ODRŽAVANJE ZDRAVLJA POMOĆU SIROV

Ti procesi se najpre začinju sunčevom svetlošću u biljkama, kada se unesu u organizam oni simulišu iste takve procese u telu.

Ishrana je simulacija organizma da nastavi procese koji se već odvijaju u sirovoj hrani, a ne punjenje materijom, kao motora sa gorivom, pa koliko ima goriva toliko motor radi.

Materija je samo nosilac procesa, i sva se materija izlučuje iz organizma nakon što su procesi asimilovani u probavi.

Svaka obrađena hrana je mrtva jer u njoj nema živih procesa koji jedini hrane naš organizam, tj. podstiču ga da procesuira život.

Na rubu znanosti - John Fielder: sirova hrana

Sirovom hranom, voćem i povrćem, između ostalog podmlađujete organizam i dovodite ga u idealnu težinu na najefikasniji i najbezbedniji način.

Lično iskustvo izlečenja, oživljavanja i podmlađivanja Maje Volk sa receptima žive hrane iz našeg podneblja

Telo kuvanu hranu doživljava kao otrov. Kuvanje uništava najvažnije hranljive sastojke, vitamine i žive enzime sa kojima se obavlja probava, i popuno menja hranu tako da telo ne može da je prepozna kao hranu i doživaljava je kao toksin od koga treba da se brani. Zato imuni sistem pokreće proces digestivne leukocitoze, stvaranje i aktivnost belih krvnih ćelija za odbranu od kuvane hrane koju ste pojeli.

Da je kuvana hrana otrov najdrastičnije se vidi po maloj deci: nakon sisanja neuki roditelji moraju na silu da ih teraju da jedu kuvanu hranu, iako deca to uvek instinktivno odbijaju ispljuvavanjem takve hrane. Odmah nakon toga počinju temperature, dijareja, povraćanje i izbacivanje sluzi, jer telo počinje odbranu od kuvane hrane. Tek kada izgradi odbranu i privikne se na taj režim ishrane, telo se vrati u normalu, ali uvek sa nekim posledicama. Tako može da izdrži i do 40 godina, ali onda počinje da se raspada. Jedini lek od svih bolesti je povratak na pravu hranu koja je telu potrebna, na sirovu hranu.

Kuvana hrana je bezukusna, zato moraju da joj se dodaju začini puni štetnih aditiva, kao što je MSG (monosodium glutamate), koji lažira informacije među neuronima i tako lažira okus hrane (između ostalog). Zato možete da jedete koliko hoćete, a da vaš mozak ne zna šta unosite u organizam i koliko. Zato je MSG glavni uzročnik gojaznosti i srčanih oboljenja. Okus postoji da vašem telu ukaže šta mu je od hrane potrebno i koliko, čulom okusa instinktivno prepoznajete šta vam treba. Bez njega ste izgubljeni. Ako njega lažirate, lažirali ste celu ishranu.

Kuvanu, obrađenu hranu vaše telo ne probavlja, nju obrađuju bakterije u vašim crevima. Zato vam govore da treba jesti voće i povrće između "pravog obroka" jer samo u njima su pravi vitamini i živi enzimi koji zapravo jedini i omogućavaju probavu i metabolizam vašeg tela.

svi koji nisu uspeli da pređu na sirovu hranu ili su imali nekih zdravstvenih posledica zbog sirove hrane, nisu imali dovoljno hlorofila u ishrani.

Prelazak na sirovu hranu može biti vrlo težak, možda i nemoguć onima koji su celog života navikavali organizam na obrađenu hranu. Organizam se toliko promenio da bi se prilagodio obrađenoj hrani da mu je teško da se odjednom vrati na izvornu, pravu hranu. Da bi probavilo mrtvu hranu telo je razvilo mikroorganizme u crevima. Ti organizmi pomažu u probavi, ali ako se previše razviju ponašaju se kao paraziti. Kada ne unesemo "hranu" u uobičajeno vreme, oni se bune i traže je tako što nam stvaraju mučninu i osećaj gladi. Zato nam krče creva kada preskočimo uobičajeni obrok, zbog njih, a ne zato što je telo gladno. Isto se dešava kada počnemo da unosimo sirovu hranu, voće i povrće. Za njihovu probavu nisu potrebni ti mikroorganizmi i oni se bune stvaranjem osećaja lažne gladi iako telo nije gladno. To treba imati u vidu kada prelazimo na sirovu hranu.

Zavisnost od određene hrane je kao narkomanska zavisnost koja izaziva krize i lažne poremećaje u telu koje se buni protiv promena. Treba biti uporan i za par nedelja kod zdravih ljudi, par meseci kod onih koji imaju problema sa zdravljem, navikama ili težinom, kod starijih osoba i duže, zavisnost će nestati: više nećete moći da jedete ništa kuvano i obrađeno, pogotovo meso. To će vam biti jednostavno gadno. Toliko je snažno delovanje sirove hrane da onaj ko jednom pređe na nju oseća toliko koristi da više ne može bez nje.

Razlog zašto lekari i laici ne veruju u hranu bez sluzavosti ili od voća je da kada neko pokuša da odjednom pređe na sirovu hranu (bio bolestan ili zdrav) a da nema iskustva, izgubi poverenje čim nastupi prva kriza - kada uz jako izlučivanje istovremeno dospeva u krvotok velika količina otpada, lepljive tvari, sluz i otrovi. Neočekivani doživljaj bolova rađa u čoveku jaku, neodoljivu želju za povratkom na staro.

Pored toga što sirova hrana, posebno voće, naglo pokreće izlučivanje otpada, i paraziti koje imamo u ogromnom broju, koji nas u velikoj meri kontrolišu, počinju da se bune kada naglo pređemo na sirovu hranu. Što smo više živeli nezdravo, to više imamo parazita. Ako ih imamo previše mogu da nas i ubiju ako ih ne hranimo sa veštačkom, prerađenom hranom koja je njima potrebna a našem telu nepotrebna i štetna. Ipak oni ne ubijaju tako olako svog domaćina koji im je potreban, pre će izazvati velike neprijatnosti i uticaće na naš um da donesemo "pametan zaključak" kako se ipak "treba hraniti umereno".

Sve bolesti nastaju borbom organizma protiv pogrešne, veštačke i obrađene "hrane".

Da biste znali koliko je važna sirova hrana, treba da znate koliko je industrijski obrađena HRANA OTROVNA

To rade između ostalog i tako što su u USA zakonom zabranili da ljudi sami proizvode svoju hranu.

Kada nekom kažete da ste vegan (ne konzumirate meso, ribu, jaja i mleko), prvo što će vas ljudi zabrinuto pitati je - kako onda unosite proteine?! Ako vas prethodno ipak ne pitaju da li ste u nekoj sekti, naravno.

Verovanje da su životinjski proteini superiorni u odnosu na biljne proteine datira iz 1914 godine kada su dva naučnika, Osborn i Mendel, uradili eksperimente na miševima i utvrdili da miševi brže rastu kada jedu životinjske proteine. Kasnije je utvrđeno da je tačno da miševi brže rastu, ali i da kraće žive i da obolevaju od raka i drugih bolesti. Bez obzira na to, generacije školske dece i doktora su pogrešno informisani da su nam meso, mleko i jaja neophodni kao izvori proteina. Iako je ovaj mit u ishrani odavno opovrgnut, nema nikakvih pomaka da se informiše javnost, da je ono čemu su nas učili potvrđeno kao netačno. Naprotiv, sistematski nas tome uče i dalje. Svaki lekar će vam ovu laž o proteinima iznositi kao da je bogom dana istina. Posledice pogrešne ishrane vidljive su u današnjoj epidemiji brojnih savremenih bolesti i lako je videti ko tu dobija, a ko gubi.

Piramida o ishrani koju učimo u školama i koju znamo još od detinjstva je pogrešna. Visoko proteinska ishrana je velika zabluda koja ozbiljno ugrožava naše zdravlje.

Lažna nauka o prehrani zaslepljuje čovečanstvo zabludom da ljudska belančevina nastaje samo iz životinjske. Oni "dokazuju" da molekula belančevine iz mrtve krave koja se nalazi u procesu raspadanja i koja je već razvila mrtvačke otrove, koja se razlaže pri kuvanju i pečenju na vatri i još kao takva biva potpuno ubijena i razložena u želucu, može slaviti novo okruženje u iznenadnom uskrsnuću kao nov mišićni molekul, i početi život iznova.

Ta lažljiva "nauka" može da uspeva samo kod ljudi koji je prihvataju iako vide da goveda, slonovi, gorile, biljojedi uopšte, imaju najviše mišića samo od biljne hrane. Ali to što vide ne dopire im do pameti, jer im se negde između smestilo ono što su "rekli naučnici".

Takođe im je daleko od pameti jednostavna činjenica da ako životinjska tela proizvode proteine od sirove biljne hrane, koje mi "moramo da unosimo" jedući njihove leševe, onda i naše telo može samo da proizvodi proteine. Ono to i čini: proizvodi proteine od azota i sirove biljne hrane.

Klasično delo koje vas upoznaje sa biljkama - uopšte ih ne poznajete ako ovo niste pročitali.

Početni koraci u zdravoj ishrani

аутор Slađana Velkov

Ono što je nama hrana je Sunce. Biljka je hrana zahvaljujući sunčevoj energiji učvršćenoj u njoj. Meso životinja su takođe nosači sunčeve energije. Ako uništimo sunčevu energiju kuvanjem, uništićemo hranu iako materija ostaje.

Životinje ili ljudi jedu tu biljku, asimiliraju energiju iz nje i na taj način žive od akumulirane sunčeve energije, a izbacuju materijalne ostatke hrane. Ti ostaci postaju otrov, i ako nisu dobro eliminisani iz čoveka ili životinje izazvaće bolest.

U svakom molekulu vode se nalazi rudnik sunčeve energije. Voda za koju kažemo da je neophodna za život čoveka je voda, zahvaljujući tom istom suncu, jer bez toplote sunca, voda bi bila led.

Hrana i piće su samo nosioci blagotvorne sunčeve energije.

Kada nam ovo postane jasno, i kada počnemo da koristimo direktno sunčevu energiju, gledanjem u sunce, kao i uzimanjem žive, sirove hrane (kuvanjem se sunčeva energija uništava), onda će se naše potrebe za hranom smanjiti i onih 90% energije koja se inače koristi u varenju hrane će biti iskorišćena u očuvanje zdravlja i integriteta ćelija, tako da će naše telo postati savršeno zdravo i dugovečno.

Evo nekoliko saveta kako početi sa zdravom ishranom:

*Za doručak jedite voće, salatu sa semenkama za ručak, a za večeru možete zadržati pola kuvane hrane (čorbicu od povrća, krompir, braon pirinač...) a pola sirove hrane.

Između obroka možete piti sveže voćne sokove, grickati povrće i voće, ili koštunjavo voće (bademe, orahe, semenke...)

Isključiti iz ishrane: meso, ribu, jaja, mleko, belo brašno, šećer kao i njihove produkte i sve vrste industijske i obrađene hrane.

Možete i blendirati hranu. Naime u blender možete staviti zelenog povrća, 1 kašiku sveže mlevenog lanenog semena, šaku oraha, za ukus bananu ili dve i ako hoćete slađi napitak, možete staviti malo urmi ili suvih smokvi... To je kompletan obrok, ukusan je i jednostavno se priprema.

*Jedite samo kada ste gladni. Kada jedemo u vremenu za ručak ili večeru, ne jedemo pravilno.

*Telo može biti gladno i imati potrebe samo za sirovom hranom koja ima sunčeve energije u sebi. Ako osećate glad za nečim što je prerađeno ili kuvano, nije u pitanju glad već zavisnost, slično kao sa drogom. Zavisnik od heroina će osećati potrebu za drogom iako zna da ona nije dobra za njega i da mu nije potrebna. Senzacije koje zavisnici osećaju kada im nedostaje droga su slične (samo intenzivnije) kao kod lažne gladi: bol u stomaku, vrtoglavica, glavobolja, slabost... što nije prava glad. (Ovu lažnu glad izazivaju mikroorganizmi u crevima koji postoje zbog razlaganja veštačke i mrtve hrane, oni šalju signale njihove gladi za još veštačke, mrtve hrane. Stoga nismo mi gladni, već oni. Unošenjem sirove hrane ovi mikoorganizmi nestaju a s njima i lažna glad.)

Prava glad je osećaj u ustima, lučenje pljuvačke i potreba za određenom sirovom hranom. Prava glad će nas učiniti hitrim i spremnim da nađemo hranu, a ne umornim, sa vrtoglavicom i bolovima.

Spoljašnji stimulansi, kao što je miris ili pogled na hranu mogu aktivirati lažnu glad. (To je takođe uticaj parazita u crevima. Oni utiču na naše raspoloženje i ponašanje.)

*Kada smo bolesni nikada nismo gladni zato što je vitalna energija zauzeta regeneracijom tela. Bolesna životinja nikada ne jede. Takođe kada smo u stanjima stresa ili uzbuđenja ne treba jesti jer stres izvlači energiju tako da će varenje biti sporije ili se hrana uopšte neće variti. Kada jedemo a bolesni smo, hrana će biti fermentisana umesto da bude digestirana i posledice toga su da se hrana raspada i pretvara u otrov.

Ukoliko ste gladni kada ste bolesni, savetujem da uzimate samo sirovu, biljnu hranu.

*Digestija će takođe biti nepotpuna, ukoliko pričate dok jedete. Čuli smo od naših starih: "Kad se jede, ne priča se."

*Ne brinite previše ako ponekad pojedete neku lošu hranu, nećete promeniti ništa ali će briga umanjiti efikasnost varenja hrane.

*Žvaćite hranu dok ne postane tečna.

Ako hrana nije dobro sažvakana, neće biti dobro digestirana u želucu, naime veliki komadi nesažvakane hrane se neće variti u želucu, već će fermentisati i postajati otrov. Rezultat toga biće simptomi loše digestije: gasovi u stomaku, podrigivanje, pojačana kiselina... Kada hrana napusti vaš želudac, nema više varenja hrane već samo asimilacija (upijanje).

*Loša navika je takođe piti tečnosti uz jelo. Hrana se normalno vari sokovima za digestiju, kada ih mi razredimo tečnostima digestija će biti slabija. Takođe, hrana će biti isprana, tako da neće imati vremena da se digestira u zelucu, i umesto toga će fermentisati u crevima. Idealno, ne treba piti ništa 15 minuta pre jela i 30 minuta posle jela.

*Jedite malo. Telo će uzeti energiju iz hrane koja mu je potrebna za regeneraciju tkiva, nešto će se uskladištiti kao masnoća, a za sve ostalo, telo će se mučiti da eliminiše kroz creva, bubrege, pluća i kožu.

*Ako jedete jednostavnu hranu, bez previše kombinovanja, poželjno jednu vrstu hrane, digestija će biti bolja.

*Prilikom prelaska na ishranu energijom iz Sunca i sirove biljne hrane, dolazi do promene u težini koja se manifestuje u 3 faze:

1. Katabolizam, kada se toksini iz tela razlažu i oslobađaju uz što se i težina smanjuje. Kako se više tkiva razlaze nego što se stvara, dolazi do ubrzanog gubljenja u težini.

2. Stabilizacija je proces kada prestajemo da gubimo na težini jer se telo već očistilo i sada se razlaganje i stvaranje tkiva izjednačuje. Ovaj period traje neko vreme i onda dolazi do anabolizma.

3. Anabolizam. Sada dolazi do laganog povećanja u težini iako su kalorijske vrednosti unesene hrane mnogo manje. Dolazi do bolje asimilacije hrane, boljeg rada enzima i pročišćenih energetskih kanala, tako da će se energija bolje asimilirati preko digestivnog trakta, kože, disanja, očiju, itd. Počinje se stvarati tkivo koje se ne razgrađuje tako brzo jer je sazdano od druge materije i ubrzo će doci do potpune normalizacije naše idealne težine.

***************************************************

Oni koji iz nekog razloga ne mogu da koriste isključivo sirovu hranu, mogu da naprave dobar kompromis tako što će sirovu hranu jesti svakog dana pre podneva i do 16 časova (doručak i ručak). Ostatak dana se može jesti po volji. To je odličan recept za mršavljenje i ozdravljenje.

Takođe oni koji ne mogu da se hrane sirovom hranom iz nekog razloga, svoju dosadašnju ishranu mogu da poboljšaju saznanjima o svim lažima i prevarama koje su javnosti nametnute o ishrani, i da se hrane biološki ispravnije nego do sada.