fizičkih pokreta i glasa tokom govora, kao ulje kad se lije, apsolutna dobrota prema svemu i apsolutna nezavisnost od svega. Tako izgleda probuđeni.

 

 

 

POČETNA STRANA     MOJE KNJIGE     RAMANA MAHARŠI     OSHO     NISARGADATA

 GURĐIJEV     OSTALE VAŽNE KNJIGE      BILI MAJER     DEJVID AJK I ZAVERE  

BIBLIJA     NLO     ZDRAVLJE     NOVA NAUKA     BESPLATNA ENERGIJA     ISTORIJA     SVE ZA DUŠU