Boris de Zirkoff
Zimski Solsticij i Četiri Velike Inicijacije Čoveka
Lina i prijatelji moji, drago mi je da danas budem ovde sa svima vama, i posebno mi je drago što učestvujem u divnom gostoprimstvu Linine kuće. Danas je divan dan napolju, malo vetrovit, oštar. Pogledajte u nebo i zapitajte se šta može učiniti naše umove tako jasnim kao što je nebo iznad nas.
Slika 1. Položaj Sunca, na dan Zimskog Solsticija, pogled na Tirensko more sa obale u Santa Severi prema Fiumićinu, Italija.
Mi ćemo razmotriti večeras, dragi moji prijatelji, neka učenja i ideje u vezi sa Zimskim Solsticijom. Širom sveta, unazad, dokle god možemo da pogledamo u tamnu noć vremena, bilo je proslava, svečanosti i obreda u vezi sa Zimskim Solsticijumom. Širom sveta, među svim rasama ljudi, oba Solsticija, Zimski i Letnji kao i dve Ravnodnevnice, Prolećna i Jesenja su poštovane, i to veoma poštovane, kao svete tačke u kompasu godine, i povezani su dubokim simbolizmom i korišćeni su u mnogim obredima i ceremonijama. Svi su oni zasnovani na vrlo drevnoj tradiciji. Posebno Zimski Solsticij, koji se od pamtiveka smatra periodom rođenja božanskog bića, rođenja bogova, vreme kada se pojavljuju Inicirani, vreme Majstora Života, vreme kada se pojavljuju božanska bića.
Tradicija i simbolizam povezan sa rođenjem božanskih bića uvek je bio centriran događajem oko Zimskog Solsticijuma. Širom čovečanstva, postoje obredi slavljenja usred zime, u vezi sa duhovnim događajima, o kojima nam tradicije govore, a koji se zasnivaju na stvarnim činjenicama utvrđenim u prirodi.
Zimski Solsticij je, samo deo jedne mnogo veće slike. U cilju dobijanja potpunije slike morate da razmišljate o četiri Sveta Godišnja Doba koja imamo u toku godine: Zimski Solsticij, Prolećni Ekvinocij, Letnji Solsticij i Jesenji ili Opadajući Ekvinocij. To je godišnji ciklus, i svaki od njih ima posebno sopstveno značenje, u okviru veće celine. Svaki od njih, se razlikuje jedan od drugog, a ipak su duboko povezani jedan sa drugim.
Simbolika četiri Sveta Godišnja Doba se zasniva pre svega na astronomskim činjenicama. To su, na neki način, astronomski i astrološki događaji; ali, astrološki ne treba čitati kao pojam koji se odnosi na bilo šta što se pod njime danas podrazumeva. To je nešto mnogo, mnogo dublje.
Danas je, jednostavna astronomska činjenica, da kretanje Zemlje u orbiti oko Sunca susreće ove četiri pozicije, ove četiri glavne pozicije, četiri kardinalne tačke, u trenucima kada su dani određene dužine, i noći takođe, ili kada su oni jednake dužine, polazeći iz Zimskog Solsticijuma do Prolećnog Ekvinocija, i krećući se dalje kroz Letnji Solsticij do Jesenjeg Ekvinocija, koji su poznati većini od nas.
Slika 2. Druidski Krug na dan Zimskog Solsticija, vreme kada su Bogovi umirali i ponovo se rađali.
Ovaj astronomski simbol koji se može nazvati Krst, Kosmički Krst, seku linije Solsticija i Ekvinocija. Тaj simbol se reflektuje u našem svakodnevnom životu, reflektuje se i u naš život sastavljen od dvadeset i četiri sata, kao i u život pojedinca tokom njegovih inkarnacija. Pri tome svako od nas prolazi kroz četiri osnovne ili suštinske faze razvoja. Prva faza je naše rođenje, naše fizičko rođenje. Druga faza je adolescencija. Treća, je potpuna i puna muževnost ili ženstvenost, u svom zamahu. U trećoj fazi pojedinac je u punom posedu svega onoga što će on biti u svom konkretnom životu, u posedu je i velikog i malog, postigao je najvišu tačku svog ličnog razvoja, i nakon toga će njegove snage postepeno početi da opadaju u starost ili četvrtu fazu, i konačno će biti spreman za svoj odlazak, svoju smrt.
Ovaj opšti obrazac, naravno, kako teosofska filozofija života uči, prate i mnogi drugi životi. On važi i za kraljevstva ispod ljudskog. Činjenica, da mi prolazimo kroz ove četiri faze i činjenica da su ove faze simbolizovane sa četiri Sveta Godišnja Doba ima veze i sa jednim drugim događajem iste simbolike. Taj događaj je opšte poznat pod pojmom Inicijacija.
Slika 3. Dogonska Inicijantska pećina.
Postoji mnogo nesporazuma o značenju tog pojma. Nema nesporazuma među studentima teosofije, već generalno u svetu. Ta je reč često upotrebljavana, i zloupotrebljavana. Ali suštinski, ono što student Teosofije podrazumeva pod terminom Inicijacije je nešto što se može jednostavno uobličiti ovako: Pojedinac teži da Duhovni Život postepeno otkriva, i kako on otkriva Duhovni Život, on u sebi otkriva veliki potencijal rasta, i tako vremenom postepeno postaje svestan ogromne razlike koja postoji između materijalnog i duhovnog života, i tada učenik počinje da raste u sve većoj ljubavi i predanosti duhovnim idealima, na taj način prolazeći kroz mnoge inkarnacije ka svome cilju, izgradnji Duhovnog Čoveka, Atmana. Malo po malo, obukom za primanjem viših znanja, obukom za posedovanjem viših znanja, i razvojem ka sve višim duhovnim moćima, jednog dana u jednom ili u nekim od sledećih svojih inkarnacija učenik će dostići tačku, gde on konačno i trajno uspostavlja kontakt između svoje lične svesti i božanstva u sebi. To nije samo težnja ka božanskom delu sebe, i nije neki neodređen osećaj njegovog prisustva, već lična, jaka, pozitivna i stalna veza iskovana između njegovog manjeg sopstva, ljudskog sopstva, ma koliko ono napredno bilo, i Unutrašnjeg Boga. Mistični hrišćani su to stanje kroz vekove nazivali dostizanje Duha Hrista u čoveku. Orijentalna ili budistička škola je to nazvala Unutrašnji Buda, to je ono što su stari Grci znali kao Apolona, to je ono što su Egipćani mislili da je Oziris, i to je poznato širom sveta pod mnogim drugim imenima. Ili, na manje opisni način, to je Unutrašnji Bog, Više Sopstvo. Duhovni, božanski Entitet od koga smo vi i ja, kao ljudska bića postali, samo je zrak, emanacija, manifestacija.
Slika 4. Vertuvian – Zlatni Presek Čoveka, Leonardo da Vinči.
Inicijacija je sveti obred, koji se čita slovima kao O–B–R–E–D, naravno to je obred duhovne prirode povezan sa utvrđivanjem spremnosti neofita, spremnosti da ostvari ovo unutrašnje povezivanje sa svojim Unutrašnjim Bogom. Taj sveti obred treba da bude urađen, pod patronatom i pod vođstvom veoma inspirisanog i visoko posvećenog Duhovnog Učitelja, potpuno utvrđenog u duhovnom znanju i istini. Još od doba antike, nama je poznato, da među ljudima postoji neprekidni tok ovih Duhovnih Učitelja sa visokim duhovnim znanjem, kao i to da sve vreme postoji i neprekidna tradicija neofita, inspirisanih pojedinaca, učenika, spremnih da se podvrgnu svojoj prvoj Inicijaciji. Ta Inicijacija najčešće biva na dan Zimskog Solsticijuma. Dakle, Svečanost Zimskog Solsticija, Ceremonija, Spoljašnja Forma, Simbolizam, koji je poznat nama, a poznat je pod drugim oblicima, kod drugih naroda, samo je odjek, moglo bi se tako reći, jednog aspekta duhovnog, nečega mnogo dubljeg što se događa u tim sezonama. I to je tačka na koju hoću da ukažem. Simbolizam postojećih religijsko–filozofskih škola o duhovnoj pozadini ovog događaja je zasnovan i vodi poreklo iz drevnih dana, daleko pre ideje koja razmatra četiri Sveta Godišnja Doba, a sama duhovna pozadina, je bila zaboravljena, zaboravljena u osvitu Zapadne civilizacije.
Takvi Inicijantski Rituali na Zimski Solsticij kao i za vreme drugih svetih dana Svetih Godišnjih doba i danas postoje. Oni se i danas odvijaju, na izdvojenim mestima, kako na Orijentu tako i na Zapadu. Inicijacije imaju vezu sa progresivnim razvojem i posvećenjem učenika u više i više stepene duhovnog znanja. Sada, ako biste postavili pitanje, ili se još uvek čudite, šta je tačno ono što učenik Teosofije misli pod Inicijacijom, odgovor, kada preskočimo mnogobrojne detalje, bi bio sličan ovome: ”To je sposobnost koja obučava učenika, obučava ga tokom mnogo života, to je kvalitet, odnosno sposobnost koju on razvija da se svesno povuče iz svog fizičkog tela i iz suptilnijeg omotača unutrašnjeg čoveka, praničkog, kamičkog, nižeg mentalnog i astralnog omotača, kako bismo ih mi mogli zvati, i izađe napred kao duhovni Ego, kao reinkarnacioni entitet, bez gubitka samo–svesnosti. Inicijacija je samo–svesni proces.”
Slika 5. Prizor iz Bagavad Gite. Biće se može osetiti samo u tišini duše. Kada se unutrašnjost preda samo–svesnost zauzima mesto, tada nastaje veliki mir uma i tela, a postepeni pokreti uma izgleda da se zaustavljaju. Nema misli, ali postoji duboko osećanje, i dublja stvarnost nego što je stvarnost obične svesti. Vera u Biće postaje apsolutna: kako neko može sumnjati u najdublje iskustvo nečijeg života?
To je, dragi moji prijatelji, nešto što zvuči jednostavno, ali bi bilo potpuno nemoguće to učiniti bez obuke kroz mnogo života. Vi vidite šta se dešava sa nama. Idemo na spavanje; mi gubimo svesnost, samo–svesnost na neko vreme. Ono što mi sanjamo, to nije pod našom kontrolom. Mi umiremo; mi smo izgubili samo–svesnost. Mi gubimo samo–svesnost tokom celog života na mnogo različitih načina. Može se izgubiti putem anestetika; možete izgubiti samo–svesnost tako što bivate pogođeni. Na sve moguće načine je vrlo lako za nas da prekinemo vezu sa samo–svesnosti, i privremeno postanemo, da tako kažemo, u zanosu i poletu iluzije, fatamorgane; to je ono što jeste.
Ali, pojedinac koji može da se povuče iz svojih ljudskih instrumenata ili aparata, u kojima je uredno i skladno integrisan i inkarniran, bez gubitka samo–svesnosti, i ako može da bude u stanju da istražuje ili da uči eksperimentalno u unutrašnjim svetovima o strukturi prirode i delovanjima prirodnih zakona – to je individua koja je nešto više od čoveka. Vidite, to je ljudsko biće koje je dostiglo izuzetno visoku fazu duhovnog razvoja. On je diplomirao školu ljudskog života. O ne, on ne prestaje da bude čovek, sada, ali je daleko ispred u znanju i samo–kontroli i mogućnostima, on je kao veliki profesor hemije ili fizike ili astronomije u poređenju sa novo–rođenčetom, ili pojedincem koji je došao do srednje škole. On je čovek, on ostaje čovek, ali je naučio da prenese svoju samosvest u unutrašnje svetove čija je stvarna struktura nezavisna od bilo čijeg mišljenja, bilo čije teorije ili hipoteze. On to zna iz prve ruke, eksperimentalno, kao što profesor hemije zna šta će se desiti sa njegovim hemikalijama u hemijskoj laboratoriji.
Posle nekog vremena, to može biti nakon samo nekoliko dana ili nekoliko nedelja, individua se vraća nazad u svoje fizičko telo. Njegovo fizičko telo je u međuvremenu bilo kao u transu, ukrućeno kao klada. Očigledno ono nije funkcionalno, ali je veoma živo. I ono je zaštićeno starateljstvom nekih visoko obučenih Učitelja ili Adepata, spremno za sadašnjost kada se ponovo vrati sa svoga puta iz unutrašnjih svetova. Kada se vrati, nadamo se uspešno, on nije više običan iskušenik – neofit, on nije više samo inspirisani student, plemeniti okultista, učenik, ne, on više nije to. On je postao putem onoga što je video i prošao, što uključuje veoma teška suđenja – ogromne testove i ispitivanja u unutrašnjim svetovima – on se vratio potpuno samosvestan i Iniciran. On je postao Majstor Života na tom stepenu. Naravno dovoljno, on je početnik, početnik visoke škole evolucije u odnosu na školu običnog čoveka. Ali ipak, koliko god da je on početnik, u poređenju sa onim što je bio pre samo nekog trenutka, on je Iniciran zbog iskustva, i on zna, da sada može da Uči i druge. On ne podučava na intelektualni način, na koji mi razmatramo predmete, on može da podučava druge na najviši mogući način, na način kako podučavaju veoma napredna ljudska bića.
Takve Inicijacije se odvijaju na četiri Sveta Godišnja Doba u godini. One nisu sve iste, one se ne ne odnose na isti tip ljudi. Ja nisam upoznat sa detaljima predmeta, kako se Ritual Inicijacije Zimskog Solsticijuma razlikuje od drugih, ali opšti obrazac onoga što smo već govorili sigurno preovlađuje. Neofit na dan Zimskog Solsticijuma ima iskustvo svog rođenja. To je njegovo novo rođenje. To je rođenje Unutrašnjeg Boga u potpunoj manifestaciji kroz tu individuu.
Slika 6. Umetnička vizija tragaoca za istinom, ponovo rođenog.
Vraćajući se nazad u svoje fizičko telo koje je čuvano za njega, on, kao da je ponovo rođen. Zato su u Orijentu takvi pojedinci u simbolizmu nazvani dvijas, dva puta rođeni. Kada su se prvi put rodili, oni su bili rođeni od majke, fizički. Drugi put su svoje novo rođenje doživeli u istom telu, samo na višem stanju svesti. Oni su dva puta rođeni, na simbolični način govoreći o tome.
Na kraju, to može biti nakon dužeg vremenskog perioda, rada, posvećenosti i aktivnosti koja pripada toj kategoriji čoveka[1], od kojih su neke i žene; to se može desiti u sledećem životu, sledećoj inkarnaciji, a možda i nakon više inkarnacija, da je pojedinac spreman da preduzme neke veće korake, i dostigne još viša saznanja, i da je spreman da nauči mnogo više od onoga što još uvek nije u stanju sada da savlada. Dakle, on sada ide u drugi Obred Inicijacije, a njemu bi odgovarao Prolećni Ekvinoks, jer je on dostigao adolescenciju, simbolično govoreći. On je kao Inicirani adolescent.
I na kraju, moguće, nakon nekoliko života, on će steći svoje pravo mesto među polu–božanskim bićima, punopravno, ali ne punopravno kao ljudsko biće, već kao punopravni Inicijant ili Majstor Života, jednak sa veoma velikim bićima. To će on dostići na Letnji Solsticij, jednog dana kada bude prolazio kroz Ritualnu Inicijaciju koja je povezana sa Letnjim Solsticijem, periodom pune muževnosti. I konačno će tada pojedinac dostići najviše stanje moguće za ljudsko biće na ovoj planeti. Ne postoji ništa drugo za njega, što može da nauči u ovoj školi iskustva.
U prirodnom toku događaja, prilikom Obreda Inicijacije Jesenjeg Ekvinocija, dolazi kraj, trajni kraj njegovog druženja sa čovečanstvom. Ne zato što se on odriče, već zato što ga njegov napredak poziva na ono što drevni zovu Veliki Prolazak; Posvećeni prolazi iz naše sfere u oblasti koje su daleko više od naših. Sada je vreme da Inicirani, koji je tako visoko kao što je on, neizmerno visoko, može slobodnom voljom da se odrekne svog daljeg napretka, i umesto da nestane iz naše sredine, on obeća da će ostati sa nama, i da svojom neprocenjivom i nesagledivom pomoći pomogne čovečanstvu na putu prema gore, do svoje Božanske Kuće. Da, ta žrtva mora da je nešto ogromno. Mi je ne možemo u potpunosti proceniti, ali možemo misliti o njoj kao o nečemu što je njegova ogromna čežnja da to dostigne, ali se on ogromne nagrade odriče da bi ostao sa nama. To je ono što Budisti nazivaju Bodisatva, biće čija je sama priroda mudrost. A Budisti poštuju, oni veoma duboko poštuju, individualnost koja se odrekla Nirvane ili budinstva da bi ostala sa nama, poštuju je mnogo više nego onu individualnost koja je sledila svoj prirodni evolutivni tok događaja i koja je otišla dalje.
Slika 7. Buda, čuvar univerzuma.
Dakle ovde imamo sled događaja na osnovu astronomskih činjenica, odnosno duhovno astroloških činjenica, ako više želite da ih na taj način obeležimo, koje su zasnovane na ogromnom znanju što su nam ostavili najveći nosioci ljudske rase vekovima u prošlosti. A mi koji težimo u našem teosofskom radu, kroz posvećenost, meditaciju, i svojim mislima; mi koji težimo ka ovim plemenitim idealima; mi smo na neki način usmereni ka njima zajedno sa stotinama drugih koji imaju istu težnju kao i mi, bez obzira znali oni teosofiju ili ne. Mi smo usmerili strelicu našeg života, mogli bi tako reći, u tom opštem pravcu.
Sada bih rekao, da smo ove Ritualne Inicijacije povezali sa astronomskim činjenicama. Postoji dobar deo koji se može naučiti o ovoj temi uopšte iz studioznih dela G. de Puruckera. Mnogi od vas su upoznati sa njegovim imenom, a neki od vas su pročitali njegova dela. O, ovoj temi, on je dao mnoga objašnjenja, koliko god je to moguće. Naći ćete ih delimično u njegovoj Ezoteričnoj Tradiciji, delo koje ima dva toma; delom u delu Temelji Ezoterične Filozofije, i na drugim mestima razbacane tu i tamo, u različitim pasusima i izvodima koji se bave temom Inicijacije.
Astronomska veza je, ukratko govoreći ovakva: Obredi Inicijacije stoje u veoma bliskoj vezi sa Mesecom i Suncem. Idealno stanje za pojedine Inicijacije je vreme mladog meseca. Drugim rečima, poravnanje Sunca, Meseca i Zemlje, poravnanje mladog Meseca, koje očigledno, ako je moje razumevanje ispravno, pomaže neofitu u njegovom putovanju kroz unutrašnje svetove. Jer sve izlazi iz nje i vraća se ka njoj, o, stvarno sve, sve je povezano sa Mesecom. Mesec je zvan u drevnom simbolizmu, kao davaoc i primalac života, što je duboko povezano sa stanjem posle – smrti, i fazama reinkarnacije, i stoga je povezan sa Inicijacijom, jer strogo govoreći, iskustva Inicijacije su iskustva svesnog umiranja i vraćanja nazad.
Slika 8. Osnovni položaji Sunca, Meseca i Zemlje. Manifestacija pojave mladog meseca simbolizuje rođenje svesnosti.
Druge Ritualne Inicijacije, koliko se ja razumem u višu prirodu, su povezane sa položajem Venere i Merkura, kao i njihovim među odnosom sa Mesecom i Suncem. Drugim rečima, konjunkcije i opozicije ovih tela su povezane sa Obredima Inicijacije. Ili, da iskoristimo drugi jezik, Obredi i Iskustva se ne dešavaju nasumično, već su osmišljeni tako, da su određeni duhovnom mehanikom, koja je u tesnoj vezi sa pokretima pojedinih planetarnih tela oko Sunca.
Velika je simbolika Božića koji je pred nama, i koji je sa nama već dugo vremena, a nije samo za nas, na Zapadu, već je za sve, i za Bliski Istok, i za Indiju i za Egipat, kao i za sva druga mesta, jer mnogo njegove simbolike je pripremljeno i predstavljeno za širu javnost. Ne za mistike, i ne za okultiste, već za obične ljude koji vole delikatne misli, koji stvarnost gledaju simbolično – a tu su hiljade, milioni njih. I tako vidimo da je poseban jezik korišćen od strane organizovane religije. Religije koriste poseban jezik za opisivanje duhovne stvarnosti – ali ključ za razumevanje tog jezika može biti samo kroz proučavanje Drevne Mudrosti. Možete pročitati klasiku Tajnu Doktrinu Blavacke, ali takođe možete pročitati i mnoga druga dela.
Ja ću da pomenem malu knjižicu koju je naš prijatelj Džefri Barborka[2] koji sedi ovde napisao pre nekoliko godina, radi se o knjizi Božićna Priča. Ona je na raspolaganju za prodaju, ovde kod nas, a mislim da se sada može lako pronaći i u knjižarama. Ona, između ostalog, daje dosta objašnjenja o simbolici Božića. To delo vredi čitati. U njemu postoji mnogo činjenica. Ali, uzgred da pomenem nekoliko:
Očigledno, iz velikih dubina dolazi do nas, to, da je svaki Inicirani, iz bilo koje nacije uvek besprekorno rođen od Deve[3], jer to znači da devičanska zemlja njegove duhovne prirode proizvodi besprekorno, nematerijalno, ono što nije povezano sa svetom materije, ona proizvodi rođenjem unutrašnjeg, duhovnog čoveka. To je simbolična izjava oko koje je utkan veliki crkveni simbolizam, ali su oni izgubili ključ. Takođe je očigledno da se svaki Inicirani rađa u jaslama, u štali, ili u kripti, i da je okružen životinjama. Vidi, pravi Ti i pravi Ja žive u ličnosti koja je uglavnom aktivirana pomoću životinjskih instikata koji još uvek nisu pod kontrolom. Životinjska priroda čoveka je mnogo jača u sadašnjem dobu, i tako je već dugo vremena, i biće još dugo vremena, sve do ponovnog uzdizanja čoveka do njegove duhovne prirode. Mi živimo u jaslama. Da zaista je tako, da se iz jasli ili štale okružene životinjama na kraju uzdiže individualnost i dovodi u potpunu kontrolu životinju, ili možemo reći životinje, koje smo mi napravili na nižoj ravni ličnog sopstva. To je misterija druge simbolične izjave, da se Inicirani rađa kao mala beba, okružen životinjama u jaslama.
Dalje se čini da je Inicirani uvek slavljen od strane zvezde. To je samo simboličan način da se kaže da pojava Iniciranog nije nasumična, da najava događaja dolazi iz duhovnih visina. Duboki učenjaci astrologije koji su Inicirani, oni ne rade na ulici, oni ne pišu knjige, ne; oni će moći da kažu posmatrajući položaj određenih planetarnih orbita u Sunčevom sistemu, u koje će vreme da se pojavi neka neobična individualnost među ljudima, kada će se pojaviti Inicirani sa misijom da obavi određeno delo na planeti i među ljudima. On je uvek slavljen zvezdom. To je drugi simbol.
Slika 9. Zvezda Vitlejema.
Inicirani je, po pravilu, očigledno pozdravljen od strane tri mudraca. Mi nećemo ulaziti u to. Ali, ta priča ima veze sa pozicijama i prirodom i kvalitetima planeta Merkura i Venere, i Meseca, a oni su čuvari blaga mudrosti koje potiče iz tri posle–atlantske kulturne epohe. To su tri mudraca u priči. I to se može dokazati analizom imena koja su bila data u njihovom simbolizmu.
Dakle, vidite sada, da se priča odnosi na jednu ili drugu Inicijaciju, bilo da je simbolika Zapadna, Orijentalna, drevno Egipatska, ili Blisko Istočna, ona u sebi nosi evolutivne modifikacije i ne sme se bukvalno tumačiti. Slike se moraju tumačiti pomoću unutrašnjeg značenja pojedinih termina koji su došli do nas iz misterijskih škola drevnih naroda. To je istina, ali to nije bukvalna istina, to je činjenica, ali nije materijalna činjenica.
A, zatim imamo svečanu božićnu jelku, koja je samo novi oblik, koja predstavlja prilično skorašnju formu drveta, koja je veoma poštovana, a vezana je uopšteno za drveće koje se spominje u Obredima Inicijacije širom planete. U drevnim skandinavskim zemljama ono se zvalo Iggdrasill. Među Druidima je Hrast Druidski. On je nazvan Iarmanzull među Anglosaksoncima. A imamo i čuveno Ishwattha drvo u drevnoj Indiji. Drveća nisu nužno borovi, već su to stabla koja se u simbolici pozivaju na čvrstinu trupa, što Inicirani jeste. Neizmerna je snaga njegovog duhovnog soka, njegove životne snage, i snage širenja njegovih ideja i njegovog znanja za dobrobit čovečanstva; to je kao drvo koje širi svoje grane. Zeleno i zimzeleno božićno drvo koje koristimo je, evropski običaj, koji verovatno nema više od dve ili tri stotine godina. Orijentalno drvo je simbolično, nije fizičko; ono takođe ima simboliku u svim vremenima. Ishwattha drvo je drvo koje je ukorenjeno u duhovnim svetovima i ono raste na dole granajući se, a grane su svetovi i ravni i pod–ravni univerzalne strukture. I ono nosi na svojim granama koje se šire, grane planeta, sunca, galaksija, zvezdanih jata, koja su danas simbolizovana pomoću naših svetala na Božićnom drvetu. Sve je simbolično, ali to je simbolika stvarnih činjenica u prirodi.
Slika 10. Sveto drvo Iggdrasill. U Nordijskoj mitologiji, Drvo Sveta se zove Iggdrasill i ono prolazi kao stub kroz ovaj svet iz carstva iznad i carstva ispod. Iggdrasill je veliki jasen koji povezuje sva živa bića i sve faze postojanja.
Dakle, vidite, ovo su neki razlozi zašto studenti Teosofije poštuju četiri Sveta Godišnja Doba u godini. Oni ne pripadaju ni jednoj određenoj religiji. Oni imaju verski aspekt, oni takođe imaju i filozofski i mistični aspekt, ali oni su u suštini naučna činjenica. Oni su jednostavna naučna činjenica, činjenica koju savremena nauka još nije otkrila. To su i Četiri Velike Inicijacije Čoveka.
Astronomski gledano, sve je poznato o solsticiju i ekvinociju, ali se još uvek ne razume, i ne izgleda kao da se teži razumevanju značenja starih okultnih korelacija na osnovu astronomskih podataka. Jednog dana će to biti otkriveno. To je zaista otvorena knjiga, ona nije sakrivena od njih. Ali, oni žele tehničke dokaze o svemu; a samo veoma mali broj njih su skloni mistici, i oni počinju da otkrivaju neke stvari za koje su naučnici bili slepi dugo vremena.
Četiri Sveta Godišnja Doba za nas predstavljaju ritam. To je ponavljajući ritam sa kojim se možete sresti u čitavoj prirodi. Rast biljaka, manifestacija života u proleće, i njegov potpuni procvat u leto, okupljanje plodova zemlje i žetve, i povlačenje svega što je u visini, ili mirovanje u zimu su činjenice koje svi dobro znaju. Ali iznad ovih činjenica, postoje i druge okultne činjenice koje su duboko povezane sa njima, i koje su ključ za daleko dublju priču koja ide unazad kroz doba, u vreme dok čovečanstvo još nije izgledalo kao što ga mi danas znamo, a to znači da je u pitanju veoma dug period vremena.
To takođe znači, prijatelji moji, ako to nešto znači uopšte, da postoji u našoj sredini, i kada ja kažem U NAŠOJ SREDINI, mislim da je ona bogata milionima svuda…. oni su u našoj sredini podeljeni, jedan ovde, drugi tamo, treći ne nekom trećem mestu…..
(Na ovom delu je kasetofon misteriozno prekinuo da snima pet minuta.)
… i mi ćemo biti tamo. Postoje hiljade drugih iza, iza nas, koji su povezani sa nama putem lanaca sličnih težnji i koji će na kraju, u nekoj kasnijoj fazi dostići spoljašnju granicu. To je zaista sve što je bitno. Stvari se kreću. I bez obzira na to koliko ljudi mogu da sklanjaju stvari zauvek od sebe, i bez obzira na to, koliko mogu zaboravljati na ove stvari, i koliko god se trude da ostanu slepi, ili se čak i okrenu protiv njih neko vreme, i uprkos svemu tome, hodočašće se nastavlja. A mi smo njegov sastavni deo. I strogo govoreći niko od nas ne može da kaže koliko je hiljada, koliko se desetina hiljada drugih ljudi širom sveta kreću u istom hodočašću.
Slika 11. Simbolika ljudskog hodočašća utkana u Arhitekturu.
Ne gledajte na ovaj svet, prijatelji, kao da je izdeljen na delove. On to nije. Sama činjenica da imamo toliko strahote u svetu danas, da ima toliko očaja, toliko neznanja i gluposti je samo posledica, uglavnom zbog činjenice da se Veliko Svetlo uvodi usred čovečanstva iz viših sfera.
A neki od nas su radnici u ovom delu, svi smo mi radnici u ovom delu, a ako vi uvedete jako svetlo, ili jaku silu, tada će doći do izbacivanja mulja i taloga na površinu, iz ruševina ljudskog života. Šta se dešava sa ključalom za vodu: ono izbacuje otpatke na površinu, tako da se skrama može skinuti. To je ono što se dešava u većini zemalja danas, postoji ogroman duhovni pritisak iza scene, i kako on stupa u manifestaciju, tako se odbacuje sve ono što se mora prevazići pre nego što Velika Sila unutar sebe manifestuje novu vrstu civilizacije. Ne raj, o ne, već novi tip, nova plemenitija vrsta civilizacije treba da se rodi. Mi možemo biti zahvalni našem unutrašnjem sopstvu što možemo da doprinesemo tom procesu.
Ja bih voleo da postavim u vama tu misao, da je postavim pred vaše duše. Naša civilizacija je prožeta duhovnim karcinomom, kao da je bolesna od raka, ona u sebi nosi nešto duboko parazitsko, a to su nagomilane ljudske misli, koje imaju svoj paralelni život koji nije povezan sa čovekom. I više nego očigledno je, da mi ne možemo da poredimo sebe sa Velikim Jednim. Ne bi bilo moguće biti toliko ponosan ili sebičan pa da možemo da zamislimo da možemo biti u kontaktu sa Velikim Jednim. Oni su toliko daleko ispred, moglo bi se reći da se oni nalaze daleko na horizontu privlačeći nas – da, ako želite takvu sliku da napravite, simbolično, ali oni su na granici toliko plemenitoj, oni gledaju u duhovne svetove o kojima mi ne možemo ni da sanjamo, tako da mi nikako ne možemo da se identifikujemo sa njima. A ipak ne postoji prekid u kontinuitetu između njih i nas ili između nas i drugih koji dolaze iza nas, to je neprekinuti niz.
Zbog toga, važi za one koji prolaze kroz Iskustva Inicijacije, za one koji dostignu fazu Inicijacije i visokog duhovnog znanja, kada kažemo da Zimski Solsticij, isijava iz njihove unutrašnje prirode dovoljno moći, sile, snage i inspiracije da one dodirnu bilo koga od nas, ako smo osetljivi na to. Oni to ne mogu da zadrže za sebe, baš kao što reflektor ne može da zadrži svetlost samo za sebe. Svetlo treba da se širi. Gde treba da se širi vibratorni talas? Preko celog čovečanstva, preko celog! Velika dostignuća u unutrašnjoj svesnosti svakog pojedinačnog ljudskog bića pripada čovečanstvu u celini, i to je potpuno tako. Ali, naravno, to će doživeti samo oni, koji su spremni da prime bilo šta od toga, koji, da tako kažem, imaju pripremljeno tlo za silazak svetla.
Zato nas naš stav o tihoj meditaciji nad ovim temama, kao i naš stav o onim delovima koje smo slušali, ja sada govorim metaforično, naša snaga i spremnost da se primi, osećanje ili želja da se postane jedno sa višim životom, čini nas toliko prijemčivim za prijem isijavajućih zrakova svetlosti koje dolaze iz kripti Inicijacija, iz centara Inicijacije, dok se one odvijaju. Očigledno, da je ono što ja sada govorim dobro bilo kojeg doba godine, ali posebno je moćno o tome govoriti na ova četiri Sveta Dodišnja Doba, iz razloga koje sam pokušao da objasnim.
Dakle, u Božićnoj Sezoni kao što je ova pred nama, naš sopstveni napredak će zavisiti u velikoj meri od stanja našeg uma. Možemo oživeti našu duhovnu prirodu; možemo se uskladiti sa najvišim sadržajima koji su poznati našoj svesti; a možemo napraviti poseban napor da izrastemo ili bolje reći da se uzdignemo iznad slabosti koje možemo imati. Možemo zahtevati od sebe da postanemo plemenitiji, veći, univerzalniji, da postanemo izvor snage istinskog bratstva. Prema kome? Prema svima. Prema svakome kome je taj izvor potreban. Prema svakome kome bi taj izvor mogao pomoći. Kada odlučimo da to učinimo, uvek će postojati neko, ko se pojavljuje, i kome je upravo to potrebno. Samo posmatrajte. Kada unutar tebe postoji želja da učiniš nešto za nekog drugog, a ti ne znaš za KOGA, tada će se neko pojaviti i precizno će tražiti od tebe ono što ti možeš da mu daš, to je zakon gravitacije.
Slika 12. Sunce tokom dana na Zimski Solsticij.
Drugim rečima, Zimski Solsticij je period kada možemo da rastemo brže, sigurnije, snažnije, jer su tada sa nama veoma jake duhovne sile, i mi možemo da se uskladimo sa njima. I sve, i svako ko se poravnava – i usaglasi sebe sa višim ritmom počinje da vibrira u jedinstvu sa tim ritmom. U današnje doba to ne može trajati veoma dugo, jer mi nemamo dovoljno snažne unutrašnje snage da ostanemo u tom stanju. Zato mi brzo padamo dole. Možda nećemo biti u stanju da održimo to stanje predugo zbog današnje organizacije sveta, ili zbog naših unutrašnjih slabosti koje se ponovo afirmišu. Ali, dozvolite sebi da pokušamo. Može se dogoditi i da uspemo. Rezultate je nemoguće u potpunosti proceniti. Mi ne možemo unapred znati koliko dobro to možemo učiniti. To može biti značajno u životu nekog pojedinca. To može biti bitno za naš život, u području gde niko drugi ne zna ništa o tome.
Slika 13. Boris de Zirkoff.
I još jedna misao, prijatelji moji. Očigledno u svetlu ovih Učenja, mi nismo sami. Mi nikada ne možemo biti napušteni. Jedini način da budemo napušteni je da izgradimo zid ljudske sebičnosti koji nas sprečava da budemo ljudsko biće. A tada smo sami, jer smo iznutra sagradili tvrđavu sopstvenog neznanja i gluposti. A neki ljudi to čine i da to ne znaju. Ali striktno govoreći, mi nismo sami. Mi smo deo hodočašća. Uvek postoje pojedinci koji su spremni da nam pokažu sledeći korak u evoluciji. Svako od nas ovde može u nekom trenutku, ako želi to da uradi, da otvori prozor drugom bratu, ili nekom drugom. To može da znači nevolje, metaforički rečeno, ali takođe i veoma činjenično – no možemo da kažemo drugom: “Dođi na ovaj prozor. Da li si ikada video ovaj pogled.” I možeš mu preneti deo Učenja jednostavnim jezikom. I odjednom, i odjednom, on više neće biti u mogućnosti da se vrati u svoju životnu tragediju. On sada zna da postoji uzvišeniji život.
Svako od nas može to da uradi ako iskoristi priliku. Ako pazite na priliku, prilika uvek nastaje. Jer sve ovo što vam govorim se zasniva na Zakonu, a ne na slučaju. I zato mi ne možemo nikada biti sami. Oni Veliki, su posvećeni pomaganju čovečanstva. Ali i oni mogu samo da pomognu onima koji su spremni da pomognu sebi. Oni ne mogu da zaustave zlo u svetu, jer karma mora da se namiri. Ali oni mogu da pomognu mnogo, u ublažavanju patnje, u omekšavanju uslova, i u otvaranju novih vrata za one koji mogu da vide.
Verujem da ćete imati veoma prijatan Božić, prijateljstvo sa Jednim i sa svim. I da ćete zadržati ove misli u vašem umu, i da ćete biti sa njima onoliko često koliko možete, i da ćete posmatrati sebe u proširenoj svesti, u razumevanju, u univerzalnosti, i u pravom duhu bratstva za sve što živi. Sada ćemo završiti, prijatelji moji, sa nekoliko trenutaka tišine….
(pauza)
… Želim da se zahvalim Lini za njeno gostoprimstvo. Laku noć svima!!!
[1] Prvom stepenu Inicijacije.
[2] Geoffrey Barborka
[3] Device.
Govor: Boris de Zirkoff, na Zimski Solsticij 1974 godine.
Preveli: Aca i Ranka