PSIHIJATRIJA
Neko dobro živi praveći vas ludim.
(Ne treba ljude olako optuživati. Život na ovom svetu je težak. Ko na ovom svetu nije bar u jednoj od svojih inkarancija poludeo, taj još nije upoznao ovaj svet.)
Psihijatrija je oduvek služila za to da vaše reakcije na poremećeno društvo učini društveno prihvatljivim.
Psihijatrija je najviše zloupotrebljavana oblast medicine.
Ona nije ni nastala kao medicina već kao sredstvo borbe protiv političkih protivnika i neistomišljenika u Engleskoj u 19-tom veku.
To je ostala i danas u daleko finijem i savršenijem obliku.
Psihijatrija se zasniva na najmanje trostrukoj prevari:
Fiziološke poremećaje u mozgu i telu koji utiču na percepciju i ponašanje, predstavlja kao mentalnu bolest.
Emocionalne i mentalne reakcije koje nastaju zbog traumatičnih spoljnih uzroka takođe naziva mentalnom bolešću.
Sve spoljne uticaje i realna opažanja koja ne spadaju u ograničene okvire čulnog opažanja, naziva mentalnom bolešću.
I sve ih "leči" "lekovima" za koje ni sama ne zna kako deluju, a praksa je dokazala da deluju pogubno na žrtve psihijatrije.
Tomas Sas: Mentalna bolest kao mit
Kapitalno delo za razumevanje psihijatrije.
Jedna od najvećih prevara koju su nam prvi psihijatri nametnuli jeste stav da je 'naše nesvesno' krivo za sve i da ono sve projektuje. Stoga, ako čujete glasove koji uopšte nisu vaši, ili vidite ono što drugi nisu videli, ili vam se nameću raspoloženja i uticaji koji uopšte nisu vaši i koje niste izazvali, ili imate vantelesna iskustva, proglasiće vas za šizofrenika i ubediti da je to sve projekcija vašeg nesvesnog, zatvoriće vas u ustanovu koja ima čelične rešetke na prozorima i lečiće vas psihofarmakerima koji uopšte ne leče, već samo parališu neke hemijske procese u mozgu i trajno ga oštećuju.
Pri tome neće ni pokušati da objasne i dokažu takav stav: kako je fiziološki uopšte moguće videti i čuti nešto što nije naše, niti smo to izazvali.
Najstrožije je zabranjena i sama pomisao da postoje spoljni entiteti koji na takve načine opsedaju čoveka.
O njima svedoče sve drevne tradicije sveta, i svi psihijatrijski pacijenti, ali niko im ne veruje, iako bi njihovi iskazi trebali da budu ključni u lečenju. Fizika je odavno dokazala da postoje druge dimenzije, da je empirijski svet koji opažamo samo vrlo mali deo stvarnosti, ali institucionalna manipulacija svešću koja se zove 'psihijatrija' ne prihvata nikakve dokaze iz drugih naučnih oblasti i dalje se drži načela iz devetnaestog veka. To je zato što nekome odgovara da zvanično uverenje bude da je čovek kriv za sve, da je čovek samo fizičko telo, da ne postoje sile izvan čoveka koje ga zavode i porobljavaju iluzijama, i da je čovek stoga sam kriv za svoje ropstvo, kao što je već ubeđen da je 'iskonski grešan'.
Na izvestan način i jeste sam kriv, ali ovako obmanut ne može ni da se bori na pravi način kako bi postigao duševno zdravlje i slobodu, jer je ubeđen da je 'njegovo nesvesno' krivo za ceo problem i jače od njega kao svesnog bića.
A to uopšte nije istina.
Istina je da se i na ovaj način čoveku nameće mentalitet roba i grešnika kako bi se njime lakše vladalo.
Apsolutno je nemoguće ispravno razumeti čovekovu psihodinamiku sa materijalističkog stanovišta: da je to samo interakcija spoljnih uticaja i nekakve "hemijske ravnoteže" u mozgu.
Da bi se čovek razumeo neophodno je poznavati više, nefizičke dimenzije, odnos tela i duše, njihovu nezavisnost i povezanost. Kao i realnost postojanja nefizičlkih entiteta.
Čovekov um uopšte nije u mozgu.
Um je polje svesti koje je u potpunoj interakciji se celinom.
Mozak je samo pogodan i dovoljno fin organski sklop, prijemnik preko koga um može da deluje na telo i fizičku okolinu.
Zato um može iz nekih razloga da napusti mozak koji tada postaje pogodan za opsedanje drugim entitetima.
Retki su psihijatri koji ukazuju na problem vanjske opsednutosti, kao što su Dr Morris Netherton, Dr. W. Baldwin, Dr Elisabeth Fiore, Irene Hickman. Detaljnije o tome videti u:
CE-VI: Close Encounters of the Possession Kind by William J. Baldwin
PREVEDENO
Mala studija o nevidljivim ljudskim i neljudskim entitetima i uticajima
Kratak ali tačan opis uticaja neorganskih entiteta iz astrala na ljude
Snimak astralne larve na auri narkomana uz pomoć PIP kamere Harryja Oldfielda - emisija Na rubu znanosti
Oduvek su ljudi znali da nešto nije u redu sa ljudskim umom a da sam čovek za to nije kriv, da neka strana sila njime manipuliše spolja. Davali su joj različita imena (demoni, letači, vetiko... ) dok nije došla jevrejska psihijatrija i sve to proglasila "sadržajima čovekovog nesvesnog", tj. da je sam čovek kao takav lud, nije ga niko zaludeo. Svako viđenje tih sila koje utiču na ljude kažnjavalo se najstrožijim dijagnozama i zatvaralo u ludnice zatvorskog tipa.
Danas je situacija drugačija.
http://www.awakeninthedream.com/wordpress/dispelling-wetiko/
**********************
**********************
Zapravo, neki demoni su davno postali ljudi...
ZLOUOPOTREBE PSIHIJATRIJE U CILJU DEPOPULACIJE STANOVNIŠTVA
R.D.Lang: Homogenizovanje iskustva
Cilj psihijatrije je da proglasi ludim svakoga ko ima drugačija iskustva i spoznaje, svaku individualnu vezu sa Sopstvom
Robert Torre PRAVA ISTINA O PSIHIJATRIJI
PSIHIJATRIJA: INDUSTRIJA SMRTI video, prevedeno
U poslednjih 40 godina u Americi je u psihijatrijskim ustanovama ubijeno duplo više ljudi nego u svim ratovima od 1776 godine.
Mnogostruko je više onih koji su ostali živi mrtvaci.
Film koji dokumentovano i argumentovano iznosi činjenice da je psihijatrija industrija bolesti i smrti, koja bezočno, sistematski i namerno uništava zdravlje nesrećnih ljudi zbog kontrole uma i profita farmaceutske mafije.
U filmu se potkrala samo
jedna greška: razlog svemu tome nije novac. Razlog je
borba neljudi protiv ljudi
svim sredstvima vlasti i kontrole znanja.
1940 godine J. R. Rees, psihijatar, Nacionalnom veću za mentalnu higijenu u Londonu postavio je plan psihijatrije u narednih 60 godina: "Naš je cilj da psihijatrija prodre u svaku obrazovnu aktivnost nacije. Javni život, politika i industrija treba da budu pod našim uticajem. Izveli smo uspešan napad na veliki broj profesija. Naravno, dve najlakše su bile obrazovanje i Crkva. Najteže su zakonodavstvo i medicina."
Njegov kolega psihijatar G.Broock Chisholm, suosnivač Svetskog saveza za mentalno zdravlje, kasnije je proširio planove psihijatrije: "Kako bi se postigla Svetska vlada (u Novom Svetskom Poretku) neophodno je iz umova ljudi odstraniti njihovu individualnost, vernost porodičnim običajima, rodoljublje i verske dogme."
Zato je APA između ostalog, izbrisala homoseksualnost sa spiska mentalnih poremećaja (po nalogu Henrija Kisindžera testirana je inteligencija homoseksualaca, i kada su dobili rezultate kao i kod ostalih prosečnih ljudi, po tome je donesen zaključak da je i njihova homoseksualnost normalna, iako inteligencija nema veze sa njom, niti je homoseksualnost bolest), a to se sprema da učini i sa pedofilijom i zoofilijom. (Oko 70% homoseksualaca su i pedofili. Osnivač gej pokreta u Americi Hari Hej otvoreno je podržavao pedofile, njihov NAMBLA pokret, njegov posao sa gej slobodama bio je završen, nastavio je dalje.) Ne samo da je izbrisana, već se seksualne perverzije (po nalogu iluminatskih vladara) sistematski popularišu kao normalne i poželjne, preko školskih udžbenika i parada, filmova i drugih medija.
**********************
Čovekova seksualnost, odnosno polnost, direktno je vezana za dve hemisfere mozga. Dokazano je da kada one rade usklađeno onda čovek postiže svoj maksimalni potencijal, čak i parapsihološke moći. Da bi se prave ljudske mogućnosti suzbile, sve se radi na remećenju rada moždanih hemisfera, kao i hipofize koja usklađuje njihov rad i povezuje ih sa višim dimenzijama (kroz trovanje fluorom) - od uništavanja porodice, jer deci su za ispravan razvoj obeju moždanih hemisfera potrebni roditelji oba pola - do promovisanja homoseksualnosti i uništenja polnosti uopšte kroz laži o toleranciji - prema kojoj je netolerantnost izjednačena sa odbranom polne autentičnosti.
U drevnoj kineskoj Knjizi promene, komentar heksagrama 37, Porodica, kaže: "Kada je otac doista otac, a majka doista majka, onda se porodica nalazi na pravom putu. Kada se porodica nalazi na pravom putu, ceo svet je u savršenom redu."
Porodica je osnova društva i sveta. Zato kakva je porodica takvo je i društvo i svet u kome živimo.
Dete samo u svojoj porodici, od majke i oca, može da dobije bezuslovnu ljubav i sigurnost, i to će uvek nositi sa sobom celog života, ma kakav on bio, imaće bar dokaz da bezuslovna ljubav i dobrota postoje na ovom svetu i da su mogući. Tada će umeti da ih prenese na druge i svojim potomcima.
Ako pravu ljubav i dobrotu ljudi ne dobiju kao deca od svojih roditelja, onda će to tražiti celoga života na razne načine, uključujući i one devijantne. Zapravo, ti devijantni načini će se češće izražavati upravo zbog nedostatka ljubavi. Zato se kaže da bez ispravne porodice ni svet ne može da bude ispravan. Zato je ogromna odgovornost na majkama i očevima da čistom ljubavlju odgajaju svoju decu, jer ljubav je jedina prirodna osnova za sve drugo što je ispravno. Ništa drugo ne može da bude ispravno ako ne počiva na ljubavi.
Ali onim neljudima koji žele da vladaju svetom u interesu je da svet bude nenormalan, jer neljudi ne mogu da vladaju normalnim ljudima. Moraju prvo da ih učine nenormalnima. Normalan čovek uvek vlada sam sobom. Nenormalnim uvek vlada neko drugi.
Zato se čovek čini nenormalnim pre svega razaranjem porodice.
Pokretanje homoseksualnih sloboda u Americi
Dokumentarac "Kinsijev sindrom" koji govori o Alfredu Kinsiju, pedofilu i satanisti, koji je plaćen od strane Rokfelerovog instituta da na osnovu sistematskog silovanja preko hiljadu dece, prevara i lažnih izveštaja sačini studiju o seksualnom ponašanju muškaraca, žena i dece. U njoj se svim silama opravdava i podstiče pedofilija, tvrdi se da su deca od samog rođenja seksualna, a vrištanje i agonija dece koju je silovao prikazuje se kao "orgazam". Kako deca od rođenja mogu da dožive orgazam zato mogu da imaju koristi od seksa sa odraslima ili od incesta, da je deci neophodno eksplicitno seksualno obrazovanju u školama, neophodna im je masturbacija (pre puberteta), da ih neko nauči hetero i homoseksualnim odnosima. To se danas predaje u školama kao "seksualno obrazovanje". U Kinsijevoj knjizi Sexual Behavior in the Human Male nalazi se uredno vođena tabela sa podacima da je jedna četvorogodišnja devojčica za 24 časa doživela 26 "orgazama" - jer ju je silovao ceo dan. I ta "naučna studija" je postala osnova seksualnog obrazovanja u Americi, Evropi i ostatku sveta. Uživa i svu zaštitu Kongresa. Članovi Kinsijevog instituta i danas sprovode programe obrazovanja mladih u Americi i u Evropskim školama, u Hrvatskoj je to Aleksandar Štulhofer, a u Srbiji - tek ćemo saznati.
(Iako su ovaj dokumentarac napravili hrišćanski fundamentalisti, koji su svojom konzervativnom zatucanošću i potiskivanjem seksualnosti izazvali reakciju tako da se seksualna razuzdanost doživljava kao "sloboda izražavanja" - film dobro dokumentuje prave početke onoga što se danas populariše kao "pravo na seksualne slobode i orijentaciju". Uostalom, na ruku im ide i činjenica da se uopšte ne krije da su prvi i i da su na njihovim delima doneti savremeni zakoni o polnoj ravnopravnosti.)
Dokumentarac koji je Judith Reisman pokušala da prikaže u Hrvatskoj. Sabotažom je sprečeno njegovo prikazivanje.
Takođe je i diskusija sabotirana:
Dr Džudit Rajsman (Judith Reisman) je autor knjiga: „Meki porno igra grubu igru“ (1991); „Kinsi, Seks i prevara“ (1990); „Kinsi, Zločin i konsekvence“ (1998, 2000, 2003); „Slike dece, zločina i nasilja u Plejboju, Pentahausu i Hustleru“ (1986, 1989, 1990); „Seksualna sabotaža: Kako je jedan ludi naučnik pokrenuo epidemiju korupcije i zaraze u Americi“ (2010). Dr Rajsman je svoju karijeru posvetila višedecenijskom istraživanju procesa tokom koga je seksualnost postala moćno oružje za formatizaciju čoveka po meri moćnih interesa. Njena istraživačka misija usmerena je na izlaganje, dekodiranje i borbu protiv modela seksualnosti čiji je naučni utemeljitelj bio Dr Alfred Kinsi (Alfred Kinsey) na čijim je studijama: Seksualno ponašanje muškarca (1948) i Seksualno ponašanje žena (1953) zasnovano funkcionisanje seksualno-industrijskog kompleksa kao edukaciono-pornografsko-homosekslualno-farmakoindustrijskog giganta koji umrežen i opremljen metodama, tehnikama manipulacije, kontrole i formatizacije pojedinaca, naroda i država, bespogovorno nameće svoj model sveta, orvelijanski nazivajući apsolutnu, totalnu i totalitarnu neslobodu, kontrolu i inženjering – ljudskim pravima i slobodama.
Da se nešto još gore sprema u Srbiji dokazuje lažljivi i najtiražniji list "Blic" koji o svemu tome izveštava bez ikakvog spomena o Kinsiju i promovisanju pedofilije kroz seksualno obrazovanje,
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/365098/Skandalozan-pocetak-boravka-americke-pseudonaucnice-u-Zagrebu
koje, umesto da zaista informiše mlade o seksualnosti, zapravo dezinformiše i maloj deci, koja nisu dozrela do seksualnosti, stvara indoktrinaciju i hiperseksualizaciju - što je bio pravi povod posete Judith Reisman Hrvatskoj. U Hrvatskoj se bar o tome još nekako i razgovara. U Srbiji još nikako.
Zato je jedini pravičan izveštaj o ovom problemu izneo sajt Dveri
Intervju Judith Reisman za srpsku javnost
Seksualnost je preusmerena sa svoje prirodne suštine, promovisana u civilno pravo i slobode i impostirana u retoriku progresa. Seksualno-industrijski kompleks oličen u dijaboličnom četvorouglu: nauka (seksologija), pornografija, homoseksualizam i farmaceutska industrija, sprovodi i kontroliše nestanak autentičnog, zdravog pojedinca i proizvodi bolest kojom se parazitski hrani.
Oni su jedna strana ove priče.
Druga, koja se ovoj suprotstavlja, su konzervativni judeo-hrišćani i crkva.
Pravi problem je što ovo pitanje ne rešava treća alternativa, pravo građansko, civilno i slobodno društvo - da bi nam i deca bila takva - nego se oko njega prepucavaju oni koji su i stvorili ceo problem oko seksualnosti. Crkva je vekovima potiskivala prirodnu seksualnost, koja je zato izbijala u pervertovanim oblicima, a danas u globalnom, informatičkom i "demokratskom" društvu, izbija više i perverznije nego ikada. Ako se crkva bude borila protiv seksualnih perverzija društva, to će biti unapred izgubljena bitka.
Noviji intervju Judith Reisman za srpsku javnost
Intervju Judith Reisman za hrvatsku javnost
Jedan argumentovan politički odgovor na homoseksualizaciju društva
Uz jednu korekciju: zdravi porodični i (hetero)seksualni odnosi ne zasnivaju se na verskom ubeđenju niti bilo kojoj tradiciji, već su biološka datost. Njih nije uredio biblijski bog, već priroda.
Seksualno obrazovanje uopšte ne uči o seksualnom obrazovanju, već sprovodi sistematsku seksualizaciju dece, preko medija kao i preko obrazovanja
Seksualizacija dece u Švajcarskoj
Seksualna pedagogija u Švajcarskoj "prilagođena" za uzrast od 4 - 8 godina: slikovnica "Liza i Jan"
(4.10.2017)
Politika seksualizacije dece u svetu
Intervju sa Gabriele Kuby
sadrže i planove sterilizacije preko hemijskih sredstava (Bisphenol A, BPA) i homoseksualizacije društva kao jednog oblika smanjenja i uništenja porodice.
(President, Population Council) found in "Activities Relevant to the Study of Population Policy for the U.S." 3/11/69 by Frederick S. Jaffe - pregled plana UN o smanjenju populacije iz 1970 godine. Danas se on naziva "Održivi razvoj".
Ako ne verujete "teoretičarima zavera", onda bi trebalo da verujete samim zaverenicima kada vam oni to sve izlažu u svojim planovima.
Politika 'održivog razvoja' UN-a po kojoj ne bi trebalo da nas bude više od 1 milijarde. Time upravlja Rokfelerova fondacija koja vlada i nad celom farmaceutskom industrijom i Svetskom zdravstvenom organizacijom (pored toga što kontroliše i najveću vojnu industriju, a s njom i sve ratove).
Pored hemijskog trovanja, preko hrane i lekova, depopulacija se vrši i uništavanjem porodice sistematskim popularisanjem nastranosti i perverzija u svim oblicima. Sve to potiče od Rokfelerovog instituta za planiranje porodice i svetske populacije. (A od koga Rokfeleri potiču, imate informacije na drugoj strani sajta.) Oni promovišu i Novi seksualni poredak. Američka psihijatrijska asocijacija (APA) je 1973 uklonila homoseksualnost sa spiska psihičkih poremećaja, a 1995 i pedofiliju i sadizam. Homoseksualci su prošli. Sada su po istom receptu na redu i pedofili, jer nije dovoljno rasturiti porodicu kao osnovu normalnog društva. Treba razoriti i detinjstvo kao osnovu normalnog čoveka.
Ako još neko sumnja u ovakve zavere, kao i uvek, ubediće ga Britanci.
Pored najviših političara i članova kraljevske familije, i šef MI6, Ser Piter Hajman, bio je član pedofilske organizacije PIE, koja se nije ograničavala samo na "seksualno vaspitanje" dece, kao ove današnje pedofilske organizacije, već je otvoreno razmenjivala materijale o mučenjima i ubijanjima dece, što je oduvek bilo kulminacija seksualnog zadovoljstva svakog pravog pedofila. Sve istrage su stopirane sa vrha vlasti a dokazi uništavani u policiji.
Pedofili nastavljaju gde su LGBT stali
Prema memorandumu Ministarstva pravde SAD priprema se promena definicije za još 12 perverzija, među kojima su pedofilija i zoofilija, koje će se legalizovati i kojima će biti uklonjen status bolesti na isti način kako je to učinjeno i homoseksualnosti ranije. LGBT je samo početak. Sve je više vladinih "stručnjaka" koji postepeno uveravaju javnost da je pedofilija takođe samo "seksualna orijentacija", da je to "ljubav prema deci" - kao da ona do sada nije ni postojala pa oni treba da je svetu otkriju na ovakav perverzan način, kao još jedno "pravo na slobodu izražavanja". Udruženja takvih pokreta već postoje i ona otvoreno sprovode dečiju prostituciju. Njihovi sajtovi legalno rade. Svakako, zakonski se još uvek progone pedofili, ali ove promene u korist legalizacije pedofilije se sprovode postepeno jer se zna da bi otpor bio preveliki ako bi se odmah krenulo u te promene. Po malo se doziraju razgovori o tome da bi se ljudi navikavali na tu temu, a pomalo se hapse siledžije dece i o tome se pompezno izveštava. Taktika je u tome da postepeno hapšenja bude sve manje, a otvorenih razgovora o legalizaciji pedofilije sve više. Kada se podsvest javnosti potpuno navikne na "stručne" razgovore o pedofiliji kao o normalnoj stvari, i njena legalizacija će postati normalna stvar. Pri tome nije uopšte važno koliko će ljudi da bude protiv toga, važno je samo prisustvo razgovora o tome, sam taj sadržaj ulazi u podsvest i ljudi se navikavaju na to. Kada se dovoljno naviknu, onda legalizacija može da se pokrene. To podsvesno navikavanje je važno, a ne sadržaj i koliko se ljudi protive. Zapravo i protivljenje ima pozitivnu ulogu navikavanja javnosti na samo prisustvo teme i njeno povećavanje. Kada sama tema postane dovoljno prisutna, onda se lakše i prihvati. Isto se tako radilo i sa LGBT pokretima i pravima.
Irina M.Bergset, kandidat fil.nauka, koordinator međunarodnog pokreta ”Ruske majke” (Russkie materi), koje objedinjuje ruske porodice iz više od 30 zemalja, na konferenciji ”Uništavanje porodice i pola novim svetskim poretkom”, svedočila je 5. oktobra 2013. u Moskvi o ličnoj tragediji nasilnog oduzimanja dvoje dece u Norveškoj zbog njenog prigovora o njihovom otvorenom homoseksualnom vaspitanju u školi.
"Ta Druga Ideologija je postrojena na paradigmi ne prirodnog, normalnog, već nekog neprirodnog SOCIJALNOG pola. To jest, ona je postrojena na ideji da pol, ne samo da može da se menja, već se i MENJA isključivo iz nekih čisto socijalni razloga ili socijalnih uloga. Autori te ideje svaki NOVI pol povezuju sa drugim vidom izopačenosti. Prosto govoreći, izopačenici su izbacili ideju da se pol određuje po OBJEKTU sa kojim se ima telesni odnos. Izopačenici su reč ”pol” ZAMENILI "seksualnom orijentacijom".
Ako je izopačenik seksualno orjentisan na decu, to je njegov POL – ”pedofil”. Ako je izopačenik seksualno orjentisan na životinje, to i jeste njegov POL – ”zoofil”. Postoje među izopačenicima oni koji su odmah orjentisani i na decu i na životinje. Takve osobe su sami izopačenici nazvali KVIR (uvrnut, izopačen).
Sada funkciju prevaspitavanja dece u osobe tolerantne na izopačenosti nosi na sebi Zapadno društvo. Na Zapadu su napravljeni specijalni programi u tom pravcu za jasle, obdaništa, škole i univerzitete. Napisana je i odštampana NOVA dečja književnost tolerantna na izopačenosti. Ona je prednaznečena za sve uzraste: od nule do godine, od godine do dve, od dve do četiri, od četiri do šest itd.
U decembru 2012. godine, istaknute feministkinje u Evropskom parlamentu su postavile na glasanje projekat zakona koji zabranjuje svu klasičnu dečju književnost u Evropi. Takva književna inkvizicija samo što nije uvedena…ali, istina, falilo im je nekoliko glasova pri glasanju u Evroparlamentu i svoje prvo vreme su neoinkvizitori izgubili tada. Zato su se u Francuskoj revanširali. Tamo sada potpuno legalno prvaci u školi uče novu prozu: ”Tata nosi haljinu”. Ta knjiga je svojevrsna francuska azbuka homoseksualnosti. Ona priča deci o tome da Maša nije devojčica a Vasja – nije dečak…
O svemu ovome sam prvi put saznala iz pisama Rusa koji žive u Australiji, Švajcarskoj, Novom Zelandu, SAD, Kanadi ili u Evropi. Ruski roditelji u svojim pismima opisuju, sa tačke gledišta ruskog čoveka, varvarske činjenice i pojave savremenog Zapada.
Evo nekoliko kratkih citata iz pisama:
”U Norveškoj deci u
jaslama čitaju bajke o princu koji se zaljubio u kralja”.
”U Švajcarskoj dečake treba dovoditi u obdanište u haljinama”.
”U Danskoj na banderama stoje oglasi: ”Izdaje se konj radi intimnih odnosa””.
”U Nemačkoj u jednom gradiću radi 10 zoo-bordela”.
”U Americi se sprovode konkursi lepote među transvestitima-dečacima od 6
godina”.
”U Kanadi su legalizovani eksperimenti na deci: sterilizacija, lobotomija”.
”U Švajcarskoj je 30.000 dece oduzeto tradicionalnim roditeljima i već predato
jednopolnim”.
” U Norveškoj će se u školskom programu za prvake pojaviti predmet ”incest”.
”U Kanadi je pedofilija – zvanično priznata seksualna orjentacija”.
”2013.god. su u svim školama u Francuskoj zamenili ”dečake” i ”devojčice”.
Ja lično sam pobegla iz Norveške čim sam mogla. Ja sam morala da ostavim sve: stan, dom, kola, imovinu i sve lične stvari, stečene u toku 45 godina života. Od dvojice sinova uspela sam da spasim samo JEDNOG SINA. Drugog mog sina sada kriju u šumama Norveške na tajnoj adresi. Tajnoj samo za majku, za mene.
Kako i sledi iz zakona savremene Evrope, tradicionalna majka je danas ”neprijatelj broj jedan” za svako dete. Upravo zato su svi sudovi, uključujući i Viši sud Norveške ustanovili da lišavaju mene, majku, SVIH vidova kontakta sa rođenim sinom, oduzetim u Norveškoj. To jest NETOLERANTNIMA je danas zabranjeno apsolutno sve: prepiska, čestitke, telefonski razgovori, čak i skajp. NETOLERANTNI čak NEMAJU PRAVA ČOVEKA. Nikakva.
Već dve godine nema ni vesti od mog sina. Kada su ga odveli pod cevima pištolja u ZAROBLJENIŠTVO (a to i jeste zarobljeništvo, uvaženi učesnici konferencije), moj Miša je imao samo 4 godine. U tom pedofilnom zarobljeništvu je već dve godine. To jest on sad ima već 6 godina. On je u Norveškoj išao u vrtić, gde su mu vaspitačice-lezbejke čitale bajke o gejevima i transvestitima. A ove godine je krenuo u Norvešku školu. Tamo ga učitelji homoseksualci obučavaju azbuci ljubavi na času pod nazivom ”incest”."
David Icke detaljno o tome kako država otima decu
Jedan primer otimanja deteta od majke i davanje perverznjacima na usvajanje
Da bi se razumeo metod kao se sve to ostvaruje, treba znati šta je 'lažna zastava'. U taktiku 'lažne zastave' spada takođe i hajka na pojedine pedofile i seksualne zlostavljače, najčešće javne ličnosti koje su potrošene ili su previše otkrile javnosti svoje pravo lice. Osuda i napad na njih služe kao paravan koji treba da zavara javnost da je vlast protiv pedofilije i seksualnog zlostavljanja, dok se u stvarnosti pedofilija na sve načine podstiče i štiti, pedofila ima od aristokrata do najmoćnijih političara EU I SAD, i praktično su iznad zakona koji ih na sve načine štiti. Kada izbije neki skandal oko njih, samo se kazne nevažni pojedinci, uz medijsku buku 'lažne zastave', privida kako je država protiv pedofilije. Ta ista država otima decu od pravih roditelja i daje ih na usvajanje perverznim degenericima.
Sve je to oblik terorizma nad ljudima i ljudskim dušama koji se sprovodi na ovom svetu.
(27.9.2017)
Slobodan Antonić: Moć i seksualnost: Sociologija gej pokreta
Knjiga o LGBT pokretu, o njegovim težnjama da menja društvene stavove i
ustanove, o argumentaciji koju iznosi, o društvenim posledicama koje proizvodi,
te o kritikama i otporu na koji taj pokret nailazi.
**********************
Psihijatri sami priznaju da je cilj svega toga uništenje ličnosti, individualnosti i porodice. Dokaz da se ne radi o odbrani prava jedne manjine u društvu, nego o sistematskoj popularizaciji perverzija su školski udžbenici u kojima se homoseksualnost prikazuje kao normalan odnos. Takođe se zabranjuje i oslovljavanje roditelja i ljudi uopšte po heteroseksualnoj osnovi (otac i majka), da se homoseksualci i njihova usvojena deca "ne bi osećali ugroženo". A ogromna većina dece koja imaju oca i majku time nisu ugrožena? Priča o ličnim pravima i slobodama samo je farsa koja prikriva ovaj pravi cilj. Lična prava se štite na sasvim druge načine. Takođe je i priča o slobodi izbora "seksualne orijentacije" farsa i glupost jer je seksualnost biološka i anatomska datost kod svake vrste, i ona se ne može birati niti menjati. Može se samo pervertovati. Pravi seksualni odnos je samo odnos dvaju jedinki suprotnog pola unutar iste vrste. Sve drugo je perverzija i imitacija seksa. Samo zato što su drugačiji odnosi fizički mogući na neki način, ne znači da su prirodni i normalni. Zato uostalom i postoji čitav pravosudni sistem pa i sama psihijatrija, da bi se ponašanje ljudi regulisalo, razgraničilo, da se ljudi onemoguće da čine sve što im je moguće da čine i što im padne na pamet, i da nenormalno smatraju za normalno.
Zapravo, ovim se pervertuju i uništavaju lična prava i slobode normalnih ljudi.
Uostalom, ako su homoseksualci oduvek bili manjina (do 3-5 %, neka istraživanja navode samo 1.5%) zašto se njihove manjinske vrednosti i norme nameću većini kao "normalne"? Time se ugrožava većina. Upravo se o tome i radi u celom ovom pitanju oko gej manjina: ne popularizacija njihove ravnopravnosti i sloboda nego popularizacija njihovih vrednosti i nametanje tih vrednosti većini koja ih do sada nije imala.
Svuda u svetu oduvek je bilo 3-5 % homoseksualaca, i to nije bolesna pojava. Jednostavno se može gledati kao na prirodnu pojavu, možda nastalu zato jer je seksualni nagon jak i povremeno nadvladava ostale nagone i razum. Možda tih 5% postoji u prirodi kao ventil za pražnjenje nekontrolisane energije u devijantne oblike. Ali neko je nedavno odlučio da je tih 3-5% malo, da treba da bude 50% ili celih 100% ljudi homoseksualno. Priroda očigledno nije odlučila da 50% ili 100% ljudi bude homoseksualno. To bi bilo protiv prirode i opstanka vrste. To je politička odluka vladara iz senke i njihovih eugeničara iz UN doneta 1969. godine u kojoj ljudi nisu učestvovali, i zato se protiv nje bune, to su planovi da se smanji ljudska populacija na sve načine, sterilizacijom preko otrova u vakcinama i hrani, kao i rasturanjem tradicionalne porodice, podsticanjem svih perverzija preko masovne kulture, kao i homoseksualnosti. Dakle, podsticanje homoseksualnosti i drugih perverzija je plan UN-a iz 1969 godine. Zato su oni svu težnju stavili na popularisanje homoseksualnosti pod maskom prava i sloboda za sve, na besmisleno lažiranje prirodnih i anatomskih datosti u vezi seksualnosti, kao da ona može da se bira kako kome padne na pamet. Čak i tamo gde je homoseksualna propaganda razotkrivena i zabranjena, kao u Rusiji, ta zabrana se lažno prikazuje u medijima kao da je usmerena protiv samih homoseksualaca, a ne na propagandu homoseksualnosti i seksualizaciju dece preko otvorenog homo-seksualnog vaspitanja.
To je ono što iritira ljude koji su protiv gej parada, a ne sama homoseksualna manjina kao takva.
To je ono protiv čega su i prirodni homoseksualci koji su mirno i nesmetano živeli, koji su protiv parada, a koji su sada na meti gneva heteroseksualne većine zbog politike dobro plaćenih LGBT udruženja. Mnogo veći problem homoseksualaca je do sada bio nalaženje pravog partnera samo zbog toga što su manjina, a ne zato što su bili diskriminisani od većine. Problemi koje imaju unutar porodice su prirodni i opravdani i ne mogu se smatrati diskriminacijom ni nasiljem. Roditelji podižu decu zbog potomstva. Veliko je razočarenje kada saznaju da potomke više neće imati samo zbog "seksualnog opredeljenja" svoga deteta. Njihov život postaje uzaludan i to je veće nasilje i patnja za njih nego osuda koju trpe njihova homoseksualna deca.
Nasilje prema homoseksualcima je izuzetno malo u društvu, daleko je manje od ostalog nasilja. Verovatno je najmanje od svih drugih oblika nasilja.
Nasilje na gej paradama izazvano je samim paradama. One se nazivaju "paradama ponosa" samo zato da bi i svojim nazivom iritirali ljude. To nasilje je organizovano od strane vlasti pomoću navijačkih bandi koje kontroliše policija i koristi ih prema potrebi, kada je državi potrebno nasilje na ulicama da bi indirektno mogla da uvede neki zakon koji im treba, koji ograničava ljudska prava i slobode, a koji narod inače ne bi prihvatio.
Tada se to nasilje na paradama tumači kao "necivilizovani nedostatak tolerancije" i demokratije, "netrpeljivost i nasilje prema seksualnim manjinama" i da je potrebno povećati toleranciju novim paradama i uvođenjem homo-seksualnog obrazovanja.
Tako se zatvara krug nasilja i urušavanja svih vrednosti društva.
Tako smo dobili udžbenike za decu u kojima se uči da je potpuno svejedno da li će biti "gej" ili "strejt", čime se indirektno stavlja na znanje da je "ok biti gej".
Koristeći namerno izazvano nasilje na gej paradama kao izgovor, plaćenici homoseksualne propagande otvoreno se zalažu za "uklanjanje nekih homofobičnih sadržaja iz udžbenika, za edukaciju nastavnog kadra da na ravnopravan način pristupa svim seksualnim orijentacijama kroz obrazovanje". Njihov pravi cilj nije ni bio na ulicama, nego u školama, njihov cilj je pervertovanje svesti male dece koja još nisu seksualno sazrela. Time se čini nasilje nad dečijim sazrevanjem jer im se ukida pravo na samostalno i prirodno sazrevanje. Prirodno je da se seksualnost razvija prema suprotnom polu, zato što seksualnost kao takva i postoji zbog suprotnog pola (što pokazuje i etimologija reči seks i polnost u svim jezicima). Seksualna orijentacija prema istom polu može biti samo neprirodan izuzetak. Kako i on postoji u prirodi 3-5%, zaslužuje razumevanje i toleranciju, ali njega predstavljati kao prirodnu pojavu koja važi za sve je otvoreno nasilje nad činjenicama i pravima većine, zloupotreba principa tolerancije na koju se pozivaju. Ono što sami predstavljaju kao manjinsko i prava manjine, ne može se predstavljati kao ravnopravno sa većinskim.
Zato je jedino pravo, nenasilno i kulturno rešenje za "parade gej ponosa" sledeće: doneti zakone koji im daju sva prava kao manjinama osim klasičnog braka i usvajanja dece, kao i zakone o zaštiti dece od seksualizacije; ne pridavati im više nikakav značaj, posebno ne protiviti im se. U vreme održavanja njihove parade neka se sa ulica povuku svi oni koji se ne slažu sa njima, neka paradiraju sami sa sobom na pustim ulicama, a kada završe neka na ulice masovno izađu i istim putem prođu bračni parovi sa svojom decom. Tako će manjina ostati manjina. Samo takav protest treba organizovati.
Svako bučno protivljenje paradama te manjine samo im podiže značaj koji ne zaslužuju. Zapravo, bučni i nasilni protivnici tih parada samo doprinose značaju manjine koja paradira. Negativna propaganda je nekad bolja od pozitivne. To menadžeri znaju, i zato kada pozitivna ne daje rezultate, onda se namerno pokreće negativna.
Takođe je važno da se ne dozvoli da se protiv parada perverzija bore verske institucije, jer to je pitanje ljudske kulture življenja uopšte, a ne neke verske konfesije ili dogme, koja time želi sebe da promoviše. Ne postoji "hrišćanski moral" kao što ne postoji "hrišćanski vazduh". To je univerzalno pitanje ljudskog opstanka i prirodne ravnoteže.
Sve je to isplanirano od strane onih koji sve drugo planiraju:
Sa druge strane, postoje mnogi homoseksualci koji su se vratili heteroseksualnom životu i taj povratak smatraju svojim izlečenjem. Medijima je strogo zabranjeno da o njima izveštavaju. Oni kao da ne postoje za javnost.
Ako su homoseksualci oduvek u svetu bili prirodna manjina od 5%, a deci koja još nisu polno sazrela se nameće obrazovanje da je za sve ljude normalno da budu homoseksualni, onda se time ne samo lažira priroda, nego se i ugrožavaju prava dece na prirodan i slobodan razvoj, on se pervertuje i deformiše.
Namerna i nasilna seksualizacija dece, koja se radi preko "seksualnog obrazovanja" i na sve druge medijske načine, na osnovu laži i falsifikata sataniste i pedofila Alfreda Kinsija da su deca od rođenja seksualna, iako svako normalan zna da deca postaju seksualna tek nakon puberteta i to sama svojom voljom, naravno, seksualizacija bez njihovog pristanka dovodi do temeljnog poremećaja ličnosti za ceo život. Taj poremećaj i jeste cilj satanista koji promovišu perverzije i razuzdanost kao "ljudska prava i slobode". Tako poremećena ličnost je podložna svim drugim manipulacijama i kontroli.
Uvek kada normalna heteroseksualna osoba posmatra intimnost homoseksualnih oseća odvratnost i gađenje, u najmanju ruku čuđenje i neprijatnost. To nije zbog mržnje, nekih "predrasuda" niti zbog "nepoštovanja prava na slobodu izbora", niti je to "homofobija" (novokomponovana reč koja treba subliminalno da identifikuje homoseksualce kao normalne ljude, jer etimologija te složenice kazuje da je odbojnost prema homoseksualcima odbojnost prema samim ljudima kao takvima: homo - čovek, fobia - strah - korišćenje pojma straha ovde je takođe besmisleno jer protivljenje popularisanju perverzija nema veze sa strahom, već sa zdravim instinktima, zapravo sa hrabrošću individue da se suprotstavi programiranim mediokritetima koji nasedaju na laži i gluposti). To je instinktivna reakcija koja dolazi iz stomaka, to je prirodni, instinktivni mehanizam samozaštite radi opstanka vrste. Taj isti prirodni mehanizam zaštite opstanka vrste je na delu i u masovnim protestima ljudi protiv gej parada, a ne njihova mržnja prema razlikama i zatucanost. Mržnja postaje tek kada se prirodni instinkti održanja vrste uporno poništavaju takvim lažima i nelogičnim tumačenjima homoseksualnosti.
Kada se ta osnovna samozaštita vrste poništi ("naprednim demokratskim stavovima"), onda je u toj vrsti moguće sve što je ugrožava, razara i porobljava - jer osnovni prirodni instinkt samoodržanja je poništen i proglašen predrasudom.
U popularisanju homoseksualnosti praktično je na delu netolerancija i govor mržnje protiv normalnih, heteroseksualnih, porodičnih i poštenih ljudi koji su protiv popularisanja homoseksualnosti, koji ne žele da budućnost njihove dece bude uništena pervertovanim slobodama jalovog iživljavanja. Oni se nazivaju huliganima, desničarima, fašistima, klerofašistima, samo zato jer izražavaju prirodan otpor prema pojavi koja je protivna prirodnom opstanku vrste.
Borci za "prava homoseksualaca" zloupotrebljavaju i transrodne osobe. One predstavljaju slučajeve inkarnacije duše u telu suprotnog pola - duše planiraju svoje inkarnacije, ali ne ide sve uvek po planu, zato se neki osećaju kao u pogrešnom telu od najranijeg detinjstva - znatno pre pojave puberteta i seksualnosti, i zato ih privlači isti pol ili žele da promene pol. Te osobe uopšte nisu gej osobe, kako ih zlonamerno prisvajaju LGBT aktivisti, i njihova seksualnost nije perverzna, kao što je po definiciji seksualnost LGBT osoba. Stoga ovo zadnje 'T' treba izbaciti i zakonski zabraniti LBG osobama da prisvajaju transrodne osobe u istu grupaciju sa njima. Transrodnim osobama bi trebalo zakonski omogućiti sva prava i zaštitu kao i pomoć oko promene pola. Takođe i zaštitu od društveno-političkih zloupotreba od strane gej osoba.
Takođe "borci za prava seksualnih manjina" zloupotrebljavaju i sve ostale "manjine" i u svoje redove uvlače zločince i psihopate, pedofile, zoofile, nekrofile, sado-mazohiste... i njih predstavljaju kao "manjine" kojima su ugrožena prava i slobode.
Seksualnost je osnovni i najjači nagon. Ako se on poremeti i izokrene, onda će sve ostalo biti poremećeno i izokrenuto. Cela civilizacija.
Seksualnost je jednako poremećena i izokrenuta kada je potiskivana konzervativnim i dogmatskim verskim tradicijama, kao i kada se iživljava u modernom pervertovanju i razuzdanom oslobađanju. To su dve strane istog novčića. Ovo drugo ne bi bilo moguće bez ovog prvog. A oba poremećaja nameću iste sile koje vladaju ljudima. Isti oni koji su nam vekovima nametali da smo "iskonski grešni" i da je u seksu đavo, sada nam nameću sve te grešne perverzije kao uslov za NWO i kao vaspitanje dece.
"Orijentacija" i "izbor" nečega mogući su samo svesnom odlukom i slobodnom voljom, a ne ako su dati rođenjem ili nametnuti okolnostima u detinjstvu. Seksualnu želju prema nekome ne stvaramo mi sami po slobodnom izboru, nego nam se ona sama javlja, iz podsvesti, na osnovu nagona i autonomnog nervnog sistema kojeg ne možemo da kontrolišemo. Ono što nam se javlja iz podsvesti nam je ili urođeno ili nametnuto bez odlučivanja svesti, možda u detinjstvu. U svakom slučaju ne može biti rezultat svesnog izbora i slobodne volje. Stoga je svaka priča o "seksualnoj orijentaciji" i "izboru" otvorena laž i uvreda za inteligenciju.
Zoofili su dobar dokaz da seksualnost nije rezultat izbora. Nikada nije zabeleženo da je neki srećno oženjeni muškarac ostavio svoju lepu ženu i otišao da "vodi ljubav" sa ovcom. Zoofili uvek postaju samo jadnici koji iz nekih objektivnih razloga ne mogu da zadovolje svoj nagon na prirodan način sa ženom, a ovce su im dostupne na usamljenim mestima.
Homoseksualnost ne postoji u prirodi, osim kao defekt, izuzetak u izolaciji, zbog nedostupnosti suprotnog pola, kao što se i ljudima događa u zatvorima, kada ih nagoni nadvladaju. Homoseksualnost je samo izraz prevage nagona nad umom. Skoro svi homoseksualci su seksualno opsednuti, preaktivni i većinom promiskuitetni. Toliko su opsednuti da su spremni da odbace i porodicu i potomstvo samo da bi zadovoljili požudne iluzije svoje jalove "orijentacije". Ako je to samo stvar "slobode izbora", onda se ovde postavlja ozbiljno pitanje njegove logike i egzistencijalnih prioriteta. Homoseksualac se ne rađa, izuzev u malom procentu, onih 3 do 5 %, homoseksualac se uglavnom postaje, pre svega zbog iskustava u ranoj mladosti, kada mladi otkrivaju svoje telo, prvi orgazam kroz masturbaciju, to često rade i zajedno, i dovoljno je da ta zajednička iskustva ponove par puta, da im se to dopadne - a orgazam najsnažnije otvara um da bude podložan uticajima (u tolikoj meri da i orgazam sa životinjama može da opsedne čoveka da bude zoofil) - i više neće moći da odole toj privlačnosti, umisliće da su "seksualno orijentisani na isti pol". U stvarnosti bili su navedeni na takvu "orijentaciju". Često pogrešno vaspitanje, zlostavljanje i druga traumatična iskustva vode u seksualne perverzije. Oko 60% homoseksualaca je imalo iskustvo zlostavljanja u detinjstvu. Sam Alfred Kinsi je priznao da homoseksualnost uglavnom nastaje uslovljavanjem. Seksualni nagon je jači od uma i volje mlade osobe, često i celog života kod većine ljudi, i zato uvek skrene u devijantne oblike ispoljavanja ako se ne razvija normalno.
U svemu ovome radi se o ispravnom radu centara (čakri) i psihološkom sazrevanju. Svaki centar treba da radi svoj posao i tada je duhovno sazrevanje tj. rast energije i svesti kroz centre, čakre, prirodan i lak. Ali ako je rad centara pogrešan i pomešan, pa je centar seksa, umesto da je tamo gde prirodno jeste, zapravo u glavi, u umu, ili je um u centru seksa, onda se događa perverzija seksualnosti, tada, zbog umešanosti mašte i uma u seks, postaje moguće da bude seksualno privlačno i ono što prirodno nije (pornografija, homoseksualnost, zoofilija itd.).
Homoseksualnost je samo jedna faza u razvoju deteta. Sasvim malo dete do sedme godine nije seksualno, ono je autoseksualno odnosno usmereno na prosto otkrivanje svoga tela. Zatim od sedme do četrnaeste godine otkriva svoje telo i svoj pol kroz upoznavanje istog pola. Tada se dečaci druže sa dečacima, a devojčice sa devojčicama. To je faza koja se ne može nazvati homoseksualnom jer se ne razvija u seksualnost kao takvu, radi se samo o identifikaciji sopstvenog pola, otkrivanju telesnih mogućnosti, o pripremi za pravu seksualnost. Zatim od četrnaeste do dvadeset i prve godine postaje heteroseksualno, upoznaje suprotan pol i pravu seksualnost kroz zaljubljenost u osobu suprotnog pola. Nakon dvadeset i prve godine interesovanje se proširuje na porodicu, društvo, svet, svrhu i smisao života.
Ako je neko u svojoj četrdesetoj godini života ostao autoseksualan, kao što je bio u dobu pre puberteta, onda je njegov razvoj potpuno poremećen i zato je postao homoseksualan.
Smisao popularisanja perverzija je u tome da se ljudima pomeša rad centara i normalnog razvoja svesti, da se navedu da uvek budu drugačiji nego što jesu, neko drugi, a ne oni sami - da ostanu u fazi nezrelosti, u dobu pre adolescencije (zato odrasli gej muškarci uvek izgledaju kao dečaci). Da nemaju svoj identitet u sebi, svoju ličnost. Da sve bude imitacija, simulacija i simulakrumi. (Gej muškarci loše i nakaradno imitiraju žene ili mačo muškarce; zadovoljstvo u svojim odnosima samo zamišljaju jer erogene zone nisu usklađene sa fizionomijom njihovog odnosa...) Na to se svodi sva nju ejdž kultura. Na taj način ljudi ostaju nezreli, infantilni jer zreo može biti samo onaj kome se energija i psiha normalno razvijaju i kreću u skladu sa prirodom, ko je autentičan, svoj i nezavisan, i od nagona i od tuđih uticaja.
O svemu tome najbolje je govorio Osho
Ako uspeju da vas navedu da elementarne biološke datosti ne vidite u sebi samom i da ih poremetite, da nenormalno u svojim osnovnim nagonima smatrate za normalno, i da to sledite na svoju štetu, biće im mnogo lakše da vas navedu da sve nenormalnosti u ekonomiji, politici i svetu uopšte smatrate za normalne pojave i da ih sledite na svoju štetu. Neće morati ni da vas navode na to, vi ćete sami tu nenormalnost da sledite i smatrate za "naprednu" i "demokratsku", to će biti vaše "opredeljenje" ili vaša "orijentacija".
Ako ste vi normalni, imaćete normalne kriterijume za rasuđivanje o svetu. To je ono što oni ne žele.
Oldos Haksli, poznati zagovornik programa kontrole uma pomoću droga koji je nastao u klinici Tejvistok, jedan od gurua pokreta „New Age”, na predavanju koje je sponzorisao Stejt departmentov „Glas Amerike“, u Kalifornijskoj medicinskoj školi u San Francisku, obratio se već davne 1961. godine, grupi lekara, psihijatara i vladinih administrativaca rečima: „U sledećoj generaciji ili tu otprilike, farmakološki će se uređivati da ljudi vole svoje robovanje i proizvoditi, tako reći, diktature bez suza. Proizaći će neka vrsta bezbolnog koncentracionog logora za čitava društva, tako da će ljudima u stvari biti oduzeta njihova sloboda, ali će rado uživati u tome, jer će biti odvraćeni od bilo kakve želje za pobunom – to će se postići propagandom, 'ispiranjem mozga', ili idiotizacijom pojačanom farmakološkim sredstvima. I to će izgleda biti krajnja revolucija”.
Jedna dobra analiza popularisanja homoseksualnosti
(Na dnu strane je LINK koji vodi ka slikama sa gej parade u San Francisku iz 2008 g. Homoseksualci u Kaliforniji odavno su prihvaćeni i ne prave parade sa šarenim zastavama, sada prave žurke (tkz. Folsom Street Fair) na kojima otvoreno uživaju sva svoja demokratska prava i slobode - za masovni felacio na ulici. Zato sledi upozorenje da nije za maloletne ni za ljude sa slabim živcima. "Parade ponosa" su samo priprema i uvod u ovakve žurke.)
Vladari i njihovi psihijatri sve to sami priznaju jer smatraju da smo delovanjem njihovih drugih aktivnosti u kontroli uma i populacije već dovoljno ludi i glupi da ne primetimo. Treba ih samo poslušati. U ovom dokumentarnom filmu (Psihijatrija, industrija smrti) su njihove lične izjave, kao i izjave više svetskih psihijatara da nemaju pojma šta je uzrok mentalnih poremećaja, kako će da deluju lekovi koje prepisuju svojim pacijentima i da nikada nisu nikoga izlečili. Tu je i izjava direktora Američkog psihijatrijskog udruženja (APA), dr. Darrell Regier-a, da trenutno ne znaju osobine nijedne mentalne bolesti. On je ujedno i predsednik upravnog odbora petog toma DSM, priručnika sa dijagnozama mentalnih bolesti kojeg svi psihijatri moraju da koriste za "lečenje" svojih pacijenata.
Kao i svuda, istina se nikada ne skriva.
Psihijatrija uopšte nije nauka niti medicina.
Monstrumi i psihopate koji rukovode psihijatrijom to sami potvrđuju.
Ovo je dokumentarac o psihijatrijskoj
industriji narkotika. Ovde je prava priča o visokim profitima na osnovu
partnerstva između psihijatrije i farmaceutskih kompanija koji prelaze 80
milijardi dolara godišnje. Kako se ostvaruju? Koliko su ispravne psihijatrijske
dijagnoze i koliko su sigurni njihovi lekovi? Kopajući duboko ispod
korporativnih maski za javnost, ovaj dokumentarac razotkriva istinu iza
marketinških planova i naučne laži koje prikrivaju opasne i često smrtonosne
prodajne akcije.
U ovom filmu ćete otkriti da nuspojave mnogih 'lekova' mogu biti gori od vaše
'mentalne bolesti'. Psihijatrijski 'lekovi' mogu izazvati agresiju ili depresiju
(i to najčešće 'lekovi' 'protiv' agresije ili depresije: skoro sve masovne ubice
po školama u USA, kao i samoubice, uzimali su Prozak, za smirenje). Neki
psihijatrijski lekovi koji se propisuju deci, stvaraju veću zavisnost nego
kokain. Psihijatrijske dijagnoze se donose nenaučnim metodama. Od 297 mentalnih
poremećaja koji se nalaze u 'Dijagnostičkom i statističkom priručniku za
mentalne poremećaje', nijedan se ne može objektivno meriti patološkim
testovima. Mentalni simptomi bolesti u ovom priručniku su proizvoljno dodeljeni
od strane jednog subjektivnog sistema glasanja u psihijatrijskom krugu pod
uticajem farmaceutskih kompanija. Procenjuje se da preko 100 miliona ljudi širom
sveta koristi psihijatrijske droge.
Psihijatrijski lekovi izazivaju epidemije mentalnih bolesti - Robert Whitaker
Vlada plaća psihijatrima za svakog novog prijavljenog "bolesnika"
Najnovije izdanje sadrži definicije novih mentalnih bolesti:
ON (engl. Orthorexia Nervosa) 'zaokupljenost pripremama zdrave hrane, planiranje
jelovnika, redovna vežba i borba protiv pesticida, herbicida i konzervansa u toj
meri da se osoba ne oseća dobro ukoliko jede nezdravu, kaloričnu i masnu hranu'.
OS, (engl. Organized Stalking) ili 'organizovano praćenje', koji se odnosi na
'misao da vas Vlada ili tajne službe nadziru i prate pomoću tehnoloških alata;
od sada će biti povezan s paranoidnim poremećajem ličnosti (F60), uprkos
očiglednoj činjenici da organi vlasti sami priznaju da sprovode ovu strategiju.
ODD (engl. Oppositional Defiant Disorder) ili "opozicijski prkosni poremećaj".
Pod opisom ovog stanja stoji da je to 'neposlušnost uzrokovana besom, protiv
autoriteta, dominantne paradigme ili društvenih normi'.
PAB (engl. Passive-aggressive behavior) odnosno pasivno-agresivno ponašanje je
odnos u kojem osoba na pasivan način aktivno vrši opstrukciju nekog
opštedruštvenog cilja ili uloge koja mu je nametnuta u društvu.
SCT, (engl. Sluggish cognitive tempo), poremećaj polaganog tempa je bolest u
kojoj je osoba previše opuštena tokom obavljanja stresnih ili svakodnevnih
zadataka.