O FLUORU
Priča o fluoru, kao i svaka priča, se mora posmatrati sa
više strana, gledati iz više uglova. Da bi sagledali potpunu sliku o fluoru i
fluoridima moramo da uzmemo u obzir SVE podatke koje imamo. Dugo vremena
čovečanstvo gleda u jednu, namerno ili slučajno, postavljenu sliku – fluor je
koristan i dobar za zube, a na tu frazu se i svodi znanje većine čovečanstva o
fluoru. Od trudnica možete često čuti : ‘’meni je lekar prepisao tabletice
fluora’’, majke male dece su često savetovane od strane lekara/zubara da svojoj
deci daju da grickaju tabletice fluora. I zbog bezrezervnog poverenja u
zdravstveni sistem i autoritete sa polja zdravstva, mi nijednog trenutka ne
dovodimo u pitanje njihova ‘’kredibilna’’ i ‘’legitimna’’ znanja.
(Napomena: U tekstu će biti korišćeni termini fluor i
fluoridi, označavajući pri tome istu stvar; fluor je element, fluoridi su
jedinjenja sa fluorom. Mi svoje sledovanje fluora dobijamo putem fluorida, jer
čist fluor je otrov, jači od arsenika, za nijansu slabiji od cijanida.)
I ISTORIJAT
Za fluor se zna odavno, prvi put se spominje u spisima
rimljana, kao fluorspar (kalcijum fluorid, CaF2). Terminom fluor se prvobitno
označavala klasa minerala, korišćena za topljenje ruda i metala. Hronološki,
istorijat fluora (sa čisto hemijskog i medicinskog stanovišta) bi izgledao
ovako:
Francuski hemičar Edmond Fremi(1814-1894) je bio vrlo
blizu toga da izoluje fluor, nikada nije uspeo, ali njegov student Henry Moissan
je nastavio njegov rad i uspeo da izoluje čist fluor (cena toga je bila teško
trovanje fluorom koje ga je umalo koštalo glave) …
1886, Moissan: izolovanje fluora
1887, Davy: izolovan u čistom stanju
1928, Midgley: Freoni
1938, Plunkett: Teflon
1940, “Manhattan” projekt
1943, Identifikovano prvo organofluorno jedinjenje:
Fluoroacetat, u Dichapetalum cymosum (Južna Afrika), mimik sirćetne kiseline,
blokira Krebs-ov ciklus
1947, Fowler: perfluorovanje sa CoF3( kobalt trifluorid)
1949, Simon: elektrohemijsko fluorovanje
1954, Fried: početak medicinske hemije organofluornih
jedinjenja
1957, Fried je objavio da različiti fluorovani steroidi
imaju višu biološku aktivnost, u poređenju sa nefluorovanim derivatima
1970-tih, Organofluorna jedinjenja su retka u medicinskoj
hemiji
1990, 220 fluorovanih lekova odgovara udelu na tržištu od
8% sintetisanih lekova;
1996, U toku je razvoj 1500 lekova koji sadrže fluor;(
fluor čini da lek 70 puta brže prodre kroz ćelijsku membranu)
2002, Odobren je 31 novi lek, od kojih 9 sadrže fluor;
2003, Od 18 lekova koji su u vrhu svetske prodaje, 7
sadrže fluor; Prozac, Cipro. Najprodavaniji: Lipitor (Pfizer), snižava nivo
holesterola, zarada 10,3 milijardi USD;
2004, 238 patenata u hemiji fluora, u poređenju sa 101 u
2001;
Identifikovano je više od 3000 prirodnih proizvoda koji
sadrže bar 1 halogen, od čega samo 6 sadrži fluor;
Više vrsta lekova koji sadrže F: antidepresivi,
anti-imflamatorni , antiviralni, antimalarici, antitumorski….
Fizičko hemijske karakteristike fluora:
- gas bledozelene boje, male gustine
- visoka elektronegativnost
- niska polarizabilnost
- najreaktivniji element u periodnom sistemu, jedini se
sa svim elementima osim sa helijumom, neonom i argonom
- najjači oksidans (opasnost od požara i eksplozije)
- 13. po redu najzastupljeniji element u zemljinoj kori
- izuzetno otrovan
- pri radu sa fluorom su neophodne posebne mere
predostrožnosti
- tačka topljenja: -219,62 °C ; tačka ključanja: -188,14
°C
Industrijska primena fluora i fluorida:
- od početka 1600-tih fluorovodonična kiselina je
korišćena u industriji stakla, za pravljenje(urezivanje) šara, danas se takođe
koristi u proizvodnji sijalica,
- u naftnoj industriji se koristi(fluorovodonična
kiselina) kao katalizator(supstanca koja ubrzava hemijske reakcije) za dobijanje
većeg broja oktana u benzinu (fluorokarbonati),
- za dobijanje nervnog otrova sarina,
- celokupna industrija aluminijuma je nezamisliva bez
fluora i fluorida – bitno snižava tačku topljenja aluminjuma,kao i čelika i
berilijuma (inače zbog svoje izuzetno visoke reaktivnosti fluor topi skoro sve
organske matrerije pred sobom, kroz čelik prolazi kao kroz puter, pali azbest),
- u nuklearnoj industriji se koristi za obogaćivanje
uranijuma,
- fluor i njegova jedinjenja deluju kao protoplazmatski
otrovi, te se koriste za trovanje pacova i miševa,
- za proizvodnju freona i drugih gasova za rashlađivanje,
fluorescentnog svetla, za proizvodnju sintetičkih tepiha, pesticida, voska za
skije, vodootprone odeće, cigle i keramike, većine kompjuterskih komponenti.
Primena organofluornih jedinjenja:
- polimeri: teflon, lubrikanti (Krytox),
mikrolitografija, optički kablovi, jonomeri (Nafion),...
- sredstva za gašenje požara: haloni (CF3Br, CF2ClBr),
heptafluoropropan (CF3CHFCF3)
- anestetici: halotan, sevofluoran ((CF3)2CHOCH2F),
desfluoran (CF3CHFOCHF2)
- veštačka krv, tečno disanje
- tečni kristali za kompjuterske monitore i video-ekrane.
Nakon ovog kratkog pregleda istorije i primene fluora i
fluorida, može se lako doći do sledećeg zaključka:
istu hemikaliju/otrov, koju industrija koristi za
obogaćivanje uranijuma, topljenje čelika i aluminijuma, mi dajemo našoj deci kao
prvu stvar ujutru i poslednju pred spavanje, sve sa ukusom peperminta, jagode i
žvake. A sve to radimo zato što nam tako poručuju zdravstveni autoriteti
poslednjih 50 godina.
II
ŠTA NAUKA IMA DA KAŽE PO PITANJU FLUORA?
Ne postoji nijedna bolest, oboljenje ili zdravstvena
tegoba koja je izazvana nedostatkom fluora. Zvanična, ''mainstream'' nauka, koja
besomučno forsira fluor kao neophodan za zdravlje zuba, do sada pred javnost
nije izašla sa bilo kakvim rezultatima( makar i neubedljivim) koji upućuju na to
da je fluor koristan za naše zube. Kada se počinjalo sa masovnim fluorisanjem
vode sredinom 40-tih godina prošlog veka, sva nauka o korisnosti fluora je bila
bazirana na usmenim obrazloženjima. Blede statistike i usmena preporuka najviših
zdravstvenih autoriteta su bile dovoljne da čovečanstvo više od 50 godina slepo
sluša i prihvata fluorisanje kao jednu potpuno normalnu stvar. Sa druge strane
tokom zadnjih 60 godina imali smo i priličan broj naučnika koji nisu slepo
pratili mainstream, nisu gazili po prethodno utabanim putevima, nisu bili samo
ponavljači naučenog, novac nije bio jedan jedini smisao u njihovim
istraživanjima. Evo pregleda zaključaka, u kratkim crtama, do kojih su došli
naučnici koji su se ozbiljno pozabavili ispitivanjem i istraživanjem fluora:
- Fluoridi ometaju sintezu kolagena što dovodi do
njegovog razlaganja u kostima, tetivama, mišićima, koži, hrskavičavom tkivu,
plućima, bubrezima i traheji.
[A.K. Susheela and Mohan Jha, "Effects of Fluoride on
Cortical and Cancellous Bone Composition," IRCS Medical Sciences: Library
Compendium, Vol. 9, No.11, pp. 1021-1022 (1981); Y. D. Sharma, "Effect of Sodium
Fluoride on Collagen Cross-Link Precursors," Toxicological Letters, Vol. 10, pp.
97-100 (1982); A. K. Susheela and D. Mukerjee, "Fluoride poisoning and the
Effect of Collagen Biosynthesis of Osseous and Nonosseous Tissue," Toxicological
European Research, Vol. 3, No.2, pp. 99-104 (1981); Y.D. Sharma, "Variations in
the Metabolism and Maturation of Collagen after Fluoride Ingestion," Biochemica
et Biophysica Acta, Vol. 715, pp. 137-141 (1982); Marian Drozdz et al., "Studies
on the Influence of Fluoride Compounds upon Connective Tissue Metabolism in
Growing Rats" and "Effect of Sodium Fluoride With and Without Simultaneous
Exposure to Hydrogen Fluoride on Collagen Metabolism," Journal of Toxicological
Medicine, Vol. 4, pp. 151-157 (1984).]
- Fluoridi stimulišu stvaranje granula i potrošnju
kiseonika u belim krvnim zrncima (BKZ), ali sprečavaju taj proces kada je BKZ
izložena dejstvu neke strane supstance u krvi.
[Robert A. Clark, "Neutrophil Iodintion Reaction Induced
by Fluoride: Implications for Degranulation and Metabolic Activation," Blood,
Vol. 57, pp. 913-921 (1981).]
- Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost BKZ
da uništavaju strane materije procesom fagocitoze. Čak i mikromolarne količine
fluorida, ispod 1ppm (1 part-per-milion) mogu ozbiljno da suzbiju sposobnost
belih BKZ da uništavaju patogene mikroorganizme.
[John Curnette, et al, "Fluoride-mediated Activation of
the Respiratory Burst in Human Neutrophils," Journal of Clinical Investigation,
Vol. 63, pp. 637-647 (1979); W. L. Gabler and P. A. Leong, ., "Fluoride
Inhibition of Polymorphonumclear Leukocytes," Journal of Dental Research, Vol.
48, No. 9, pp. 1933-1939 (1979); W. L. Gabler, et al., "Effect of Fluoride on
the Kinetics of Superoxide Generation by Fluoride," Journal of Dental Research,
Vol. 64, p. 281 (1985); A. S. Kozlyuk, et al., "Immune Status of Children in
Chemically Contaminated Environments," Zdravookhranenie, Issue 3, pp. 6-9
(1987)]
- Fluoridi zbunjuju imuni odbrambeni sistem i podstiču ga
da napada tkiva svog tela i povećavaju brzinu rasta tumora kod ljudi koji su
podložni raku.
[Alfred Taylor and Nell C. Taylor, "Effect of Sodium
Fluoride on Tumor Growth," Proceedings of the Society for Experimental Biology
and Medicine, Vol. 119, p. 252 (1965); Shiela Gibson, "Effects of Fluoride on
Immune System Function," Complementary Medical Research, Vol. 6, pp. 111-113
(1992); Peter Wilkinson, "Inhibition of the Immune System With Low Levels of
Fluorides," Testimony before the Scottish High Court in Edinburgh in the Case of
McColl vs. Strathclyde Regional Council, pp. 17723-18150, 19328-19492, and
Exhibit 636, (1982); D. W. Allman and M. Benac, "Effect of Inorganic Fluoride
Salts on Urine and Cyclic AMP Concentration in Vivo," Journal of Dental
Research, Vol. 55 (Supplement B), p. 523 (1976); S. Jaouni and D. W. Allman,
"Effect of Sodium Fluoride and Aluminum on Adenylate Cyclase and
Phosphodiesterase Activity," Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 201 (1985)]
- Fluor sprečava stvaranje antitela u krvi.
[S. K. Jain and A. K. Susheela, "Effect of Sodium
Fluoride on Antibody Formation in Rabbits," Environmental Research, Vol. 44, pp.
117-125 (1987)]
- Fluoridi ometaju rad štitne (tiroidne) žlezde.
[Viktor Gorlitzer Von Mundy, "Influence of Fluorine and
Iodine on the Metabolism, Particularly on the Thyroid Gland," Muenchener
Medicische Wochenschrift, Vol. 105, pp. 182-186 (1963); A. Benagiano, "The
Effect of Sodium Fluoride on Thyroid Enzymes and Basal Metabolism in the Rat,"
Annali Di Stomatologia, Vol. 14, pp. 601-619 (1965); Donald Hillman, et al.,
"Hypothyroidism and Anemia Related to Fluoride in Dairy Cattle," Journal of
Dairy Science, Vol. 62, No.3, pp. .416-423 (1979); V. Stole and J. Podoba,
"Effect of Fluoride on the Biogenesis of Thyroid Hormones," Nature, Vol. 188,
No. 4753, pp. 855-856 (1960); Pierre Galleti and Gustave Joyet, "Effect of
Fluorine on Thyroid Iodine Metabolism and Hyperthyroidism," Journal of Clinical
Endocrinology and Metabolism, Vol. 18, pp. 1102-1110 (195]
- Fluoridi ispoljavaju štetna dejstva na razna tkiva u
telu čoveka.
[T. Takamorim "The Heart Changes in Growing Albino Rats
Fed on Varied Contents of Fluorine," The Toxicology of Fluorine Symposium, Bern,
Switzerland, Oct 1962, pp. 125-129; Vilber A. O. Bello and Hillel J. Gitelman,
"High Fluoride Exposure in Hemodialysis Patients," American Journal of Kidney
Diseases, Vol. 15, pp. 320-324 (1990); Y. Yoshisa, "Experimental Studies on
Chronic Fluorine Poisoning," Japanese Journal of Industrial Health, Vol. 1, pp.
683-690 (1959)]
- Fluoridi podstiču i pospešuju razvoj raka kostiju.
[J.K. Mauer, et al., "Two-Year Cacinogenicity Study Of
Sodium Fluoride In Rats," Journal of the National Cancer Institute, Vol. 82, pp.
1118-1126 (1990); Proctor and Gamble "Carcinogenicity Studies with Sodium
Fluoride in Rats" National Institute of Environmenrtal Health Sciences
Presentation, July 27, 1985; S. E. Hrudley et al., "Drinking Water Fluoridation
and Osteosarcoma," Canadian Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 415-416
(1990); P. D. Cohn, "A Brief Report on the Association of Drinking Water
Fluoridation and Incidence of Osteosarcoma in Young Males," New Jersey
Department of Health, Trenton, New Jersey, Nov. 1992; M. C. Mahoney et al.,
"Bone Cancer Incidence Rates in New York," American Journal of Public Health,
Vol. 81, pp. 81, 475 (1991); Irwin Herskowitz and Isabel Norton, "Increased
Incidence of Melanotic Tumors Following Treatment with Sodium Fluoride,"
Genetics Vol. 48, pp. 307-310 (1963)]
- Fluoridi izazivaju preuranjeno starenje kod ljudi.
[Nicholas Leone, et al., "Medical Aspects of Excessive
Fluoride in a Water Supply," Public Health Reports, Vol. 69, pp. 925-936 (1954);
J. David Erikson, "Mortality of Selected Cities with Fluoridated and
Non-Fluoridated Water Supplies," New England Journal of Medicine, Vol. 298, pp.
1112-1116 (197; "The Village Where People Are Old Before Their Time," Stern
Magazine, Vol. 30, pp. 107-108, 111-112 (197]
- Ingestija(gutanje) fluora preko paste za zube,
sredstava za ispiranje usta i sprečavanje karijesa kod dece je veoma opasna za
njihov biološki razvoj, životni vek i opšte zdravstveno stanje.
[Yngve Ericsson and Britta Forsman, "Fluoride Retained
From Mouth Rinses and Dentifrices In Preschool Children," Caries Research, Vol.
3, pp. 290-299 (1969); W. L. Augenstein, et al., "Fluoride Ingestion In
Children: A Review Of 87 Cases," Pediatrics, Vol. 88, pp. 907-912, (1991);
Charles Wax, "Field Investigation Report," State of Maryland Department of
Health and Mental Hygiene, March 19, 1980, 67 pages; George Waldbott, "Mass
Intoxication from Over-Fluoridation in Drinking Water," Clinical Toxicology,
Vol. 18, No.5, pp. 531-541 (1981)]
Na našu sreću, Majka Priroda drži fluor pod katancem –
jako retko u prirodi nalazimo elementarni fluor, u najvećem broju slučajeva on
je vezan za druge elemente, gradeći na taj način fluoride, koje nama stavljaju u
paste za zube. Fluoridi ne ispoljavaju ekstremnu toksičnost kao elementarni
fluor, ali to nikako ne sme da zavarava, jer je 2 g fluorida dovoljno da ubije
odraslog čoveka. Majka Priroda se takođe pobrinula i da naše male bebe ne dolaze
u kontakt sa otrovom – stvorila je savršen odbrambeni mehanizam koji ne
dozvoljava da fluor iz krvi dojilje prodre u mleko, bez obzira na količinu
unetog fluora putem vode (opet, sve zavisi od jedinke do jedinke, u par
slučajeva su pronađene nanogramske(0.01 ppm) količine fluora u majčinom mleku).
Dalje, što se
naučnih činjenica vezanih za fluor tiče, treba znati sledeće:
Fluor je kumulativni otrov. 50% fluora koji unosimo u
sebe svakog dana se isfiltrira u bubrezima i izbaci kroz mokraću, a drugih 50%
se zadržava u našem telu, u kostima, epifizi i jos nekim tkivima. Ukoliko su nam
bubrezi oštećeni, akumulacija fluora će biti još veća.
Fluor gradi komplekse sa velikim brojem metala, među kojima su i oni koji su neophodni organizmu (kalcijum, magnezijum) i oni koji su štetni po nas, ali ih imamo u sebi i bliskom okruženju(olovo i aluminijum). Zbog gradnje tih kompleksa javljaju se razni problemi, recimo, fluor utiče na neke enzime kod kojih je magnezijum važan ko-faktor, a takođe olakšava unos aluminijuma u tkiva do kojih aluminijum inače teško dopire. Kalcijum fosfat je normalni sastojak naše pljuvačke. Dokazano je da kalcijum fosfat dosta pomaže kod remineralizacije zuba. Unosom fluora, stvara se beskorisni i toksični nus produkt, kalcijum fluorid, kojim se zubi mineralizuju, što zube čini slabijim i podložnijim propadanju što je umnogome ubrzano unosom procesirane hrane, hrane sa veštačkim dodacima.
50-tih i 60-tih godina prošlog veka veliki broj lekara je
prepisivao fluor za smanjenje aktivnosti tiroidne žlezde kod onih koji su patili
od hipertireoze. Znači, pijenjem fluorisane vode mi u sebe unosimo sredstvo koje
koči normalan rad tiroidne žlezde, tako da pored onih koji pate od hipertireoze
imamo i one koji pate od hipotireoze, čije su uobičajene posledice umor,
depresija, gojenje, bolovi u mišićima i zglobovima, povećan nivo holesterola,
povećana mogućnost za sticanje neke od raznih srčanih oboljenja.
Treba spomenuti i
to da je u USA, kako tvrdi njihov Department of Health and Human Services,
ustanovljeno da se u fluorisanim društvima izloženost fluoridima krece od
1,58mg-6,60mg/na dan, što je raspon koji prevazilazi dokazano štetne doze
(2,3-4,5mg/na dan) fluora za funkciju tiroidne zlezde. I tako lepo, uništiš
ljudima tiroideu, a zatim im nudiš sintetičke zamene hormona(Synthroid) za
tretman hipoaktivne tiroidne žlezde.
U nekim eksperimentima gde je fluor korišćen u tretiranju
osteoporoze, sa ciljem da kosti očvrsnu i tako se smanji broj fraktura, desilo
se suprotno, broj fraktura, posebno kuka, je znatno povećan. Neki rani simptomi
skeletne fluoroze (bolest kostiju i zglobova izazvana fluorom) jako podsećaju na
simptome artritisa, te se često dešavaju pogrešne dijagnoze. Inače od skeletne
fluoroze pate milioni ljudi u Kini, Africi i Indiji.
Dentalna fluoroza je dečja bolest izazvana prevelikim
dozama fluora. Pošto za sada ne postoji precizno objašnjen mehanizam oštećivanja
zubne gleđi, biće da je fluoroza posledica inhibiranih enzima u rastu zuba ili
uticaja fluora na tiroidnu žlezdu.
Količina od 1ppm fluora (uobičajena količina za
fluorisanje vode) je 100 puta veća od najveće količine nađene u majčinom
mleku(0,01 ppm), što upućuje da je fluor potpuno nepotreban ljudskom biću,
pogotovo u tako ranom stadijumu, jer malo dete može imati samo štete, i
apsolutno nikakve koristi, od unosa fluora u svoj organizam.
1991.g u Akronu,
Ohajo Regional Toxicology Center je prijavio smrt deteta kao posledicu ingestije
(gutanja) 16mg/kg fluorida (dete je pojelo celu tubu paste).
U USA, na svakoj pasti za zube koja sadrži fluor stoji
sledeće (zakonski obavezno):
Warning: Keep out of reach of children under 6 years of
age! If you accidentally swallow more than used for brushing, get medical help
or contact a Poison Control Center right away!
Nekoliko studija je pokazalo da se u epifizi fluor
akumulira u većim kolicinama, kao i da redukuje normalnu proizvodnju melantonina
i vodi ka ranijem početku puberteta.
U septembarskom izdanju Žurnala Americke Medicinske
Asocijacije (Journal of the American Medical Association) iz 1943.g,tvrdi se: ''
Fluoridi su generalni protoplazmatički otrovi koji menjaju propustljivost
ćelijske membrane inhibicijom određenih enzima.Tačan mehanizam ovakvog njihovog
dejstva je još uvek nepoznat.''
1975.g Dr.John
Yiamouyiannis je objavio preliminarne rezultate naučnog istrazivanja koji su
pokazali da ljudi koji žive u područjima fluoridizacije vode imaju veću stopu
smrtnosti od raka u odnosu na ljude koji žive u područjima gde se voda ne
fluoriše. Američki nacionalni Institut za rak (National Cancer Institute-NCI) je
odmah pokušao da odbaci ovaj naučni rad, međutim dr-u Yiamouyiannisu se odmah
priključio Din Burk (Dean Burk), do tog trenutka glavni hemičar u NCI. Njih
dvojica zajedno vrše dodatna istraživanja i studije, i 1977 objavljuju nalaze
glavnog istraživanja, da najmanje 10 000 ljudi godišnje u SAD umre od raka
izazvanog fluorom, njihovi rezultati su uvršćeni u kongresni izveštaj
kongresmena Dilejnija (Delaney) koji između ostalog govori i o vezi između
fluora i raka. Dilejni potom kreira tzv. Dilejnijev Amandman kojim se
zabranjivalo dodavanje kancerogenih supstanci u ljudsku ishranu. Sprovedeno je
nekoliko istraživanja vezanih za uticaj fluora na zube, ali je svakako
najobuhvatnije bilo istraživanje dr. Džona Kolkhuna(John Colquhoun) koji je
1990.g. napravio eksperiment na Novom Zelandu u kojem je učestvovalo 60.000 dece
školskog uzrasta(30 000 iz područja gde se fluorise voda, 30 000 iz područja gde
se voda ne fluoriše). Nakon godinu dana, dokazano je da nema nikakve razlike u
kvalitetu zuba dece koja koriste fluorisanu vodu u odnosu na onu koja je ne
koriste, osim što kod dece koja su pila fluorisanu vodu znatno porastao broj
slučajeva dentalne fluoroze ( tamne mrlje na zubima).
1990 g. rađena je
studija na životinjama (National Toxicology Program), koja je pokazala da se u
zavisnosti od doze povećava i osteosarkom(rak kostiju) kod mužjaka pacova.
Inicijalni zaključak ove studije je bio: očigledan dokaz karcinogenosti fluora,
ali je ubrzo taj zakljucak bio promenjen u - dvosmisleni dokaz karcinogenosti.
Kada se fluor jednom stavi u vodu, posle toga je
praktično nemoguće kontrolisati dozu koju pojedinac dnevno prima. Ovo je pod a)
zato što neki (npr .atletičari, fizički radnici, dijabetičari) uzimaju više vode
od ostalih, i b)svi konzumiramo fluor i iz drugih izvora(hrana i pića spremana
sa fluorisanom vodom, paste za zube, ostaci pesticida na hrani...).
Ako postoje oni
kojima ovo nije dovoljno razloga da dobro razmisle pre nego sto ponovo stave
pastu na četkicu, ako traže još dokaza i studija, to je sasvim OK. Ali ipak prvo
da se oslobodimo fluora iz voda i iz pasta za zube, pa onda da dokazujemo i
studiramo, do besvesti ako treba.
Da ne zaboravim,
evo spiska od 14 nobelovaca koji su bili protivnici fluorisanja vode:
1) Adolf Butenandt (hemija,1939)
2) Arvid Carlsson (medicina,2000)
3) Hans von Euler-Chelpin (hemija,1929).
4) Walter Rudolf Hess (medicina,1949)
5) Corneille Jean-François Heymans (medicina,193
6) Sir Cyril Norman Hinshelwood (hemija,1956)
7) Joshua Lederberg (medicina,195
William P. Murphy (medicina,1934)
9) Giulio Natta (hemija,1963)
10) Sir Robert Robinson (hemija,1947)
11) Nikolai Semenov (hemija,1956)
12) James B. Sumner (hemija,1946)
13) Hugo Theorell (medicina,1955)
14) Artturi Virtanen (hemija,1945)
III
UVOĐENJE FLUORA U ORGANIZAM ČOVEČANSTVA
Kako je sve počelo? Od početka 20-tog veka skoro cela
američka industrija je bila bazirana na upotrebi fluora, i zbog toga je skoro
sav industrijski otpad sadržavao fluor. Taj otpad je odbacivan u prirodu, pri
tome izazivajući ozbiljne probleme zagađenja, kako voda i tla, tako i biljnog i
životinjskog sveta. Fluorovodonik i silikon tetrafluorid su fluoridi koje u
prirodu emituju fabrike fosfatnih đubriva(fosfatne stene obično sadrže oko 3 %
fluorida), fabrike čelika, fabrike aluminijuma. Fluoridi ispušteni u prirodu
izazivaju ozbiljna oštećenja i promene u biljnim listovima( čak i u
koncentracijama od 1 ppb(parts per billion), fluoridi izazivaju ozbiljne smetnje
u razvoju i rastu biljaka).
Dvadesetih i
tidesetih godina prošlog veka, Aluminium Corporation of America(ALCOA) je bila
suočena sa masom tužbi radnika, zbog, blago rečeno, zdravstvenih užasa koje je
izazivao industrijski fluor. 1933. godine US Public Health Service (PHS) se
konkretno zainteresovala za otrovne efekte fluora, pri tome zaključujući da se
dentalna fluoroza pojavila kod 25-30% dece, pri koncentraciji od samo 1 ppm
fluora u vodi. 29. oktobra 1939. godine Džerald Koks(Gerald Cox), istraživač na
Mellon Institute, je objavio svoj najradikalniji predlog na sastanku sa American
Water Works Association u Džonstonu, Pensilvanija. Predlog je bio da bi Amerika
najozbiljnije trebala da razmotri dodavanje fluorida u pijaću vodu.
1942. godine PHS,
pod vođstvom dr. H. Trendley Dean-a, je zaključila da je voda sa 1 ppm fluora
potpuno prihvatljiva. U to vreme PHS se nije bavila uvođenjem fluorisanja, već
je težila da definiše maksimalnu dozvoljenu koncentraciju, tačnije da definiše
tačku izvan koje je fluor štetan po zdravlje javnosti. Iako su istraživanja dr.
Dean-a pokazivala da fluor u koncentraciji od 1 ppm izaziva dentalnu fluorozu
kod određenog procenta dece, ona su takođe pokazala da 1 ppm fluora delimično
smanjuje truljenje zuba, a da koncentracija od već 2 ppm predstavlja ozbiljnu
opasnost po zdravlje javnosti, izazivajući masovnu dentalnu fluorozu.
Dok se u javnosti,s jedne strane vodila kampanja uvođenja
fluora u redovnu ishranu stanovništva, sa druge strane u najvećoj tajnosti,
1940. godine je započet projekat Menhetn, odnosno započeto je pravljenje
nuklearne bombe koja će 5 godina kasnije biti bačena na Hirošimu. Naravno, par
godina je trebalo samo da bi se izgradila infrastruktura za proizvodnju
nuklearne bombe. Glavni čovek Menhetn projekta je bio general Leslie C. Groves.
Pored svih problema koje je general imao, u vezi sa nuklearnim postrojenjima,
jednog decembarskog jutra 1943. godine, suočio se sa još jednim problemom, i to
velikim. U potpunoj tajnosti, general Groves i vojni inženjeri su nadgledali rad
desetine hiljada radnika, naučnika, inženjera, koji su za 3 godine izgradili
fabrike i laboratorije koje su po veličini parirale celokupnoj industriji
automobila.
General Groves je tokom celog projekta bio vođen iluzijom
da i Nemačka pravi svoju atomsku bombu, da je to trka – ko će pre da napravi
nuklearno oružje. Međutim, isto tako je i znao činjenice da su do tog trenutka
ključni industrijski procesi, neophodni za kreiranje nuklearnog oružja, bili tek
u početnoj fazi, a veći deo atomskog programa je i dalje bio na laboratorijskom
nivou. Novi problem, koji se pojavio tog decembarskog jutra, u vidu
uznemirujućih izveštaja o povredama radnika i naučnika u fabrikama i
laboratorijama, nastalim od udisanja gasova i opekotina. Pukovnik Stafford L.
Warren, vodeći u medicinskom odeljenju Menhetn projekta je zamolio generala
Groves-a da pokuša da sazna šta imaju da kažu vojni stručnjaci za bojne otrove,
po pitanju toksičnosti fluora. Kada je sproveo istraživanje general Groves je
shvatio da fluor igra veliku ulogu u Menhetn projektu. Naučnici na projektu su
planirali da koriste tehnologiju gasne difuzije za rafinisanje uranijuma. U tom
procesu se uranijum meša sa elementarnim fluorom, pri čemu nastaje isparljivi
gas uranijum heksafluorid. Potom se gas propušta kroz finu membranu i tada lakši
molekuli koji sadrže razgradljivi uranijum prolaze brže kroz membranu i hvataju
se sa druge strane. Pošto se u ovom procesu dobije relativno mala količina
obogaćenog uranijuma, stotine tona fluora i hiljade nivoa progresivnog
obogaćivanja su bile potrebne da se dobije količina uranijuma dovoljna za
atomsku bombu. Potreba za fluorom i potrošene količine su bile jedne od
najstrože čuvanih vojnih tajni za vreme II svetskog rata. Ovde u priču ulazi
najznačajnija figura u priči u fluoru, Harold Carpenter Hodge. On je bio
biohemičatr i toksikolog Univerziteta Ročester, proučavao je fluor i fluoride za
potrebe Menhetn projekta. U proleće 1943. godine postavljen je za rukovodećeg u
odseku za farmakologiju i toksikologiju, i data mu je potpuna kontrola nad timom
naučnika koji su radili na tajnom projektu pod imenom ‘Program F’, gde su
izučavali toksičnost fluora. U okviru projekta, Harold Hodge je nadgledao i
eksperimente u kojima su, nasumice izabranim bolesnicima, ubrizgavali inekcije
uranijuma i plutonijuma. Posle rata, Harold Hodge je bio predsedavajući u
National Research Council's Committee on Toxicology i vodeći naučni promoter
fluorisanja pijaće vode. On je izuzetno dobro znao šta fluor i fluoridi čine
ljudskom organizmu, ali je o svemu tome do kraja svog života ćutao.
Za potrebe rata, gomile naučnika i istraživača su vredno
radile u prepunim laboratorijama, trudeći se da označe fluor kao sredstvo za
borbu protiv fašizma. Naučnici sa Columbia, Princeton, Johns Hopkins, Purdue,
Ohio State, Penn State, Duke, the University of Virginia, MIT, Cornell, and Iowa
State su proučavali fluor, zajedno sa inženjerima najvećih industrijskih
kompanija - DuPont, Chrysler, Allis-Chalmers, Westinghouse, Standard Oil,
American Telephone and Telegraph Company (AT&T), Mallinckrodt, Eastman Kodak,
Electro Metallurgical Company, Linde Air Products, Hooker Chemical, Union
Carbide i Harshaw Chemical.
Kompanija DuPont,
zahvaljujući svojoj predratnoj ekspertizi sa fluorom, u vidu proizvođenja
freona, je imala veliki udeo u US nuklearnom programu. U laboratorijama DuPont-a
je 1938. godine proizveden teflon, na bazi fluora.
Da ne ulazim
dublje u dogodovštine iz II svetskog rata, svi znamo da je atomska bomba bačena,
o posledicama ne vredi raspravljati bilo šta.
Posle drugog svetskog rata, krajem oktobra 1948. godine u
mestu Donora u Pensilvaniji, došlo je do jednog od najvećih zagađenja vazduha,
iz dimnjaka lokalnih fabrika, čiji je ishod bio 19 umrlih i nekoliko stotina
povređenih. Punih pet dana Donora i mesto pored, Webster, su bili pod oblakom
dima od fabrika za topljenje metala. U sledećih nekoliko dana od 13 500
stanovnika Donore, njih 6 000, i muškarci i žene i deca, se ozbiljno razbolelo.
Philip Sadtler, hemičar i borac protiv zagađivanja je
odmah otišao u Donoru i vršio ispitivanja, koja su pokazala da je u vazduhu bila
izuzetno velika količina jako otrovnog gasa fluorvodonika. On je uradio
izveštaj, u kojem je kao razlog katastrofe naveo prisustvo fluorida u okruženju.
Međutim, njegov izveštaj je izmenjen od strane Public Health Service, koja je
posle svoje istrage kao razloge katastrofe navela inverziju temperature i
mešavinu industrijskih zagađivača u vidu dima. Posle katastrofe, protiv velikih
industrijskih korporacija DuPont, U.S. Steel, ALCOA, su počele da pljušte tužbe
za zagađivanje okoline industrijskim fluorom. Te korporacije su imale svoje
advokate pod imenom Fluorine Lawyers Comitee, koji su za potrebe promovisanja i
odbrane fluora angažovali čoveka pod imenom Robert Kehoe, direktora Kettering
Laboratory of Applied Physiology na Sinsinati Univerzitetu. On je inače bio
glavni promoter i branilac bezbednosti olovnog benzina u SAD, a sa istim žarom
je branio i fluor.
Sa druge strane,
50-ih i 60-ih godina prošlog veka, vodeći centar za proučavanje fluora je bio
Univerzitet Ročester, čiji su mnogi diplomci preuzeli vodeće uloge u zubarskim
školama i istraživačkim centrima širom SAD. 1958. godine Colgate izbacuje
propagandni spot za pastu sa fluorom, u kome devojčica dolazi kući od zubara,sva
srećna, sa izveštajem u ruci i radosno govori majci : Look Ma!, no cavities. U
to vreme počinje sve intenzivnija kampanja za fluorisanje pijaće vode. Danas,
samo jedna trećina SAD nije fluorisana. U Evropi je situacija prividno bolja,
većina Evrope nije fluorisana, ali zato većina Evrope pije flaširanu vodu koja
je najčešće fluorisana. Većina Evrope koristi fluorisane paste za zube, kao i
razna sredstva za ispiranje usta.
Jedan od većih problema vezanih za fluorisanje je sledeći
– kada se fluor jednom unese u organizam, nemoguće je pratiti koliko osoba
dnevno unese fluora u sebe, jer svi pijemo različite količine vode, različitom
količinom paste peremo zube, jedemo različite količine hrane spremane u
fluorisanoj vodi, pijemo različite količine pića pravljenih sa fluorisanom
vodom, tu su i ostaci pesticida na voću i povrću – zaključak se sam nameće,
nemoguće je, osim u jednom slučaju, 100% precizno odrediti koja koncentracija
fluora nije štetna za ljudski organizam. Taj jedan slučaj je kada je
koncentracija fluora nula (0), ta koncentracija pouzdano nije štetna po ljudski
organizam.
Bezbednost upotrebe fluora je postala čvrsto utemeljena
paradigma bazirana na nepotpunom ili pogrešnom znanju. Prava pitanja se retko
postavljaju,a kada se postave, konkretnih odgovora nema, što omogućava stvaranje
pogrešnih pretpostavki da je fluor koristan za zube i bezbedan za organizam.