NEKOLIKO BIOGRAFSKIH PODATAKA IZ ŽIVOTA OSHO RAJNEESHA

Detinjstvo

11. XII 1931. - Rođen je u mestu Kuchwara, Madya Pradesh, Indija, kao najstariji sin trgovca tekstilom, koji je pripadao džainskoj religiji. Prve godine života je proveo u atmosferi ljubavi i slobode kod svoje bake u jednom malom selu.

1938. - Posle smrti svoga dede, pridružuje se roditeljima u mestu Gadaware, gradiću sa oko 20.000 stanovnika. Baka ga sledi i ostaje njegova najvelikodušnija prijateljica, sve do njene smrti 1970. god. Pred kraj života proglasila se sledbenikom ideja svog unuka.

1946. - Rajneesh doživljava prvi bljesak Prosvetljenja sa 14 godina. Tih godina eksperimentiše sa meditacijama. Najviše je uživao u tome da izaziva svoju izdržljivost vežbajući razne tehnike disanja, plivajući u reci i boreći se sa rečnim brzacima. Intenzitet njegovog spiritualnog traganja odražava se na zdravlje. Roditelji i prijatelji se pribojavaju da neće dugo živeti.

Godine provedene na univerzitetu

Od 1952. - 21. marta 1953. godine, u svojoj dvadeset i prvoj godini, Rajneesh doživljava Prosvetljenje, najviši vrh ljudske svesti. Tada, kaže on, njegova spoljna biografija prestaje, jer od tada živi u stanju bez ega, u jedinstvu sa unutarnjim zakonima života. U Jabalpuru nastavlja svoje studije filozofije, gde i doktorira 1956. god.

1957. - Rajneesh predaje na visokoj školi za sanskrit u Rajpuru. Godinu dana kasnije postaje profesor filozofije na univerzitetu u Jabalpuru. Godine 1966. napušta to mesto, da bi se posvetio podučavanju meditacije. Šezdesetih godina putuje Indijom kao „Acharya (Učitelj) Rajneesh", izazivajući srdžbu sveštenstva i dirajući u srce miliona.
 

Godine provedene u Bombaju

1968. - Nastanjuje se u Bombaju, živeći i podučavajući u Woodland apartmanu. Redovno održava meditacijske kampove, najčešće u Himalajima, gde uvodi i svoju revolucionarnu „dinamičku meditaciju", tehniku koja zaustavlja um kroz prethodnu katarzu.
 

Od 1970. počinje inicirati ljude u neosanyas, put predaje samospoznaji i meditaciji, potpomognut njegovom ljubavlju i ličnim vodstvom. Počinju ga zvati "Bhagwan" - „Blaženi".

1970. - Prvi tragaoci sa Zapada stižu, među kojima ima i veoma obrazovanih pojedinaca. Njegov ugled se širi u krugovima inteligencije Evrope, Amerike i Australije. Godišnji meditacijski kampovi se nastavljaju. Godine 1974. pronalazi lepo mesto u Puni, gde se intenzivira učenje i meditacija.
 

Godine provedene u Puni

1974. - 21. marta, na dan Bhagwanovog Prosvetljenja, otvara se ašram u Puni. Bhagvanov radijus delovanja se širi celim svetom. Istovremeno mu se zdravlje naglo pogoršava. Povlači se u svoje prostorije, dajući jutarnja predavanja i inicirajući spiritualne tragaoce naveče. Terapijske grupe kombinuju saznanja Istoka u meditaciji i Zapada u psihoterapiji. U roku od dve godine ašram stiče reputaciju „najboljeg centra za rast i terapiju u svetu". Bhagvanova predavanja obuhvataju sve velike religijske tradicije i učenja u svetu. Istovremeno, njegovo ogromno znanje o zapadnoj nauci i misli, njegova jednostavnost i jasnoća reči i dubina argumentacije, čine da nestane razlika između Istoka i Zapada. Postaje veoma prijemčiv za slušaoce sa Zapada. Predavanja snimljena na audio trakama i objavljena u knjigama čitaju hiljade ljubitelja mudrosti. Krajem sedamdesetih godina Bhagvanov ašram postaje meka za moderne tragaoce za Istinom. Tadašnji predsednik Indije Moradži Desaj, tradicionalni indus, godinama sprečava sve napore Bhagwanovih učenika da presele ašram u jedan zabačeni deo Indije, gde bi bili u mogućnosti da eksperimentišu sa Bhagwanovim učenjem i stvore zajednicu koja bi se samofinansirala i koja bi živela u duhu meditacije, ljubavi, kreativnosti i smeha.

1980. - Izvršen je pokušaj ubistva nad Bhagwanom, pri jednom od njegovih predavanja. Napadač je bio član jedne tradicionalne indijske sekte. Iako se oficijelna crkva, kako na Istoku, tako i na Zapadu, njemu protivi, Bhagwan tada već ima četvrtinu miliona učenika - iniciranih sannyasina.

Nova faza — Rajneeshpuram, USA

1981. - 1. maja Bhagwan prestaje sa predavanjima i stupa u fazu „opštenja srca ka srcu, bez reči", jer mu je telo prilično oslabilo i treba odmora. Njegovi američki sledbenici kupuju veliko imanje u pustinji centralnog Oregona. Oko njega se stvara model poljoprivredne zajednice, koja se razvija neverovatnom brzinom, pokazujući impresivne rezultate pretvaranjem pustinje u zelenu oazu, sposobnu da hrani 3.000 ljudi. Na letnjim festivalima prisustvovalo je i do 20.000 ljudi iz celog sveta, koji su stanovali i hranili se u Rajneeshpuramu. Bhagwan traži permanentnu dozvolu za boravak kao religiozni vođa, ali mu američka vlada to odbija. Jedan od razloga je i njegov zavet ćutanja u javnosti; istovremeno je i sam grad Rajneeshpuram izložen napadima oregonskih vlasti i hrišćanske većine. Zakoni korišćenja zemlje u Oregonu, koji bi trebali da štite takvo korišćenje, postaju glavno oružje u borbi protiv grada, koji je uložio ogromne napore da učini zemlju ponovo pogodnu za eksploataciju.

U oktobru 1984. Bhagwan ponovo počinje da govori pred javnošću. Istovremeno sa rastom zajednice u Oregonu stvaraju se velike zajednice u svim važnijim Zapadnim zemljama, uključujući i Japan, koje žive od svojih nezavisno zarađenih prihoda.

1985. - 15. septembra Bhagwanova sekretarica i nekoliko članova uprave iznenada napuštaju zajednicu i ceo niz ilegalnih dela, koja su počinili, izlazi na videlo. Bhagwan poziva američke vlasti da obave temeljnu istragu. Vlasti to koriste kako bi pojačale svoju borbu protiv zajednice. 29. oktobra Bhagwana hapse bez naloga. Na saslušanju su mu stavljene lisice na ruke. Put do mesta gde bi trebalo da mu se sudi traje uobičajeno nekoliko sati avionom, no njegovo putovanje se produžava na čak osam dana. Nekoliko dana se čak nije znalo ni gde se nalazi, dok je kasnije Bhagwan pričao da su ga u Oklahomu uveli pod imenom „Dejvid Vašington" i strpali u karantin zajedno sa zatvorenikom koji boluje od herpesa, bolesti koja je mogla da bude kobna za Bhagwana. Sat vremena pre nego Sto je konačno trebao biti oslobođen, posle dvadeset dana muka, otkrivena je bomba u zatvoru. Svi su bili evakuisani osim Bhagwana. U zatvoru su ga kroz hranu trovali opasnim talijumom, koji je do kraja ostao u njegovoj krvi, rušeći mu ionako krhko zdravlje.

Sredinom novembra, na savet svojih pravnika, Bhagwan priznaje krivicu za dva od trideset četiri prekršaja kojim su ga teretili i na taj način izbegava dalje rizike po život od strane američkog pravosuđa. Bhagwan koristi „Alfred klauzulu", po kojoj se neko može proglasiti krivim, iako to nije svojom ličnom krivicom. Ova klauzula postoji samo u Americi. Nakon plaćanja kaucije od 400.000 dolara i zabrane ulaska u Ameriku za narednih pet godina, on napušta tu zemlju privatnim avionom, te leti za Indiju, gde će se odmarati na Himalajima. Nedelju dana kasnije zajednica u Oregonu se raspada.

Studijsko putovanje po pitanju ljudskih prava

Decembar 1985. - Bhagwanova nova sekretarica Maprem Hasya, njegova saputnica Vivek i njegov lekar Devaraj bivaju izbačeni iz Indije, i njihove vize poništene. Bhagwan odlazi u Nepal, gde svakodnevno drži predavanja i tamo boravi do februara.

Februar 1986. - Bhagwan stiže na ostrvo Krit sa turističkom vizom. Živi u vili jednog grčkog filmskog producenta i drži predavanja dva puta dnevno. Učenici počinju hrliti ka Kritu. Grčka pravoslavna crkva počinje da preti grčkoj vladi da će poteći krv ako Bhagwan ne bude isteran iz zemlje. Petog marta policija upada u vilu, hapsi Bhagwana bez naloga i prebacuje ga u Atinu, gde ga samo 25.000 dolara spašava da ga ne ukrcaju na neki brod za Indiju, koji je čekao u pirejskoj luci. Odlazi avionom za Švajcarsku, gde mu se odmah ukida njegova sedmodnevna viza. Izjavljuje se da je nepoželjna ličnost i da je povredio američke imigracione zakone. Potom odlazi za Švedsku, gde ga već čeka policija. Proglašavaju ga opasnim za nacionalnu sigurnost. Mora odmah da napusti Švedsku i lete za Englesku. Piloti su obavezni da se odmore osam sati, Bhagwanu se ne dopušta čak ni da spava u aerodromskom hotelu, već ga zajedno sa saputnicima trpaju u malu i smrdljivu ćeliju, pretrpanu
afričkim i azijskim izbeglicama. Sledeći dan leti za Irsku, za koju su dobili normalnu turističku vizu. Stanuje u hotelu blizu grada Limerick. Policija dolazi i traži da napusti zemlju. Kanada čak ne dozvoljava ni da slete da bi napunili gorivo. Sledeći cilj je Antiqua u Karibima. Ali, i tu mu naređuju da napusti zemlju. Holandija ga odbija. Nemačka ne dopušta, pomoću jednog preventivnog dekreta njegov ulazak u zemlju. U Italiji se molba za vizu vukla pola godine... i tako u poslednji čas:

19. mart - Urugvaj ga poziva da leti preko Senegala za Montevideo sa prijateljima. Oni čak pominju i mogućnost da Bhagwan dobije stalni boravak. Tu se saznaje zašto Bhagwana nisu pustili u druge zemlje. Teleksi sa informacijama o navodnim krijumčarenjima stvari, droge i prostituciji su uvek stizali neposredno pre nego što bi se on obratio toj zemlji za vizu, što bi logično prouzrokovalo reakcije od strane policije. Urugvaj uskoro doživljava isti pritisak. 14. maja vlada želi da objavi na konferenciji za štampu da Bhagwanu želi da pruži stalni boravak. Te noći predsednik Urugvaja Sangvinetti dobija poziv iz Vašingtona, odakle mu se daje do znanja, da, ako Bhagwan ostane u Urugvaju, neće dobiti obećani kredit od 6 milijardi dolara, niti će ubuduće odobravati kredite Urugvaju — Bhagwan mora napustiti i tu zemlju. Sledeći dan se objavljuje da Amerika daje Urugvaju kredit od 150 miliona dolara.

6. juni - Jamajka garantuje desetodnevnu vizu. Par trenutaka nakon sletanja, spušta se avion američke vojske i iz njega izlaze dva civila. Sledećeg jutra njihove vize bivaju poništene. Potom lete za Lisabon, preko Madrida, gde biva neotkriven jedno vreme, ali kada je nakon par nedelja policija otkrila kuću u kojoj se nalazio i iz koje nije izlazio, iako je njegov boravak bio legalan, on odlučuje da se vrati u Indiju.

29. juli - Bhagwan stiže u Bombaj, gde se odmara pola godine, kao lični gost jednog indijskog prijatelja. Tu održava svoja svakodnevna predavanja.

4. januar 1987. - Bhagwan se ponovo seli u Ašram u Puni, gde je proveo dobar deo sedamdesetih godina. Šef policije u Puni, na insistiranje jednog hindu fanatika, koji je pokušao nekada da ubije Bhagwana na jednom javnom predavanju, naređuje Bhagwanu da napusti Punu kao „nepoželjna osoba". Tu naredbu isti dan poništava visoki sud u Bombaju. Indijska vlada nerado mora da štiti prava ovog „neugodnog" građanina, iako je očigledno da bi radije hteli da mu ih ukinu. Svojim radikalnim razobličavanjem svih vrsta ljudske i vlastodržačke laži i hipokrizije Bhagwan je zaslužio titulu „svetskog državnog neprijatelja", kakvu nemaju ni okoreli kriminalci.

1987 - 90. Naredne tri godine Bhagwan provodi u svom ašramu u Puni, jer mu je zabranjen ulazak u većinu zemalja sveta. Iako mu se zdravlje konstantno pogoršavalo, jer su otrovi koji su tekli njegovim venama, uneseni hranom u američkom zatvoru, povremeno vršili svoju funkciju (koju su im američke vlasti namenile), Bhagwan je i dalje držao predavanja i učestvovao na večernjim darshanima, bivajući svetlost-vodilja za učenike širom sveta.
Pošto je poslednje dve godine uglavnom držao predavanja o zenu, istovremeno se usmeravajući na samu srž svoga učenja, spajajući i poništavajući u sebi sve tradicije, učenici su ga nazvali Osho, po jednom zen-kaluđeru, što znači „novi čovek". Zvanično je promenio ime Bhagwan Shree Rajneesh u Osho Rajneesh 12. septembra 1989. godine, jer je potpuno svojim učenjem prevazišao indijsku versku tradiciju, iz koje potiče titula Bhagwan. Time je promenjeno ime organizacije koja se razgranala širom sveta, kao i naslovi blizu 400 knjiga, koliko je ostalo iza njega.

19. januara 1990. god., ugasilo se telo Osho Rajneesha - oslabljeno srce je popustilo i Beli Oblak se raspršio u Beskraju. Njegovi učenici pričaju da se ponašao kao da ide na izlet toga dana; kada su jedna po jedna funkcija tela počele da otkazuju, nije dozvolio svom ličnom lekaru da ga prenese u bolnicu na operaciju rečima: „Došlo je vreme da odem." Potvrđujući učenje Osha da je smrt radost i ekstaza, njegov lekar je počeo da pleše oko kreveta na kome je ležao jedan od retkih Prosvetljenih ljudi našeg vremena. Po objavljivanju vesti o smrti njegovog tela, ceo ašram u Puni je počeo da slavi, dok se njegovo telo iste večeri spaljivalo, po starom indijskom običaju. Urna sa pepelom se čuva ispod njegovog kreveta, dok je njegova božanska mudrost stalno prisutna medu njegovim učenicima, koji nastavljaju da vode organizaciju NEO-SANNYAS INTERNATIO-NAL i održavaju njegovo učenje i prisustvo živim, pamteći reči: „Moje telo će umreti, ali moja energija će ostati večno sa vama." Kažu da su mu poslednje reči bile, dok je tiho odlazio: „Ja nisam sa ove planete. Moje telo je ovde bilo samo gost."