OVDE JE UGLAVNOM SVE
ŠTO JE PAMETNOM ČOVEKU POTREBNO DA SE RASPAMETI
***************************************
NAJPRE SPOZNAJTE KO STE:
APSOLUT KOJI KROZ ČOVEKA USTANOVLJAVA
JA SAM TO - Šri Nisargadata Maharadž
DA BISTE MOGLI DA SE PROBUDITE
Sve prave duhovne tradicije uče da čovek ovakav kakav je, prirodno dat, nije savršen niti autentičan, ono što zaista jeste. Zato iskušava patnju.
Toliko je uslovljen raznim vanjskim i unutarnjim uticajima da živi kao u snu.
Zato se kaže da mu treba buđenje.
Biološko rođenje čovečijeg tela nije i njegovo pravo rođenje - to je samo uslovljena organska reprodukcija. Njegovo pravo rođenje tek treba da se dogodi iz njegove svesne namere.
To "drugo rođenje", probuđenje ili vaskrsenje je čovekovo pravo rođenje i autentično postojanje.
O tome govori sav budizam, sva mistika i ezoterija.
U buđenju se budi onaj koji jeste, a čovek je nešto mnogo više od ovog tela i malog života - čovek je sama egzistencija, njen svesni subjekt, njen krunski svedok, njen razlog postojanja.
Da nije onoga ko je osvešćava, egzistencija bi bila ništavna.
Kroz čoveka se budi sama egzistencija.
Zato je ona cela ulog u tom buđenju i sva njegova težina.
Priroda Božanskog je apsolutna, što znači potpuno neuslovljena i sveobuhvatna, ono što sve sadrži, omogućava i sve jeste. Ništa ne može biti izvan ili različito od apsoluta. Za Božansko ne postoji ništa izvan.
Zato ni mi nismo i nikada ne možemo biti ni izvan, niti različiti od Božanskog. Mi smo njegov svesni subjekt.
Apsolut i svesni subjekt su jedno.
Samo to je Stvarnost. Sve drugo su iluzije i snovi.
Mi smo sada i uvek u Bogu kao dete u majčinoj utrobi. Nije moguće da budemo odvojeni od Boga ni na koji način jer samo Bog jeste, sve drugo nije. On sebe projektuje kao individualne duše da bi iskusio sebe u svim mogućim oblicima i aspektima zbivanja. U najopštijem vidu ta projekcija je sam kosmos. Individualne božanske projekcije se omotavaju različitim psiho-energetskim tvorevinama i funkcijama (telima) i zato ih vidimo u različitim oblicima kao razna živa bića (minerali, biljke, životinje, ljudi...). Takva bića iskušavaju apsolutno sve što se može iskusiti, sve suprotnosti, počevši od deteta koje šljapka u barici da vidi kako je to, pa do najvećih otkrića, dela i nedela na ovoj planeti.
Te njegove individualne projekcije smo mi, naše duše. Naša ljudska tela su najkompletnije tvorevine za prisustvo božanske svesti. Kako za Božansko ne postoji spolja, Ono je sve, nema dvojstva - To smo mi - mi nismo samo telo i individua koja ide kroz život. Mi smo sam taj život koji se spoznaje u svim aspektima i na sve moguće načine, idući kroz sebe putem tog tela. Naše stanje je zato slično snu. Naš život je božiji san da je on čovek u samozaboravu, kao što mi sanjamo noću da smo neko drugi i zaboravljamo ko smo na javi. Sve što je potrebno jeste da se probudimo. I tada mi ne "postajemo bogovi", niti "kao bogovi" nego Bog sam ostaje Onaj koji Jeste i koji je uvek, a san o čoveku nestaje.
Prevod svih deset knjiga Osho: Yoga, The Alpha and the Omega
NARUČIVANJE ŠTAMPANOG IZDANJA KNJIGE
Štampano izdanje sadrži samo Osho-ve komentare koji se odnose na Joga sutre.
Izostavljena su razna sporedna pitanja. To je učinjeno zbog prevelikog obima teksta.
Patanjđalijeve Joga sutre su "Biblija za meditante", apsolutno neophodne svakome ko namerava da meditira, ko već meditira i onome ko misli da je već savladao meditaciju. Samo ovde može saznati suštinu i svrhu prave meditacije i duhovnosti.
Patanjđalijeve Joga sutre su prvi i poslednji udžbenik čovekovog probuđenja, u kome je prosvetljenje detaljno izneto kao nauka, davno pre nego što su nastale religije koje nas drže u snovima.
Joga sutre su najznačajnije delo na svetu koje iznosi ljudsku suštinu i praksu za njenu aktuelizaciju. Nigde nije tako objektivno i precizno u reči pretočena suština ljudskog duha i svrha ljudske egzistencije kao u teorijskim postavkama Sankhye, i nigde nije tako precizno dato rešenje za ostvarenje smisla egzistencije u samom čoveku kao u Joga sutrama. Od svih sistema koji pokušavaju da promene i usavrše samog čoveka, a ne bave se vanjskim promenama, Patanjđalijeva Joga, koja se zasniva na Sankhyi, je najobjektivnija i najčistija od svih skretanja u vanjske projekcije, u simbolično, mitološko i ritualno. To je čista nauka Duha primenjena u čoveku. Patanjđali je suštinu duhovnosti i religioznosti izrazio na naučan način. Savremena nauka tek danas otkriva istine o čoveku i svesti koje je on opisao tako davno. Zapravo, u tim vremenima, pre oko 5 hiljada godina, duhovnost je i bila samo nauka i praksa: joga. Tek kasnije je degradirana u religijske kultove, mitove i rituale sa dolaskom Veda na indijski potkontinent. Vede predstavljaju degradaciju i propast duhovne prakse koja se razvijala pre toga kod starosedelaca u dolini Inda, a ostala je delimično očuvana i specifično prikazana samo u tradiciji sufija, gnostika, đaina, jogina i budista, kao doktrina probuđenja, ili pobede nad nesvesnim uslovljavanjem.
Ta degradacija je zatrla čistu praksu čovekovog probuđenja, i donela procvat religija i teologija, od hinduizma do judeo-hrišćanstva i masovne kontrole uma koju danas imamo na delu u mnogim oblicima.
**********************
Čovek je evolucija. Ne samo da se čovek razvija, on je sredstvo same evolucije: on je evolucija. Strahovita odgovornost je u tome, i puno radosti također, jer to je veličina čovekova. Materija je početak, Bog je kraj - materija je alfa tačka, Bog je omega tačka. Čovek je most - materija prolazi kroz čoveka i pretvara se u Boga. Bog nije objekat i Bog ne čeka negde. Bog se razvija kroz vas; Bog postaje kroz vas. Vi transformišete materiju u Boga. Vi ste najveći eksperiment koji je stvarnost napravila. Mislite na veličinu toga, i setite se odgovornosti takođe.
Mnogo zavisi od čoveka, ali ako mislite da ste već to ostvarili jer imate oblik čoveka, tada ste pogrešno upućeni od vašeg uma. Samo imate oblik; vi ste samo mogućnost.
Stvarnost tek treba da se dogodi, i vi joj morate omogućiti da se dogodi. Vi imate otvoren susret sa njom.
To je sve što joga predstavlja: kako da vam pomogne da se pomaknete uvis prema omega tačci gde se sva vaša energija ostvaruje, transformiše - gde se sva materija pretvara u Božansko.
Joga je skicirala celo putovanje, celo hodočašće čovekovo - od seksa prema samadhiju, od donjeg, animalnog centra, muladhara, prema najvišem centru, samom vrhu, vrhu evolucije, do Božanskog: do sahasrare. (Osho)
**********************
Čovek je rođen da nadiđe prirodu (prakrti) u Duhu (puruša) koji sve omogućava. Nije rođen da bude deo prirode kao sva ostala živa bića. Čovek je sámo nadilaženje prirode. Pojavne prirode. Zato čovek ne nalazi svoj ishod i utočište nigde u svetu, ni u čemu spoljašnjem. Zato se to nadilaženje događa u njemu, kao ostvarenje njegove suštine. Božanskog. Cela priroda traži svoj ishod u njemu. Sámo prisustvo naših transcendentalnih duša u materiji navodi materiju da se alhemijski oblikuje prema Duhu. Zato se spolja, oko čoveka, to nadilaženje odražava kao ovladavanje svetom u vidu materijalne kulture, tehnike i civilizacije.
Unutra, u duhovnim dimenzijama, kada su duše između inkarnacija, one se pripremaju na to dizajnirajući fizičke objekte. Mnoge mineralne, biljne i životinjske vrste i oblici su plod tog kreativnog dizajna duša. Sama priroda ih nikada ne bi takvima napravila. Paunovo perje ili šare na leptirovim krilima nisu dizajn prirodne nužnosti, već duša koje oblikuju prirodu. Tako Bog stvara: kroz svoje duše. To je učenje gnosticizma i sankhye.
Sama projekcija svesti duše je ono što vidimo kao "materijalizacija" i "svet". Da naša duhovna suština nije transcendentalna naspram prirode, ne bi bilo tog privlačnog dejstva niti svesti. Svest i život počivaju na toj razlici između pojavne prirode i transcendentalnog Duha. Čovek je spajanje i premošćavanje te razlike.
Svi drugi metodi čovekovog oslobođenja ("duhovnosti" ili "religioznosti") se manje-više zasnivaju delovanjem na svesni um, raznim učenjima, zapovestima, etikama i tabuima, nagovaranjima i zastrašivanjima. Zato su svi manje-više neuspešni. Svi takvi pokušaji delovanja na kontrolu svesnog uma samo dele um, i zato su svi takvi vernici u šizoidnom sukobu sa sobom i drugima, a sva njihova religioznost se svodi na licemerje, na imitaciju i strah od autoriteta.
Autentična duhovnost nikada ne može biti sačuvana niti prenošena tradicijom niti može biti institucionalizovana kao religija. Duhovnost je uvek lično probuđenje kroz proces individuacije.
Nikada svesni um ne može kontrolisati niti razumeti samoga sebe. Tako se um uvek deli i sam sebe obmanjuje kojekakvim zakonima, etikama i učenjima koja nevešto imitira da bi samoga sebe obmanuo.
Jedini način da se um osvesti, pročisti i oslobodi je njegovo nadilaženje u čistoj svesti koja je prava priroda čovekova.
Samo tada, iz perspektive čiste svesti koja je čovekovo Sopstvo, um spontano deluje savršeno ispravno bez ikakvih etika i nagovaranja, i vidi stvari kakve zaista jesu bez ikakvih objašnjenja. To može zato jer deluje iz čiste svesti koja sve omogućava.
Prvi put u istoriji, i najdetaljnije do danas, Patanjđali je pokazao da oslobođenje čovekovo nije moguće ako se ne deluje na celo biće, na sve dimenzije čovekovog bića, svesnog i nesvesnog - iz te čiste transcendentalne svesti. Štaviše, dokazao je da je transcendencija i svesnog i nesvesnog uma, ne samo moguća, nego i da je prvi uslov takvog kompletnog delovanja i kompletnog probuđenja čovekovog.
Jane Roberts
Seth govori - Večne vrednosti duše
Najkompletniji i najtačniji izveštaj o duši, prirodi svesti i života uopšte, dat iz prve ruke, od same visoko razvijene duše koja je sebe uslovno nazvala Seth (ime nema nikakve verske ni mitološke konotacije).
Tekst je ova visoko razvijena duša izdiktirala preko medija Jane Roberts još 1971. godine, davno pre savremenih istraživanja o duši putem hipnotičke regresije, i pokazuje koliko su takva istraživanja tačna.
Knjigu treba čitati polako i pažljivo jer priroda kazivanja visoko razvijenih duša je izuzetno precizna i nema ničeg suvišnog, samo priče radi.
Adi Šankara: Vivekaćudamani - Savršenstvo prepoznavanja duše
Najveće delo o prirodi duše i putu njenog prepoznavanja dok smo otelovljeni na ovom svetu.
Ovaj prevod je prilagođen razumevanju duše, drevnom slovenskom znanju o božanskoj suštini čovekovoj, koje je vremenom degradirano u vedsko znanje. Ovaj prevod je inače veran originalu, samo je pojam atman prilagođen razumevanju svesti duše i nije ostavljen u apstraktnom značenju, koji asocira na neku „indijsku filozofiju“, umesto da jasno otkriva ono što znači. Na taj način je tekst približen boljem razumevanju drevnog slovenskog znanja o božanskoj suštini čovekovoj, o duši, koje je vremenom i indijskoj varijanti degradirano u vedsko znanje.
Put ispravnosti
Svako ko se ikada probudio morao je proći samo putem ispravnosti kakav je ovde detaljno opisan
Meher Baba: BOG GOVORI NARUČIVANJE KNJIGE
Onaj ko se probudi razumeće šta je ovde rečeno
zato što je ovde rečeno apsolutno sve
Mala dopuna uz knjigu: Iz perspektive Božanskog cela emanacija kosmosa i individualnih duša i njihova evolucija, u vidu mineralnog, biljnog, životinjskog i ljudskog iskustva, ne događa se u vremenu niti u prostoru. Sve je to trenutni čin imaginacije Božanskog. Sve duše su Jedno u Božanskom. Zato su svi aspekti iskustava svesti duša već ujedno prisutni svuda oko nas i u nama kao mineralni, biljni, životinjski i ljudski oblici bivstvovanja. Svi svetovi nastaju u imaginarnom trenutku. U sadašnjem trenutku. Iluzija individualnih duša je da se njihovo postojanje odvija tokom vremena i eona reinkarnacija. Ta projekcija vremena je zapravo san. Tako izgleda iz perspektive čovekovog uma. Iz perspektive Božanskog to je trenutni čin, imaginarni čin, koji se stoga nikada objektivno nije ni dogodio. Bezvremeno Božansko jedinstvo jedina je stvarnost, a sve drugo je iluzija. Zato što je to tako, buđenje je uvek moguće, i ništa drugo osim probuđenja nije moguće niti je potrebno.
Drevno znanje o ljudskoj duši i svetu izrečeno na savremen način.
Bar prvu polovinu ove knjige trebalo bi svako da pročita pre svih drugih knjiga o duhovnosti.
Probuđeni uvek deluju po metodi opisanoj kao
Ho’o ponopono (knjiga, intervju i seminar)
Ideja se zasniva na činjenici da smo mi mikrokosmos - ceo kosmos u malom. To znači da je sve čemu težimo i sve što doživimo – baš sve – unutar nas. Ako želite da nešto promenite, to činite iznutra, ne spolja. Sama ideja je o totalnoj odgovornosti. Ne postoji ništa i niko koga bismo krivili. Sve smo mi. Zapravo, sve je Božansko, a za Božansko ne postoji ništa spolja niti različito od njega. Zato smo i mi to Božansko. Mi smo svesni subjekt Božanskog. Otuda i naša odgovornost: sve je u nama. To smo mi.
Čovek je svesni subjekt objektivnog postojanja, sve se zbiva zbog njega, drevne tradicije govore o tome da smo jedno s Bogom, da je atman (Sopstvo) brahman (Apsolut, Božansko), da sve povezuje Univerzalno Polje i da je sve Jedno. Vreme je da to bukvalno shvatite. Da ste vi to Jedno, pošto ništa nije podeljeno i nema dvojstva (advaita).
To znači da ste lično (i kolektivno) odgovorni za sve što postoji i što se događa. Niste odgovorni za ono što se sada događa na drugom kraju sveta, ali jeste za sve ono što se događa vama, u vašoj blizini, pred vama, za sve čemu prisustvujete, čemu ste svedok ili u čemu učestvujete na bilo koji način. I zato samo vi to u sebi možete da promenite na bolje preuzimanjem odgovornosti, oproštajem i zahvalnošću u ljubavi.
To praktično znači da najpre ustanovite da ste razumeli da se predmetni događaj, stanje ili pojava dešava zbog vas, odnosno zato da bi ste vi to iskustvo doživeli.
Zahvalite se u sebi nosiocima tog događaja, stanja ili pojave, kao da su oni to odigrali samo da bi ste vi to doživeli.
Zamolite ih u sebi za oproštaj što su zbog vas podneli takvu žrtvu i recite u sebi da je bilo dovoljno, jer ste razumeli svrhu te pojave, stanja ili događaja.
Tada oni prestaju da se ponavljaju i spremni ste za viši nivo događaja.
Svi ovi stavovi se mogu sažeti u rečima, tj. mislima: razumeo/la sam (smisao događaja), hvala (na stalnoj brizi Božanskog za moje dobro) i oprosti (što nisam razumeo sve to zbog svog ega i uplitao se u rad Božanskog i tako ga ometao).
To je tzv. čišćenje prema ovoj metodi.
Vi to možete zato što niste samo to telo u kome živite. Vi ste ceo vaš život, od početka do kraja. Duša projektuje ceo svoj život i koristi telo samo kao referentnu tačku iz koje doživljava svoju projekciju života na subjektivan način. Ništa vam se ne događa spolja. Sve se događa zbog svesnog subjekta, zbog vas. Pošto je duša projekcija Božanskog, a za Božansko ništa nije spolja, drugo niti podeljeno, to važi i za dušu, za nas. To je suština karme, i Ho'o ponopono-a.
Jednostavno rečeno, ho’o ponopono znači ’činiti ispravno’ ili ’ispraviti grešku’. Ho’o znači ’uzrok’ na havajskom, a ponopono znači ’savršenstvo’. Prema drevnim havajcima, greška nastaje iz misli koje su zaražene bolnim sećanjima iz prošlosti. One stvaraju programe po kojima sve činimo i sve nam se dešava. Ho’o ponopono nudi način oslobađanja energije ovih bolnih misli, ili grešaka, koje uzrokuju neravnotežu i bolest. Čišćenjem sećanja na nultu tačku oslobađamo se programa koji su doveli do problema, zdravstvenih ili životnih. Kada radite Ho’o ponopono, obraćate se molitvom direktno Božanskom koje sve omogućava, da preuzme bolne misli i neutrališe ih, ili ih pročisti. Vi ne pročišćavate osobu, mesto ili stvar. Neutrališete energiju koju vi lično povezujete sa osobom, mestom ili stvarima na pogrešan način, nesvesnim projektovanjem svoje odgovornosti na druge i na spoljne sile. Dakle, prvi stepen Ho’o ponopono-a je pročišćavanje te energije od projekcije i njeno vraćanje na pravi izvor: u nas same. Tada se dešava nešto divno. Ne neutrališe se samo energija; ona se takođe oslobađa, tako da nastaje potpuno nova čista tabla. Budisti to nazivaju Prazninom. Konačni korak je da vi dozvoljavate Božanskom da dođe i popuni tu prazninu svetlošću, da interveniše i reši svaki problem i nesklad na čudesan način, jer mu to konačno dozvoljavate, više ga ne blokirate.
Ovom metodom vi isceljujete i sebe i druge u sebi samom, preuzimanjem odgovornosti za sve u sebi samom, čisteći tj. uklanjajući svoju nesvesnost kao prepreku da Božansko kroz vas može da deluje na najbolji mogući način na sve oko vas. Omogućavate svojoj duši da nastavi da iskušava sebe samu kroz sve što njenom subjektivnom delu u telu izgleda kao "spolja".
Jer, Božansko drugačije i ne može da deluje, mi smo njegovi svesni subjekti.
Ovde je izneta prava ideja o pokajanju, "Spasiocu" i "iskupljenju grehova", koja je namerno iskrivljena u hrišćanstvu projektovanjem spolja, u Hrista i Crkvu.
Spasilac sveta je svaki čovek koji zna da je stvoren kao oličenje Božanskog tvorca.
Jedino pravo "iskupljenje", "oprost grehova" ili pokajanje moguće je na način na koji se iznosi u metodi Ho'o ponopono.
Razumevanje da smo 100% odgovorni za sve što postoji je ravno duhovnom probuđenju ili prosvetljenju.
"Čišćenje" o kome se ovde stalno govori jeste uprošćen oblik vipasana budističke meditacije.
Jedini pravi uvod u duhovnost
Krišnamurti: Početak meditacije
Huang Po: UČENJE O PRENOŠENJU DUHA
Jedino pravo prenošenje duha
Sve što se o doktrini probuđenja može znati relativnim umom,
pre meditativne prakse i samog probuđenja
Kada ste ono što jeste, tada
... i otkriva sve, ovde i sada.
Ali, nikada ne brkajte sadašnji trenutak sa njegovim sadržajem.
Vi ste svest koja omogućava sve što je ovde i sada, a ne ono što se trenutno događa.
Drugačije rečeno, upoznajte
Moć sadašnjeg trenutka - Ekhart Tol
Budni, ili ono što jeste, možete biti samo sada.
Vreme je način na koji živite u snu.
Ali, ne možete vi biti svesni sadašnjeg trenutka.
Vi postojite samo u iluziji vremena, a sadašnjost je bezvremena.
U božanskoj stvarnosti sadašnjeg trenutka vi nestajete.
Tada ono što sve omogućava postoji kroz 'vas'.
Što više živite u sada, sve više ćete
osećati jednostavnu ali duboku radost postojanja i neprikosnovenost sveg života.
Mnogi ljudi zamenjuju sadašnjost sa onim što se sada događa. Ali tako izgleda
samo iz perspektive uma koji projektuje vreme. Sada je dublje od onoga što se u
njemu događa. To je prostor u kome se sve događa. Zato ne brkajte sadržaj ovog
trenutka sa Sada. Sada je dublje od bilo kog sadržaja koji se u njemu javlja.
Kada kročite u Sada, iskoračujete iz sadržaja svoga uma. Transcendirate um.
Shvatate da ste daleko veći, moćniji i dublji od vaših misli. Tada spoznajete da
Sopstvo ili "Ja jesam" nema nikakve veze sa sadržajima vaših misli niti sa onim
što se dešava u vašem životu.
To "Ja jesam", naše Sopstvo ili duša je upravo taj prostor bezvremene sadašnjosti koji omogućava sve.
VI TO VEĆ JESTE, ALI DA BISTE I SVESNO BILI TO ŠTO JESTE,
POTREBNA JE PRAKSA I JOŠ OBJEKTIVNOG ZNANJA.
NIJE DOVOLJNO BITI SVESTAN SEBE.
TREBA I ZNATI ŠTA JE TO.
Sve postoji u više dimenzija.
Naše biće je od svih njih sačinjeno, njihov je odraz i oličenje.
I naše se buđenje stoga odigrava kroz više dimenzija.
Od presudne je važnosti znati na kojoj se nalazimo i u kakvom smo procesu trenutno.
Da ne bismo lutali - a sve konfuzije oko samospoznaje i 'oslobođenja' nastaju usled takvog lutanja - potrebno je da znamo: PSIHOLOGIJU EZOTERIČNOG
Samo tada ćemo moći da na ispravan način
odnosno sva naša uslovljavanja
i samo tada ćemo zaista znati šta je buđenje.
U tome nam donekle može pomoći ostala literatura
***************************************
Tabula Smaragdina
Corpus Hermeticum
Opomena duši
PREVEDENO
OVDE JE REČENO APSOLUTNO SVE O DUŠI
DOBRIM LJUDIMA KOJI ZNAJU ŠTA JE SUŠTINA DOBROTE
Smaragdne tablice Tota Atlantiđanina - prevedeno
Najveća priča ikad ispričana, autentična istorija Atlantide koja dokazuje da su ljudi deca Svetlosti. Pisac ovog teksta, koji ima vezu sa Velikom belom ložom koja deluje sa sveštenicima Piramide, bio je upućen da povrati Velikoj Piramidi drevne tablice. Pre nego što ih je vratio data mu je dozvola da ih prevede i vrati kopije mudrosti ugravirane na tablicama. To je urađeno 1925. godine, a 1940. g. data je dozvola da se deo štampa. Ova knjiga je posebno interesantna po tome što još od 1940 godine, kad je objavljena, detaljno govori ono što danas iznose David Icke i Stewart Swerdlow. Ponajviše u osmom poglavlju.
NAJVAŽNIJE DELO PRAVOSLAVNE DUHOVNOSTI
KOJE SUŠTINU BOŽANSKOG POGAĐA VEĆ U NASLOVU
SUŠTINA PRAVOSLAVLJA JE U SAOBRAŽENJU I OČUVANJU ČOVEKOVE DUŠE
U IZRAZU NEUSLOVLJENE LJUBAVI I DOBROTE KOJOM BOG SVE OMOGUĆAVA,
IZRAZU S KOJIM JE ČOVEK NAJBLIŽI BOGU
Nikodim Agiorit - Nevidljiva Borba
DELO OD ISTOG AUTORA KOJI JE PRIREDIO "DOBROTOLJUBLJE"
DETALJNO O ČOVEKOVOM ODNOSU PREMA DUŠI
Ava Varsanufije - Duhovno rukovođenje
RUKOVOĐENJE S KOJIM SE DUŠA BUDI I ČUVA
DUHOVNE POUKE PUSTINJAČKIH OTACA I DRUGIH RANOHRIŠĆANSKIH KONTEMPLATIVACA
BIO JE ŽIVO OLIČENJE BLAGODATI DUHA SVETOGA I DOBROTOLJUBLJA. NJEGOVA DETINJA PROSTODUŠNOST I SKRUŠENA BLAGOST POKAZUJU KAKO IZGLEDA I GOVORI ONAJ KO SE ZAISTA SJEDINIO SA DUHOM SVETIM. DOK NE VIDIMO TAKVOG ČOVEKA NE MOŽEMO DA ZNAMO ŠTA JE TO I DA LI JE UOPŠTE MOGUĆE NA OVOM SVETU. OVDE GOVORI O TOME KAKO SVOJIM MISLIMA STVARAMO SVOJ ŽIVOT I SVE PRIVLAČIMO, JER JE BOŽIJA ENERGIJA SVEPRISUTNA I MI SMO NJENO OLIČENJE, O STALNOJ MOLITVI U SRCU, STALNOJ DUHOVNOJ VEŽBI...
NEOPHODNE SVAKOME
Jakob Beme: O natčulnom životu
Jakob Beme: O istinskom odstupanju
Sv. Dionisije Areopagit: O mističkom bogoslovlju
Meister Eckhart: Knjiga božanske utehe - traktati i propovedi
***************************************
SVE ZA DUŠU I RAZUMEVANJE DUŠE
***************************************************
***************************************
Džejn Roberts: SETOV MATERIJAL
***************************************
BASHAR
https://vimeo.com/basharcommunications
***************************************
Jedino što nedostaje ovim ispravnim stavovima jeste disciplina sa kojima se ostvaruju
Vadim Zeland: PREDAVANJE O TRANSURFINGU
***************************************
Bringers of the Dawn - Barbara Marciniak
Navodne poruke priimljene od Plejadijanaca.
Vrlo inspirativna knjiga sa tačnim informacijama.
Jedan od najboljih prikaza Zakona privlačenja.
Nastavak "Smaragdnih tablica Tota Atlantiđanina" o ljudima kao Sinovima svetlosti. Jedan od najboljih opisa Sinova tame ili Reptila, o dobru i zlu kao izrazu slobodne volje.
Iako je neki smatraju za Nju-ejdž propagandu, ova knjiga to uopšte nije. U njoj je dat najoriginalniji i najtačniji koncept ljudske duše koliko sam ja uspeo da prepoznam u sopstvenom iskustvu.
Urađena je nova lektura i korektura teksta.
Barbara Marciniak - Porodica svetlosti
Nastavak 'Donosioca novog svitanja'
***************************************
***************************************
Sufizam potiče od drevne ljudske rase koja je nekada naseljavala područje od Sumera i Vavilona do doline Inda, pre nastanka reptilskih hibrida. Da bi se to drevno znanje o samospoznaji zatrlo i lažiralo, reptilski hibridi iz Vatikana stvorili su islam koji je pripojio i iskrivio učenje sufija i pobio mnoge sufi majstore koji su ostali dosledni drevnoj tradiciji. Od sufizma je danas u islamu ostalo samo nešto malo od muzičke tradicije. Sufi su imali visoko razvijenu školu i razrađeno drevno znanje o čoveku i univerzumu. Zadatak islama je bio da to uništi. Jedan deo tog drevnog znanja uspeo je da pronađe i savremenom čoveku prenese Gurđijev.
Ali sufijska duhovnost je tako čista i jaka da se može videti i u ovim ostacima koji su iskrivljeni islamskim programiranjem uma:
Eva de Vitray-Meyerovitch: ANTOLOGIJA SUFIJSKIH TEKSTOVA
"Kako smo mi čudna bića: sedimo u paklu, na dnu tame, zato što se plašimo svoje sopstvene besmrtnosti." Rumi
Neko nas je na prevaru naveo da je se plašimo, ali taj strah nas tera da se probudimo i aktuelizujemo svoju besmrtnost, jer uzalud je imamo ako je nismo svesni.
SUFIJKI
PUT LJUBAVI
Rumijeva duhovna učenja o duši i odnosu prema duši
HENRY CORBIN: SVETLOSNI ČOVEK U IRANSKOM SUFIZMU
IBN ARABI: KO SAMOG SEBE POZNAJE
***************************************
OSNOVNA LITERATURA
ŽAN BODRIJAR: SIMULAKRUMI I SIMULACIJA
M. Elijade: Istorija verovanja i religijskih ideja
C. G. Jung: Čovek i njegovi simboli
C. G. Jung: Psihologija i alhemija
C.G. Jung: Fenomenologija duha u bajkama
Moja prva knjiga.
Bajke su stare više hiljada godina, to su zapravo najstarija kolektivna sećanja o temeljnim principima funkcionisanja svesti i ljudske drame na ovom svetu.
Arhetipski prikaz procesa individuacije
Tarot Zlatne Zore i Alistera Kroulija
Pesnički prikaz psihologije i alhemije u najboljem prevodu.
Prvi deo je egzoteričan, a drugi ezoteričan.
Radoslav Katičić: Stara indijska književnost
Kapitalno delo
Čedomil Veljačić: Razmeđa azijskih filozofija
Kapitalno delo
Fjodor Šćerbatski: Koncepcija buddhističke nirvane
Kapitalno delo
Sarvepali Radakrišnan: Indijska filozofija-tom I
Period veda; Prelaz na upanišade; Filozofija upanišada; Epski period; Materijalizam; Pluralistički realizam đaina; Etički idealizam ranog budizma; Epska filozofija; Teizam Bhagavad-gite; Budizam kao religija; Škole u budizmu
Sarvepali Radakrišnan: Indijska filozofija-tom II
Nyaya, Vaišešika, Samkhya, Patanđalijev sistem yoga, Purva-mimansa, Vedanta-sutra, Šamkarin sistem advaita-vedanta, Ramanuđin teizam, Teizam kod šaiva, šakta i vaišnava
Lama Anagarika Govinda: Tibetanska mistika
Kapitalno delo
Mirča Elijade: Joga - besmrtnost i sloboda
Jogananda: Autobiografija jednog jogija
Istinito svedočenje o joginima i čudesnim svecima u Indiji kakva više ne postoji.
Ono što su drugi opisivali kao mistiku i filozofiju, Jogananda je to video i doživeo.
Verovatno najlepše delo o životu posvećenom duši.
Filozofija upanišada - D. Pajin
Eseji o indijskoj meditativnoj tradiciji
Kratko i jasno o svemu
Mandukja upanišada Sa najboljim komentarom
Atma puđa upanišada Sa najboljim komentarom
Yoga Vašištha
Astavakra samhita
The Vedanta-Sutras with the Commentary by Ramanuja
Atmabodha; Bhađa govindam; Četiri svojstva; Dakšinamurti stotra; Pokretačka snaga dela; Predanost guruu; Traganje za učiteljem; Dragulj razlikovanja;
Najbolji prikaz advaita vedante u savremenom dobu:
Swami Narayanananda - Tajne kontrole uma
Swami Narayanananda - Kundalini Shakti
Swami Narayanananda - Univerzalna religija
112 Šivinih tehnika meditacije po Vigyana Bhairava Tantri je 5000 godina star drevni indijski tekst o meditaciji. U formi je dijaloga između Boga Šive i žene mu Parvati. Ovaj tantrički tekst je ostavio svoj uticaj od Tibetanskih meditacijskih škola do sufi redova. Obuhvata iskustvo meditacije iz svih mogućih aspekata.
ELIMINISANJE MRAKA NEZNANJA
Od Devetog Kar-ma-pa Wang-ch'ung dor-je-a Beru khyenize Rinpoche-a
Prevod i analiza Vatulanatha sutre
Vatulanatha sutra spada u tradiciju kašmirskog šaivizma, a nastala je u XIII veku. Trinaest sutri (niski) vezuju se uz Vatulanathu, a komentar za Anantašaktipadu, ali ni o jednom ni o drugom autoru se ništa ne zna. Sutre i komentar predstavljaju sažeto izlaganje učenja o nenadanom probuđenju u sistemu trike (tj. kašmirskog šaivizma).
Zapis o spoznaji Duha
O najboljem putu
U najboljem prevodu i najboljem komentaru
Najvažnija knjiga na našem jeziku o budizmu.
Potrebno je malo uputstvo. Veljačić, možda zbog tereta svog filozofskog obrazovanja, pogrešno prevodi budistički izraz ćittam kao "svest". Tačan prevod je um i umni sadržaji, mišljenje. Zbog te greške u nekim Buddhinim govorima ispada da treba dokinuti samu svest kao takvu, a ne transcendirati um i mentalne sadržaje, što je u duhu jogičke tradicije i pre Buddhe (vidi Patanjđali: Izreke o jogi, I, 2-3) a na koju se Buddha oslanja na svoj originalan način.
Za razumevanje svih grešaka i nerazumevanja o budizmu koje je izneo Veljačić, videti tačniju knjigu o budizmu:
Fjodor Šćerbatski: Koncepcija buddhističke nirvane
Čedomil Veljačić: Pjesme prosjaka i prosjakinja
Rana budistička poezija koja govori sve što pravi monasi imaju da kažu
Rada Iveković: Rana budistička misao
Problem sopstva i apsoluta u ranom budizmu
Ovde je potrebno malo upozorenje o interpretaciji budizma Valjačića i Rade Iveković.
Oni atman (pali: atta) prevode kao čovekovo trajno sopstvo. Zatim navode Buddhine govore o tome kako to ne postoji ni na koji način.
Atta (atman) se kod budista i kod đaina povezuje sa đivom, životnim principom, individualnim nosiocem života, pa je otuda jasno da se pod atta (sopstvo) u budizmu misli na Ego i fizički um, a ne na transcendentalno Sopstvo. Kada govori o nepostojanju atta (atma) ili sopstva, Buddha uvek nabraja sve psihofizičke oblike onoga sa čime možemo da se identifikujemo, počinje od tela pa završava do najfinijih aspekata uma, sve sačinioce bića (prakrti - ona zahvata i više, onostrane dimenzije, pa se ti sačinioci u tim govorima poništavaju kao nepostojani na ovom svetu kao i na onom).
I zaista, Buddha je razotkrio sve sačinioce bića (prakrti) kao nepostojane i prolazne i kao anatta, ne-sopstvo, stalno naglašavajući da "to nije moje svojstvo, to nisam ja" za sve što je od prakrti, od tela do uma.
Ali Buddhino učenje ide srednjim putem (ili putem iz središta, tj. potpune neutralnosti od svih stanovišta, odnosno, potpune objektivnosti), ono ne naglašava ni stav o transcendentalnom Sopstvu (negira i vedantinsku metafiziku jedinstva atman-brahman) jer bi se time postigao kontraefekat, čovek bi umislio da ima ono što još nije aktuelizovao, postignuće bi se tako fino lažiralo. To je velika prevara koja je uspela u svim drugim religijama i duhovnim učenjima, osim taoizma (dobro ju je objasnio J. Krišnamurti u delu "Duh i sloboda"). Da bi se čovek potpuno obmanuo u pogledu postizanja Božanskog, treba mu samo dati gotovog Boga u vidu neke njegove "objave" i crkve.
To je sve
stvoreno da bi se postigao kontraefekat.
S obzirom da su budističke (i druge istočnjačke) tekstove na evropske jezike
prevodili isključivo jezuiti i njihovi masoni, tvorci svih judeo-hrišćanskih
crkava, kao i da oni drže pod potpunom kontrolom sisteme akademskog obrazovanja,
nije daleko od pameti da je njima Buddhino učenje "prirodni i najveći
neprijatelj" te da su oni odgovorni što se danas misli da Buddha zagovara "nepostojanje duše" da je "budizam religija bez duše". Oni su naglasak u prevodu
pojma atta (atman) lukavo i neprimetno stavili na svo sopstvo koje čovek može
imati, i kao utelovljeni Ego, i kao transcendentalno Sopstvo ili duša, iako se
tu radi o sopstvu kao điva, tj, životnom principu, funkciji prakrti.
Tvrdnje i o postojanju i o nepostojanju duše bile bi netačne i u neskladu sa suštinskim Buddhinim učenjem o Srednjem putu, između svih jednostranih stanovišta (između eternalizma
i nihilizma).
U skladu s njim, on nije tvrdio ni o postojanju ni o nepostojanju ničega, pa ni duše čovekove, već je upućivao na napuštanje svih stanovišta i suprotnosti koje um može da zauzme i na praksu objektivnog osvešćenja i postojane pažnje na sve sačinioce bića (prakrti), od najfinijih pokreta uma, preko svih osećaja do najgrubljih fizičkih dela (četiri uporišta pažnje: na telo, osećaje, opšta stanja uma i svaki pojedini sadržaj uma). Budizam je samo praksa buđenja, bez ikakvog stanovišta.
Drugi pogrešno interpretirani pojam je ćittam, ili svest. Tu se izvorno misli na misaonu svest, um i sadržaje uma, a ne na čistu svest kao ishod i uslov samoga postojanja. Ta greška je posebno vidljiva kod Veljačića jer kod njega ponegde ispada da je ideal probuđenja ostati bez svesti, da je utrnuće ili nibanna "dokinuće same svijesti". To je apsurd. Radi se samo o transcendenciji sadržaja svesti, a ne same svesti kao takve. Kako bi to uopšte bilo moguće osim kao nekakvo samoubistvo svesti? Ako je svest uslov budnosti i probuđenja, u čemu je Buddhina budnost ako nema svesti? Na to upućuje i etimologija same reći ćittam koja ukazuje na očitavanje, spoznavanje, tj. funkcije uma.
Razumevanju razlike između uma i svesti može pomoći sledeća analogija: um je "organ mišljenja" kao što je lampa na stolu, a svest je nevidljiva ali neophodna električna energija s kojom ta lampa svetli.
Ovo sve treba
imati u vidu dok se čitaju akademski tumači budizma.
Drugo što treba imati u vidu je da se u Buddhino vreme nije moglo govoriti o kvantnoj teoriji Polja kako bi se objasnilo zašto sam čin posmatranja stvara ono što se posmatra. Kako je to u naše vreme sjajno objasnio Greg Brajden u knjizi i predavanju Božanski matriks. Buddha je u svoje vreme isto to morao reći direktno i jednostavno da nema izdvojenog posmatrača, sopstva, Ja, niti njegove posebne svesti. Time se indirektno navodi na istinu da ima samo Polja. Da je samo Polje i posmatrač i ono posmatrano, i da ono nije ništa samo po sebi niti za sebe pa se stoga ne može ni imenovati niti ikako odrediti. Zato je samo upućivao na utrnuće, nirvanu. Nirvana je utrnuće svih iluzija da postoji nešto izvan Polja. To isto je kasnije govorio i Šankara u Advaita vedanti - da nema dvojstva, da sve pojave počivaju u Polju, Božanskom matriksu, kvantnom hologramu (Brahmanu). Naime, ista stvar je ako kažemo da naše Sopstvo (Atman) je sam Apsolut ili Polje (Brahman) ili ako kažemo da uopšte nema sopstva, nikakvog subjekta, pa otuda niti ičega objektivnog. Zato što nema ničeg objektivnog i posebnog, već sámo Polje sve radi sámo sebi, moguće je da posmatrač određuje posmatrano, kao što se događa u eksperimentima sa subatomskim česticama. Zato je moguće da mi kao malo holografsko oličenje Polja delujemo na okolinu i događaje. Upravo zato je važno da to delovanje ne pripisujemo sebi. Otuda je Buddhino učenje o nepostojanju sopstva najtačnije i najvažnije.
Najvažniji aspekt Buddhinog učenja koji govori o tome kako se objektivni svet sastoji samo od imena i obličja koja proizvodi naš um.
Do istog otkrića došli su i savremeni fizičari, ali ne znaju šta da rade s tim.
Budizam - palijski kanon,
preveden
(21.4.2019)
Ovako sam čuo - Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu
Suština budizma je meditacija.
Suština prave meditacije jeste psihička objektivnost i uvid da nismo ništa od stvorenog bića (prakrti, ni telo, ni osećaji, ni sadržaji uma, niti sam um), već da smo izvor čiste svesti koja omogućava um, biće i samo postojanje kao takvo (puruša).
Ona započinje razlikovanjem sadržaja svesti od same svesti, od samog postojanja, a to znači ustanovljenjem onoga ko je svestan.
Završava se kada spoznamo sebe kao onoga koji sve stvara; tada postajemo jedno i sa svim stvorenim, jer sve i jeste samo jedno. Postajemo njihovo jedinstvo zato što je čovek ukrštanje onoga koji sve stvara i svega stvorenog. Oni samo u nama mogu biti svesno sjedinjeni. Mi smo njihovo oličenje. Oni zadobijaju svoje oličenje kroz nas. Zato je taj krst tako težak.
Suština meditacije je samo u mirovanju. Zato se ona izvodi sedeći mirno. To je zazen meditacija (Šikan-taza).
Meditacija je biti mirniji od svega što se zbiva i kreće: od misli, osećaja i tela. Biti svedok svega.
Samo tako dolazimo do uvida da nismo ništa što se zbiva već smo ishod i smisao sveg zbivanja, jer ishod je u svesti - 'ja jesam'.
Sedenje u meditaciji (pola sata par puta tokom dana, ujutro i uveče) je neophodno samo zato jer je to jedini mogući način da se uverimo da nismo ništa ispoljeno, da je naša suština s one strane svega ispoljenog, iza tela i uma, da smo u suštini čista svest koja omogućava telo um i sve ispoljeno. U potpunom mentalnom mirovanju i budnosti za trenutak iskušavamo to stanje. Da bi se ono iskusilo potrebno je samo potpuno mirovanje bića. Ništa drugo. Jednom kada za trenutak u meditaciji svoju suštinu otkrijemo s one strane svega pojavnog, to će biti dovoljno da započne buđenje naše transcendentalne suštine i da otada samo tome težimo, da taj bezvremeni trenutak kroz redovnu meditaciju uvećavamo i utvrđujemo u svim aspektima života, jer on je izvor života. Meditacijom jačamo svest o bezvremenoj sadašnjosti kao jedinoj stvarnosti. Sve što smo pre toga mislili da je život i čemu smo strastveno težili bilo je samo gubljenje u vremenu i umiranje u snovima.
Svedok je svest s kojom ste svega
svesni, a pre svega sebe samoga i svojih misli, tela i osećaja. Znači da je
ta svest iza vas, vi ste u njoj a ne ona u vama. Ona je samo postojanje, ali
ne subjektivno, ovako kako smo ga umom i čulima svesni, već objektivno, ono
koje opisuju kao kvantno polje, akaša ili prostor koji omogućava sve drugo
što postoji na bilo koji način.
To je čovekovo Sopstvo, Atman, duša ili svest o Sebi.
Ovde je praksa kako
se postiže
Priroda se kao ogledalo saobražava prema Duhu. Kao što iz Duha (Božanskog)
proizilaze individualne duše (koje se inkarniraju da spoznaju sve aspekte
Božanskog dok ne spoznaju Sebe kao
sámo Božansko koje sanja da je individualna duša - i u tom smislu, u probuđenju, individualne
duše ne postoje)
tako paralelno i u prirodi postoji proces individuacije iskustava oblikovanja i
opstanka kroz mineralni,
biljni i životinjski svet. Vrhunac tog oblikovanja s
prirodne strane je čovekovo telo.
Taj proces individuacije prirode je điva.
Čovek je kombinacija duha i materije (puruše i prakrti). Materijalni deo pokriva proces individuacije sve do životinjskog i primitivnog ljudskog oblika. To se zove Điva (život, životni princip, individualni nosilac života).
Istinska ljudska duša dolazi odozgo, od transcendentalnog Duha. Ona se spaja sa fizičkim telom, đivom, (principom individuacije u prirodi), koja
se razvila od najprostijeg prirodnog oblika do ljudskog fizičkog tela. I ta kombinacija čini čoveka kakav nam je poznat na ovom svetu.
Ali to spajanje duše sa telom ne uspeva uvek potpuno, i ne prolazi bez problema,
ponekad karakter i temperament tela nadjača uticaj duše. Ne može se sve
predvideti i u tome je prostor za jačanje slobodne volje. Taj sukob i
neravnotežu svi u sebi osećamo kao ambivalenciju nagona i duše.
U suštini, duša dok je inkarnirana u telu ne radi apsolutno ništa. Ona je tu samo nemi svedok. Sve radi telo (prakrti) i um koji je deo tela. Zato je suština meditacije u razlikovanju Sebe kao nepokretnog prisustva ovde i sada, od svega što se kreće i tako stvara privid vremena, od najfinijih pokreta uma do najgrubljih kretnji tela. Taj rad prirode/tela zavisi od toga koliko je svest duše o sebi aktuelna, taj rad iskušava tu svest o Sebi da ojača u svim mogućim aspektima i iskustvima i da prevaziđe identifikaciju sa telom i umom.
Kaže se u klasičnim tekstovima sankhye da prakrti deluje pod privlačnim dejstvom puruše, sve u njegovu korist, kao što se mleko luči za tele. Kako to praktično izgleda? Tako što sve čini prakrti, a samo je privlačna snaga za njeno delovanje od puruše, od Duha, od nas. Samo prisustvo Duha, puruše, navodi prirodu da se materijalizuje i saobražava. Mi smo zamislili neki pokret tela, a prakrti/telo ga je izvelo. Ako smo mi kao puruša nesvesni svoje autentičnosti, onda smo identifikovani sa prakrti, sa telom i mislimo da mi to činimo, da smo mi telo i da mi pokrećemo telo, da mi činimo dela. Pa čak i da telo pokreće i uslovljava nas. Da je kretanje (zbivanje) realno u tom smislu. A mnoga kretanja/dela prakrti čini automatski, po svojoj inerciji, kao nasleđe i pod spoljnim uticajima (astrološkim, namerenim od nekih drugih svesnih entiteta...).
Tako se identifikujemo sa telom i sa vremenom, sa celom prakrti. U stvarnosti mi se uopšte ne krećemo, mi smo čista svest a sve deluje pod njenim privlačenjem, tj. sva se prakrti saobražava pod privlačenjem svesti koja je od Duha, od puruše, koji je nepokretan svedok zbivanja, transcendentalan, neuslovljen i bezvremen.
Koliko smo nesvesni ovog zakona privlačenja toliko smo nemoćni da ga svesno upotrebimo. Ovo je suština iluzije i neznanja, zbog ovoga se iznova inkarniramo sve dok ovo ne shvatimo.
To je svest o Sebi koju treba negovati u vipasana meditaciji.
Ovaj oslobađajući uvid moguć je samo iz najdublje meditacije gde se jedino iskušava transcendencija tela i uma.
Transcendencija
tela i uma se događa kroz svest o prostoru.
To je lepo objasnio
Lama Anagarika Govinda u "Tibetanskoj mistici"
(strana 131-142): "Naša svest određuje vrstu prostora u kom živimo.
Beskonačnost prostora i beskonačnost svesti su identične. U momentu u kom
biće postaje svesno svoje svesti, postaje svesno prostora. U momentu u kom
ono postaje svesno beskonačnosti prostora, ostvaruje beskonačnost svesti."
Posebno je važno kako je to Šesti patrijarh Hui Neng objasnio na strani 133.
Slično je i Gurđijev govorio, da budemo svesni celog sebe spolja, kao da se
snimamo kamerom. To su ključne stvari u vežbi. To zapravo više i nije vežba,
već sámo buđenje.
Kada se u tome utvrdite onda više ne doživljavate sebe kao da postojite i
krećete se u
svetu, nego ste uvek apsolutno nepokretni, a ceo svet (uključujući telo i
um) se zbiva, kreće i okreće oko vas. Tako budni doživljavaju svet. Oni su
življi i slobodniji od svih koji misle da se kreću u svojim snovima.
O sveprisutnoj božanskoj svesti i samospoznaji - Mooji
Meditacija počiva na tri principa:
Prvi princip je u tome da kada je um miran, neispravna gledišta nestaju sama od sebe. Sve iluzije same spadaju sa nas kada smo mirniji od njih. Jer sve aktivnosti su od prakrti. Tako se sama otkriva naša izvorna, bezvremena, prava priroda, puruša.
Ako na neki drugi način pokušavamo da uklonimo iluzije ili dosegnemo našu pravu prirodu, onda je to uvek aktivnost našeg uma i ega. Tako se samo vrtimo u krug unutar sadržaja uma.
Drugi princip je da mi već jesmo ono najviše, Božansko, Stvarnost, što kroz um težimo da postanemo ili bar spoznamo. Um nam samo neprekidno stvara iluziju da to nismo, da smo odvojeni. Zato sve što je potrebno jeste biti miran i smiriti um. Ovde i sada. Zato se u meditaciji radi samo o buđenju, a ne o objektivnom dostizanju nekog stanja kojeg nismo imali.
Treći princip se odnosi na etiku. Da bi um bio prirodno miran, najpre mora telo da bude mirno. Dakle, radi se o istinskom smirenju celog bića, a ne nekom delimičnom, privremenom i prisilnom mirovanju. Da bismo se doveli u tako mirno stanje, neophodno je imati čist i ispravan život. To su yama i niyama u Patanjđaliejvim Joga sutrama i Sila, Osmostruka staza u budizmu. Bez čistog i ispravnog života nema smirenja. A bez smirenja nema probuđenja.
Joga ima osam delova: Yama (regulisanje ispravnog i zdravog odnosa sa drugim ljudima i svetom oko sebe, tu su na prvom mestu nenasilje i bezuslovna ljubav);
- tek tada je moguća niyama (regulisanje ispravnog i zdravog odnosa sa samim sobom, disciplinovan život);
- tek tada je moguća asana (smirenje tela, regulisanje odnosa sa telom i samim položajem za meditaciju);
- tek tada je moguća pranayama (regulisanje svoje životne energije jer smirenje uma i daha, osvešćenje energetske aktivnosti, je uzajamno, bez njihove ispravnosti nije moguća meditacija);
- tek tada je moguća pratyahara, (prvi okret ka unutarnjem Sopstvu i spoznaja potrebe za nezavisnost od spoljnjeg sveta, objektivan odnos prema svim čulnim objektima);
- tek tada je moguća dharana (usredsređenost i posvećenost jednom cilju, meditaciji); tek tada imamo jedno Ja i jedan cilj na kome radimo ("magnetski centar" o kome uči Gurđijev)
- tek tada je moguća dhyana (meditacija, povremeno iskustvo samadhija, Sopstva ili čiste budnosti za vreme dok sedimo u vežbi meditacije)
- i tek na osnovu svih prethodnih koraka moguć je samadhi (ishod meditacije koji nije povremen već je trajno i bezvremeno stanje ostvarenja Sopstva u svim aspektima života).
Detaljno objašnjenje yame i niyame - preduslova za meditaciju
Kratak opis klasične joge (Mislav Ježić, Na rubu znanosti 4.3.2013)
Ovi etički i fiziološki preduslovi za meditaciju i duhovno ostvarenje se u Novom Dobu sistematski potiskuju i negiraju kroz popularisanje Nju Ejdž sekti i raznih "tehnika" meditacija i "spiritualnih tehnologija".
Ljudi danas ne mogu mirno da sede u meditaciji. Uzrok tome je potpuno poremećen život u čoveku i među ljudima. To remećenje se nad ljudima sprovodi planski i sistematski, preko medija, obrazovanja i politike stalnih ratova i sukoba, i putem otrova u hrani, vodi i lekovima. Zato im se kao spasonosno rešenje nude nove tehnike, sve brže, bolje i lakše, s kojima nije potreban napor i žrtvovanje kao u starim vremenima, a još manje etički kodeks.
Zato je ovde dato detaljnije
UPOZORENJE O LAŽNIM MEDITACIJAMA I GURUIMA
Suština svih instant tehnika prosvetljenja je u tome što se zasnivaju na simulacijama pravog rada na sebi i preskaču istinski rast u sazrevanju. Rast je moguć samo u pravom i celovitom radu na sebi, kada se kompletno biće čovekovo transformiše i sazreva da bude saobrazno Duhu, tako da se sam ostvaren čovek ne razlikuje od ostvarenja, od čiste svesti koja sve omogućava.
Samo iskustvo prosvetljenja uopšte nije teško postići, jer to je prirodno stanje čovekovo, prosvetljenje je prava priroda čovekova, postoji više metoda da se to doživi, čak se može doživeti i spontano, ali čovek najčešće uopšte ne prepoznaje to kao prosvetljenje, ne razume pravu prirodu prosvetljenja zato što ne razume svoju pravu prirodu - a ne razume je onda kada njegovo celo biće nije dozrelo i usklađeno sa tim stanjem. Prosvetljenje se može dobiti i spontano doživeti, ali tada će se i izgubiti, jer u mnogim svojim aspektima postojanja naše bivstvovanje je i dalje nesvesno, podeljeno, poremećeno i neusklađeno. Samo je um nešto doživeo. A to nije dovoljno. Naša prava priroda je mnogo veća od nas samih, i od našeg uma, ona je sam Apsolut koji sve sadrži i omogućava. Priroda uma je dovoljno fleksibilna da može da pruži uvid u tu istinu, ali uvid nije i ostvarenje te istine, jer svo ostalo biće, kome um samo služi, ostalo je mehanično i uslovljeno. Zato um brzo ispada iz istine i ostaje mu samo sećanje na nju.
Stvarnost naše prave prirode se ostvaruje celim bićem u svim dimenzijama bivstvovanja. Ona mora da se odradi i zaradi i napravi kao sopstveno postignuće. Samo u tom radu naša duša jača i raste u sopstvenoj zrelosti i snazi da nezavisno postoji u svim oblicima i stanjima postojanja, tako da nadrasta nas same ovakve kakvi jesmo sada.
Zato se sve metode instant prosvetljenja zasnivaju na tome da se pruži samo mentalno iskustvo koje simulira pravo iskustvo, i da se pruži iluzija da je to sve što je potrebno i što se može doživeti, stalnim jalovim ponavljanjem, pomoću nekih nju ejdž tehnika ili narkotika. Te simulacije i simulakrumi prosvetljenja imaju za cilj da spreče rast i sazrevanje našeg bića u svesti koji se događa samo stalnim radom na sebi, kada nadrastamo svoje sadašnje stanje i svoj život ne razlikujemo od njegove najviše svrhe, da od nas sakriju istinu da je naša prava priroda nešto mnogo više od nas samih. Zato nam se nudi sve samo da ostanemo u našim starim okvirima, sve što bez promene i rasta nas samih, samo umom možemo da doživimo mehaničkim ponavljanjem i veštačkim stimulansima.
***************************************
Meditacija vodi u probuđenje, a probuđenje ima sledeće faze:
- Najpre u meditativnoj sabranosti postižemo samadhi, potpunu autonomiju duše ili puruše. Najbolju praksu o tome dao je Patanjđali u Izrekama o jogi, a kontekst svega toga dobro je opisao i Mirča Elijade u knjizi "Joga - besmrtnost i sloboda". To je ostvarenje transcendencije uma ili transcendentalne svesti.
- Samo iz takve perspektive spoznajemo ko smo, da nismo telo već transcendentalna svest zbog koje telo postoji.
- Tada samo iz te perspektive vidimo da je sve jedno, zapravo da je sve prakrti, priroda, i da je ona potpuno jedinstvena u svemu, kao hologram. O tome govori Šankarina advaita vedanta, sankhya i sve prave duhovne tradicije. Možemo da vidimo jedinstvo prirode ili postojanja samo zato što smo ga nadišli, izdvojili se kao duše. Spoznaju jedinstva svega postižemo ostvarenjem sebe kako svedoka (sakšin). Najbolji opis svedočenja kao probuđenja dao je Mooji u ovom govoru.
- Uvidom da je sve Jedno mi se budimo i tada automatski spoznajemo da svi ostali ljudi spavaju, da su nesvesni. Nesvesnost ljudi se ogleda u tome što oni misle da su posebni i izdvojeni na nivou uma ili ega, da im se nešto događa i da oni nešto rade, i što se ponašaju svako na svoj, ličan ili osoben način, uslovljeno. To su najbolje opisali Gurđijev i Uspenski u svojim radovima.
- Spoznajom da svi ostali ljudi spavaju spoznajemo da oni i treba da spavaju, da to nije ništa pogrešno. Kao što deca rastu dok spavaju i niko ne želi da ih budi, tako i probuđen čovek vidi da je nesvesnost ljudi prirodna i potrebna, da je to jedan od načina na koji duša raste u zrelosti, da na drugi način nikada ne bi iskusila životna iskustva koja treba da iskusi. Duša je emanacija Božanskog Apsoluta i kao takva je i sama apsolutne prirode, ne može da učestvuje u nečemu tako relativnom, otuđenom i trivijalnom kao što su prosečni ljudski životi. Da bi ipak učestvovala u tome potrebno je da zapadne u san i zaborav (avidya, maya). Zato duše po dolasku na ovaj svet imaju zaborav. Zato je buđenje ili prosvetljenje čovekovo povratak duše u svoje autentično stanje.
- Probuđeni daje pouke i pomoć za buđenje samo onima koji sami to traže. Drugačije i nije moguće nikoga probuditi jer čovek je sam taj koji treba da se probudi. Buđenje počinje samo kada su snovi istrošeni.
- Na kraju probuđeni spoznaje da ne postoji nikakva razlika između budnosti i sanjanja, svesnog i nesvesnog; da je privid te razlike bio izvor svakog sna i nesvesnosti; da je naglašavanje jednog, stvaralo drugo; da san nije moguć, kao ni nepostojanje; da samo Stvarnost postoji i da je on ta Stvarnost.
- Bivajući kao sáma Stvarnost probuđeni čovek aktuelizuje Stvarnost na ovom svetu, kroz njega se Božanski Apsolut ispoljava u ovom relativnom svetu. Zato je cilj duša da se probude u svom autentičnom stanju u ovom životu, razbijajući iluzije i snove, kako bi u ovom životu postale oličenje i inkarnacije Božanskog. Na taj način se ispunjava svrha inkarnacije duša: da kroz sebe spuste, privedu ili aktuelizuju Božansko u ovom svetu, i tako svet učine Božanskim - kao i sebe u svim aspektima postojanja.
***************************************
Konačno, meditacija i njen cilj jesu učiniti svesnim isto ono što se prirodno događa, ali nesvesno.
Naime, za vreme dubokog sna bez snova, mi se svake noći prirodno vraćamo sebi, svome Sopstvu (atmanu) ili duši. Tada se oporavljamo i obnavljamo od drame životnih iskustava. To je neophodno, jer da boravimo samo u ovom relativnom svetu spoljnih iskustava, bez povremenog povratka k Sebi, Sopstvu ili duši, ne bismo dugo izdržali, potreban nam je ovakav oporavak od sveta. Tada, u dubokom snu bez snova, svet nestaje i to nam se tokom života događa samo nesvesno i spontano zato što za vreme svesnog stanja, ili jave, ne vidimo Stvarnost jer razlikujemo prisustvo beskrajnog Sopstva ili Apsoluta od pojavnog sveta, kao što razlikujemo sebe, svoj um, svoje telo, od Sopstva, Celine ili Apsoluta. Ne vidimo da je sve Jedno, zato što mi nismo jedinstveni već podeljeni, nesvesni sebe samih.
Kada u praksi meditacije svesno dođemo do istog stanja, transcendentalnog Sopstva ili duše, u koje spontano i nesvesno zapadamo za vreme dubokog sna, tada svojevoljno i svesno otkrivamo da nema nikakve razlike između naše suštine, Sopstva ili duše od Celine ili Apsoluta, od svega što Jeste. Samo nas je ovo razlikovanje činilo nesvesnim i nesrećnim. Samo je to razlikovanje pokretalo i režiralo sve drame svih naših života.
PLESOVI - MEDITACIJA U POKRETU
Jedinstvo svesti i prostora direktno se doživljava pri izvođenju plesova, za to su posebno dizajnirani sveti plesovi u drevnim sufijskim manastirima i školama ezoteričnog znanja koje je na Zapad doneo G.I.Gurđijev.
Osnovna zakonitost na kojima se zasnivaju ti plesovi leži u činjenici da telo uslovljava dušu na razne načine, a pre svega mehaničkim kretanjem i ponavljanjem pokreta i ponašanja. Ti mehanički obrasci se vremenom nakupljaju i izražavaju u vidu navika u fizičkim, emocionalnim i mentalnim postupcima i reakcijama. Mehaničko kretanje tela prisiljava na slično mehaničko delanje emocija i uma.
Sveti plesovi su dizajnirani tako da razbijaju mehaničnost tela, emocija i uma i na taj način oslobađaju sputanu energiju i energetske centre, čakre. Time oslobađaju i sputanu svest duše.
Da bi se to postiglo plesovi se sastoje od pokreta koje čovek nikada spontano ne čini, koje je zato teško prvi put učiniti (kao npr. istovremeno jednom rukom okretati a drugom lupkati), oni su tako složeni da se mogu izvoditi samo sa punom svešću plesača na sopstveno telo, na disanje, i na prostor oko sebe i na usklađenost na druge plesače.
FIZIKA PROSVETLJENJA
I prosvetljenje ima svoju fiziku jer u kvantnom polju sve je povezano i sve se holografski odražava u svemu, pa tako i duhovno prosvetljenje ima svoj odraz u stanju i kretanju energije, koja je suština ovoga što vidimo kao materijalni svet.
Osnovni oblik kretanja energije jeste torus.
Detaljnije o torusu videti u dokumentarnom filmu Fostera Gembla: Thrive
Download celog filma Thrive sa prevodom
Torus je osnovni obrazac koji priroda koristi za stvaranje života na svim nivoima.
Svaka energetska celina kao i svako živo biće je torusni vrtlog energije.
Ceo univerzum je samostvarajući torus koji replikuje samoga sebe na svim razmerama.
Tako su sačinjene galaksije:
I sve druge celine:
U središtu torusa je čist prostor ili akaša.
To je u astrofizici poznato kao "crna rupa".
(Ili iz neznanja fizičara šta je čist prostor ili zbog potrebe da se zacrnjivanjem sakrije znanje o akaši ili etru, koji je izbačen iz zvanične nauke.)
Iz čistog prostora, akaše ili etra, nastaju svi oblici onoga što vidimo kao materija.
Zato se u središtu svake galaksije nalazi crna rupa kao njen izvor i ishod svih zvezda, činilac koji ih drži na okupu.
To je oduvek bilo poznato drevnoj baštini, jer mi nismo potekli od majmuna nego od zvezda. Tu stvarnost je drevna baština izražavala kroz objektivno znanje i umetnost, svetom geometrijom je prikazivana vektorska ravnoteža torusne strukture svega.
Ona u dvodimenzionalnom prikazu izgleda ovako:
I ovako:
I na kraju ovako:
To je svuda poznati "cvet života" uklesan na staroegipatskim, kineskim, indijskim, evropskim i drugim najstarijim hramovima.
Čovek je mikrokosmos, holografski odraz kosmosa u malom. I njegovo energetsko telo je torusnog oblika.
Središte vektorske ravnoteže energetskog vrtloga koji sačinjava čovekovo biće dok je uspravno i dok dela spolja u svetu je u gravitacionom centru tela, malo ispod pupka.
Središte vektorske ravnoteže energetskog vrtloga koji sačinjava čovekovo biće kada on sedne u položaj za meditaciju, prekrštenih nogu i sklopljenih ruku, kada se okrene k sebi i svojoj duši, je u njegovom srcu.
Njegova srčana čakra, anahata, je središnja čakra, tri su ispod nje, a tri iznad.
To znači da sve ostale čakre izviru iz nje.
Tri više i tri niže.
Anahata spaja donje tri čakre sa gornje tri. Donje tri čakre su povezane s instinktima, a gornje tri predstavljaju višu svest. Zato je simbol anahata čakre heksagram koji je sastavljen od dva trougla, od kojih je jedan usmeren prema gore, a drugi prema dole. Trougao prema gore prestavlja Purušu - princip čiste svesti, a trougao prema dole Prakrti - kvantno polje kao izvor svekolike energije koja stvara sav ispoljeni kosmos i život.
Njihovo ukrštanje stvara čovekovo biće. Zato je čovek mikrokosmos.
Samo se u čoveku oni kompletno susreću, osmišljavaju i kreativno ostvaruju svoj smisao, dolaze do ravnoteže i jedinstva.
U svim drugim oblicima života oni jednostavno delaju po svojoj prirodi.
Kada se njihova ravnoteža ostvari u čoveku potpuno svesno, što znači sa razumevanjem njihovog smisla, kaže se da je čovek ostvario svoje Sopstvo, Atman, da je transcendirao relativni um koji je izraz neravnoteže energetskih centara.
Čovek tada postaje celovit ili autentičan.
Uvek je u svom središtu, u srcu, Atmanu ili duši. On je uvek u čistoj svesti, a ne u umu.
Drugim rečima, ostvario je vektorsku ravnotežu torusnog kretanja životne energije u njegovom središtu, svom srcu, izvoru svog bića, istom onom koje u makrokosmičkom planu predstavlja "crna rupa", odnosno čist prostor ili akaša, koja je izvor zvezda.
Zato je akaša sinonim za čistu svest ili buddhi u učenju sankhye.
Zato je svest srca uslov za prosvetljenje i prosvetljenje nije moguće ako nije od srca, odnosno božanske ljubavi.
Zato su božanska ljubav koja sve omogućava, izvor životne energije i čista svest u prosvetljenju - jedna ista stvar: vektorska ravnoteža u srcu čovekovom. Ona je čovekova duša koja je oduvek svuda predstavljana kao "cvet života":
Ta vektorska ravnoteža u srcu, ili prosvetljenje, zaista deluje kao "crna rupa": vreme i prostor nestaju za tako probuđenog čoveka. Sav prostor postaje on sam, a vreme bezvremena stvarnost koja je uvek ovde i sada.
On je budan i na javi i u snu jer se njegova sopstvena čista svest ne razlikuje od samog postojanja koje omogućava i javu i san.
On se ne kreće dok je njegovo telo u pokretu i radu.
On je u tišini dok njegov um govori i misli.
Zato su mu misli, reči i dela uvek usklađeni i spontano ispravni.
On je nepokretni ishod sveg kretanja.
Nepokretna bit sveg zbivanja.
Jednostavno zato jer je sve zbivanje ostvarilo svoju svrhu kroz njega.
I nije čovek tada postigao svoje ostvarenje: univerzum je tada postigao svoje ostvarenje kroz čoveka.
Dokle god ima i najmanjeg traga iluzije vremena, i nečeg drugog u prostoru osim čovekove Sopstvenosti, on nije probuđen, nije u srcu.
***************************************
Šta je meditacija i kako se meditira - kratko i jasno
DETALJNA PRAKSA KAKO SE MEDITIRA
SVE ŠTO JE POTREBNO ZA PRAKSU MEDITACIJE
KOMPILACIJA SVIH POTREBNIH TEKSTOVA SA SVIM UPUTSTVIMA
Obavezno pročitati pre bilo kakvog razmišljanja o meditaciji.
Ako već imate neku 'tehniku' meditacije - onda je još obaveznije.
Obavezno pročitati pre bilo kakve pomisli o prosvetljenju.
Ako već imate neko 'prosvetljenje' - onda je još obaveznije.
Temeljni princip probuđenja koji mora biti ispunjen da bi probuđenje zaista bilo probuđenje, a ne samo još jedan vaš san u snu.
Ako vam se ono "dogodilo" nekako drugačije nego što je ovde opisano, obratite se svom lekaru.
Osnovni uslov za meditaciju je:
biti ovde i sada bez ikakvih koncepata i očekivanja, i razlikovati samu svest kao čisto prisustvo, kao prostor u kome je sve drugo moguće, od svih oblika i sadržaja svesti.
Ekart Tol: Cvetanje ljudske svesti
Vrlo je važno pažljivo odgledati celo ovo predavanje jer su ovde na najjednostavniji način rečene najvažnije stvari
Izuzetno lep video o meditaciji sa odličnim uputstvima za početnike
Link za direktno gledanje filma
Lep opis celog toka meditacije
Mooji: Identitet zasnovan na mislima
Lep opis cilja meditacije - spoznati svedoka misli
Budistička meditacija za početnike - video
Šravasti Dhammika, theravada budistički monah i duhovni vođa Buddha Dhamma Mandala Society, izlaže osnovne principe budističke meditacije. Kako se pripremiti za vežbanje, sa kojim mentalnim stavom prići vežbanju, kako meditirati i koje rezultate od svega toga možemo očekivati, šta je svesnost, kako se proširuje...
Zen monah daje osnovna uputstva kako sedeti u meditaciji i kako je započeti.
Prevod se aktivira na ikoni "titlovi".
Mala napomena: moguće je uspešno meditirati i sedeći bez ukrštanja nogu u lotos položaj. Važno je samo da su leđa uspravna i telo opušteno.
Suština meditacije jeste u smirenju tela i uma zato što su telo i um jedna ista stvar, samo se događaju u različitim dimenzijama. Telo je grub oblik, a um informacija o oblikovanju. Telo je inertno i sporo, a um brži jer se kreće u višim dimenzijama i zato nadilazi sadašnji trenutak, on pamti prošlost, vidi sadašnjost i predviđa budućnost. Zato on u tome stalno luta i problem je svesti ga na sadašnjost i realnost. To se radi meditacijom. Zbivanja i stanja tela presudno utiču na zbivanja i stanja uma. Kada se telo/um smiri onda se otkriva čista svest koja je naša prava priroda. Suština meditacije jeste u otkivanju da mi nismo telo ni um već ta čista svest koja im prethodi, koja ih omogućava i koja ih nadilazi (transcendira). Da bi se to postiglo treba smo biti miran talom i umom. Ništa drugo. Svaka ideologija jeste samo još jedno zaluđivanje umom i telom. Zato je zazen van svih ideologija i verovanja. On je samo smirenje i ništa više. Reć "za zen" u prevodu i znači "samo sedenje".
William Hart: Umetnost življenja
Budistička meditacija za početnike
Budistička meditacija za napredne
Buddhaghosa: Path of Purification - Visuddhimagga (engl.)
Antologija tekstova o meditaciji prema Buddhaghosi - prevedeno
Iako je TM, knjiga odlično prikazuje osnovne principe meditacije onima koji još nisu počeli da meditiraju, ali nameravaju
***************************************
***************************************
SAŽETO UPUTSTVO ZA MEDITACIJU ILI RAD NA SEBI
Početnicima je sve ovo rasuto i previše toga rečeno o meditaciji odjednom.
Mnogi mi pišu sa pitanjima kako početi i šta tačno raditi.
Evo kratkog uputstva:
Najpre treba naučiti kako se sedi u meditaciji kroz ovaj tekst.
Zatim naučiti šta se radi sa pažnjom u meditaciji kroz ovaj tekst.
Pored toga treba detaljnije proučiti kako se pažnja neguje na celo telo, osećaje i um kroz ovaj tekst.
Treba odrediti prostor za meditaciju u kome nećete biti uznemiravani bukom i ljudima koji ne meditiraju.
Zatim ustati u šest sati ujutru, odraditi tibetansku vežbu za podmlađivanje, ali sa razumevanjem.
Nakon vežbe treba sedeti u meditaciji najmanje pola sata (početnici treba postepeno da povećavaju do pola sata).
Isto tako i uveče.
Nakon jutarnje vežbe i meditacije, otići i raditi sve što objektivno treba da se uradi toga dana ne izbegavajući ništa, zadržavajući svest svedoka naspram svega što postoji, kao u meditaciji. Pre svega treba biti svedok samog osećaja da mi nešto radimo (sve radi priroda ili prakrti, mi smo samo svest zbog koje se sve zbiva, subjekt oko koga se sve vrti).
To je povezano i međuzavisno: svest da smo samo svedok rada i da nismo telo ni um koji radi, direktno je povezana i zavisi od prihvatanja svakog rada i iskustva ma kakvo bilo. Ne treba ništa izbegavati jednako kao što se ne treba ni za šta vezivati.
To je to "prisustvo u sadašnjem trenutku" koje je ujedno i potpuna nezavisnost transcendentalne svesti Sopstva od svega što se zbiva u tom trenutku.
Nema prisustva u stvarnosti sadašnjeg trenutka bez nezavisnosti, jer nema svesti bez nezavisnosti. Svest je u svojoj suštini transcendentalna, izvan svega što osvešćava. Da nije izvan, ne bi ni mogla ništa da osvešćava.
Jedino upozorenje koje se u vezi meditacije može dati je sledeće:
Praksa meditacije će doneti produbljivanje svesti, senzitivnosti i intuicije i samim tim na površinu će se ispoljavati sve ono što je bilo nesvesno, sve ono što je bilo potisnuto i poremećeno počeće automatski da se obelodanjuje i ispravlja pod svetlošću svesti. Treba znati da će se to događati i biti spreman. Zavisno od sadržaja to se može ispoljavati u obliku vizija, sećanja, misli, telesnih senzacija pa i bolova. Takođe i u obliku spoljašnjih događaja i međuljudskih odnosa. Ne smete dozvoliti da vas to zavede od ispravne pažnje koja je čisto svedočenje svega. To je samo proces čišćenja. On može biti teži ili lakši, brži ili dugotrajniji zavisno od individualnog životnog iskustva i karme.
Ishrana treba da bude veganska, a onome ko iz nekog opravdanog razloga ne može da je sprovede, neka bude 80% veganska, sirova hrana, a 20% sve ostalo, osim dokazanih otrova koji se prodaju kao "hrana".
Vežbe i meditaciju treba raditi svaki dan u isto vreme i na istom mestu, ujutru i uveče.
Ako neko iz bilo kog razloga misli da ovo ne može da odradi, da treba (prvo) nešto drugo da uradi ili mu još uvek nešto nije jasno, onda neka ustane pre šest.
***************************************
***************************************
(12.7.2019)
KOJU TREBA DA ZNATE KAKO MEDITACIJOM DA OSTVARITE SVE U ŽIVOTU
ZAKON PRIVLAČENJA
BEZ GRANICA - HO'O PONOPONO
Sedam duhovnih zakona uspeha - Deepak Chopra
Ovde je sve što treba da znate pored prakse meditacije.
***************************************
Ji Đing - program za postavljanje pitanja
Izražavanje stvaralačkog zakona nije jednolično već dinamično, jer je takvo i samo stvaranje, nikada nije statično i dovršeno. Tako i Ji đing ima osam osnovnih trigrama koji predstavljaju sve temeljne procese u stvaranju, od prvog pokretačkog principa, Neba (Chien), predstavljenog s tri cele linije, do trigrama Kun, koji sa tri prekinute predstavlja Zemlju kao ostvarenje svega, podlogu na kojoj se stvara i koja je potpuno prihvatila stvaralački impuls. Kao osmi činilac ona izražava aktuelizaciju i afirmaciju sedmostrukog procesa stvaranja. Sve kombinacije osam trigrama daju šezdeset i četiri heksagrama, simbola sastavljenih od po dva trigrama sa šest linija, celih ili prekinutih. Oni predstavljaju celokupnost svih stvaralačkih procesa univerzuma, od genetskih informacija do najviših zbivanja i sudbine svega što biva. Isto kao što u osnovi sveg organskog života stoje genetske informacije za njegovo odvijanje (sačinjene od kombinacija četiri baze: adenin, guanin, citozin i uracil - kojih ima šezdeset i četiri za sav živi svet, isto koliko i heksagrama), tako i sva zbivanja objektivnog, neorganskog sveta nisu proizvod haosa i slučajnosti, nego informativnog poretka morfogenetskih polja. Preobražaji kroz koje prolaze bića sledeći svoju sudbinu, a takođe i događaji koji ih prate, kodirani su u šezdeset i četiri heksagrama Ji đinga. Oni predstavljaju DNK zbivanja u svetu. Deluju iz neorganskog područja i viših dimenzija na organsko, u skladu s kretanjem planeta. Ono što je DNK u organskom svetu i mikrokosmosu, to je Ji đing u zbivanjima objektivnog sveta, u makrokosmosu.
Knjiga se upotrebljava tako što se postavi pitanje s ciljem da se dobije razjašnjenje situacije ili ishoda nekog zbivanja. Pitanje se postavlja samom univerzumu meditacijom na njegov sadržaj, dok se nasumičnim razdvajanjem četrdeset i devet štapića (7 X 7) iz gomile, ili slobodnim bacanjem tri novčića, dobija brojčana vrednost za jedan od heksagrama. Ovakav postupak za dobijanje odgovora, odnosno za kontakt sa Knjigom promene je nužan zato što se ona u potpunosti zasniva na holističkom jedinstvu univerzuma. U njemu su simultano prisutne sve situacije i sva moguća zbivanja. Kako je svest izraz najveće brzine bivstvovanja-vremena, i njegov privlačitelj, njeno prisustvo je glavni činilac koji pribavlja tačan odgovor. Odgovor automatski dolazi kroz Ji đing tamo gde je svest o zbivanju prisutna. Tačno postavljeno pitanje pola je odgovora. Knjiga promene je samo rečnik koji nam drugu polovinu odgovora prevodi u pojmovno razumevanje. Ovde je na delu stalno prisutna interakcija organskog (indriyâni) i neorganskog (tanmâtrâ) oblika bivstvovanja.
Kada je u organskom sklopu (čoveku) prisutna svesnost određenog problema, tj. pitanje, budući da svest usaglašava i privlači ishod sveg zbivanja, tada će neorgansko područje iz njegovog okruženja automatski reagovati, i novčići će pasti tačno onako kako nalaže situacija ili stanje nekog problema na koji je svest usmerena, odnosno, čiji ishod privlači kao privlačitelj svega. U jedinstvu prirode ništa se ne dešava slučajno ili nasumično, mada tako izgleda pri bacanju novčića, niti je išta skriveno, potrebna je samo svest da prepozna neskriveno. Svest je već sama po sebi sažimanje smisla bivstvovanja prirode, a ličnost čovekova je oličenje tog smisla. Zato, kada je u svojoj ličnosti čovek svestan nekog problema, priroda mu automatski odgovara, jer se u ličnosti ona ogleda i osmišljava. Od svih knjiga, Ji đing najbolje služi tom procesu ogledanja i osmišljavanja. Već samo osvešćenje problema kroz postavljanje pitanja uobličava odgovor cele prirode koji dolazi odmah u vidu simbola (heksagrama). Da bi se odgovor prirode bolje razumeo, za one koji ne vide neposredno, postoji univerzalni rečnik za njegovo prevođenje na svakodnevni jezik ljudskih situacija. To je Ji đing. On je prevodilac koji omogućava da svaki čovek komunicira sa univerzumom, sa vanvremenskim principima stvaranja i preobražaja po kojima se sve zbiva.Tako dobijeni heksagram simbolizovaće situaciju na koju se pitanje odnosi ili, češće, u kojoj se nalazi onaj koji pita. Šest linija pokazuju sve procese stvaranja date situacije, sa komentarima koji savršeno jasno obelodanjuju sve aspekte problema i proces njegovog neminovnog preobražaja. Često se dobija jedna ili više promenljivih linija i to su one koje treba zameniti u suprotna stanja (ako je to bila cela, onda prekinuta, i obratno). One predstavljaju naročito važna mesta u procesu razvoja date situacije, one intervale u koje treba dodati veću energiju svesti kako bi se namera privela cilju ili problem rešio. Tako heksagram i šest linija čine sedam činilaca stvaralačkog procesa. Kada se promenljive linije zamene dobija se drugi heksagram koji, kao sedmi činilac, predstavlja rezultat stvaralačkog procesa i začetak daljeg ciklusa preobražaja ako se energija svesti pravilno upotrebi u pomenutim intervalima razvoja situacije na koje ukazuju promenljive linije. Čitaju se samo komentari koji se odnose na simboliku drugog heksagrama, dok se njegove linije ne uzimaju u obzir.
Poetična simbolika taoističkih i konfučijanskih komentara, koji rasvetljavaju svaki simbol (heksagram) i njegove razvojne procese (linije), ostaće u ovoj najstarijoj knjizi rečita i jasna svakom čoveku, i sve dok ljudi na svetu bude bilo ukazivaće im sa svim detaljima sve tajne stvaranja i preobražaja. U svakom komentaru je jasno da se on ne odnosi toliko na „proricanje budućnosti” koliko na usklađivanje subjekta sa procesima stvaralačkog preobražaja univerzuma koji se trenutno zbivaju u njegovom iskustvu.
Stoga je ova Knjiga rečnik stvarnosti i mapa sveg zbivanja. Kao rečnik omogućava razumevanje, a kao mapa usmeravanje aktivnosti.Knjiga promene u celosti i potpunosti izražava poriv bića da se razotkrije i ostvari u Duhu. Kao nigde drugde u njoj se taj poriv otkriva sa svim detaljima, i to u skladu sa individualnom situacijom, dinamično, a ne statično ili globalno u formi mita.
Iskaz stvarnosti zbivanja svuda se okamenjuje u mit ili koncept. Samo se ovde on ispoljava neposredno, u skladu sa samim tokom zbivanja ovde i sada. Potreban je samo čovek dovoljno svestan da bi se uskladio sa stvarnošću zbivanja s kojim je u iskonskom jedinstvu. Zato ga Knjiga stalno poziva da to i učini. Ona deluje kao ličnost zato što se, kao ni jedna druga tvorevina, direktno odnosi na čovekovu ličnost u kojoj se stiču i ukrštaju sve dimenzije organskog i neorganskog bivstvovanja i dobijaju svoje oličenje u zbivanju, oličenje koje služi osvešćenju ili krajnjem ishodu.
U onoj meri u kojoj je čovek svestan svoje ličnosti kao oličenja ovog ukrštanja sveg zbivanja, u toj meri je svestan da je Knjiga promene spoljašnji izraz istog procesa. Dok je ličnost oličenje sveg iskustva bivanja na jednom individualnom području, Ji đing izražava oličenje svih moći bivstvovanja prirode uopšte. Zato je on od presudnog značaja za čoveka. Ovaj izraz je izvađen iz vanvremenskog holizma prirode i zapisan na samom početku ljudske kulture osvešćenja, pa zato predstavlja i jedini pouzdani vodič ka njenom najvišem ostvarenju.
FUNG JU-LAN: ISTORIJA KINESKE FILOZOFIJE
Lao Ce: Tao Te Đing (5 prevoda)
Huang Po: UČENJE O PRENOŠENJU DUHA
Lu Kuan Ju
Prevod dela, sa predgovorom i napomenama, "Tajne razvijanja suštinskog bića i besmrtnog života" (Hsin Ming Fa Chueh Ming Chih), taoističkog učitelja Čao Pi Čena, rođenog 1860. godine
Walter Last: Seksualna energija u zdravlju i duhovnosti
SAVETI ZA OČUVANJE I TRASFORMACIJU ENERGIJE
Džon Blofeld: Put do besmrtnosti
Taoistička alhemija životne energije
M.Čia M.Vin: Taoističke tajne o ljubavi
Negovanje i transformacija muške seksualne energije kroz Tao
Vežbe za kontrolu životne energije
Vlady Stevanovitch: Chi, put energije
Jedna od najboljih knjiga o upoznavanju i aktiviranju chi-a
Svami Maheshvarananda
Sve o čakrama
Svami Satjananda Sarasvati
Sve o buđenju kundalini
Joga budnog sanjanja i astralna projekcija
Objašnjenja o prirodi stvarnosti i uputstva za direktno spoznavanje viših dimenzija putem astralne projekcije
Lazarev - Dijagnostika karme i čovekov odnos prema duši i svetu
Energija i svest imaju zajedničku osnovu koja obuhvata naš odnos prema svetu, drugim bićima, samom sebi i svojoj duši.
Bez ispravnosti u toj osnovi i energija i svest ostaće neispravni, razjedinjeni i sputani.
ČAKRE
Sav život je u kretanju i razmeni energije individue sa drugim individuama, objektima i sa celinom. Energija se razmenjuje kroz sve centre ili čakre. Ako se to radi samo kroz prvu čakru (muladhara), onda je to samo seksualni odnos. Ako se razmenjuje kroz drugu čakru (swadhishthana), onda je tome pridodato zajedničko kretanje i neke aktivnosti, zabava. Ako kroz treću čakru (manipura), onda je tome pridodat i zajednički životni cilj, kao što je očuvanje porodice. Ako kroz četvrtu, srčanu čakru (anahata), onda je energija postala svest o čistoj ljubavi koja se može zajedno doživljavati na mnogo načina, ne samo kroz intiman odnos koji ovde postaje vođenje ljubavi, već i kroz razne motive i objekte, u svakom trenutku i sa svim bićima i celom egzistencijom razmenjujemo ljubav kao što razmenjujemo i životnu energiju. To je tantra. Ako kroz petu čakru (wishuddha), onda je to ljubav podstaknuta razumevanjem i zajedničkim interesovanjem i znanjem, i sama ljubav prema znanju i spoznaji. Kroz šestu čakru (ajna) je to ljubav koja nastaje na osnovu zajedničkog viđenja stvarnosti koja nas sve povezuje. Kroz sedmu čakru (sahasrara) naša životna energija postaje svesno jedinstvo sa Božanskom ljubavlju koja nas sve spaja i omogućava.
Kroz jedan normalan individualni život energija se kreće i uspinje tim redom, čakre se tako aktiviraju i čovek se tako razvija. Sve nenormalno u čoveku i ljudskom društvu nastaje kada se taj razvoj spreči i blokira u prvom ili drugom centru, ili kada se rad energetskih centara međusobno pomeša i tako poremeti.
Vidimo da se na kraju Božanska svest spaja u najvišoj čakri sama sa sobom kroz probuđenog čoveka.
Božanska svest kao ljubav je najjača sila egzistencije. Ona sve podstiče i ona najviše privlači. Oko nje se sve vrti.
Da bi se ceo taj psihoenergetski razvoj do kraja dobro odvijao, neophodno je da čovek već na početku svoga života ima iskustvo Božanske ljubavi kako bi pre svega imao svest o njoj, da ona uopšte postoji na ovom svetu, jer mnoge grubosti ovoga sveta to skrivaju. Tu Božansku bezuslovnu, apsolutnu ljubav i dobrotu dete može i mora da iskusi samo kroz roditeljsku ljubav i majčinski zagrljaj i nežnost. Samo to je dovoljno za ceo život, da bi čovek znao da to postoji i tako mogao da je pravilno razvije kroz sve svoje energetske centre i prenese to iskustvo na drugoga. Onaj ko to nije doživeo u detinjstvu i ne zna da to postoji, da su bezuslovna ljubav i dobrota mogući na ovom svetu, pošto je to najveća privlačna snaga i motivacija, tražiće to na sve moguće načine celog života, pa i one devijantne. Svo ljudsko stvaralaštvo počiva na toj težnji. Tako nastaje i svo zlo među ljudima: zbog nedostatka iskustva ljubavi i dobrote, zbog neverovanja da su oni uopšte mogući uvek i svuda. (Ne kaže se slučajno za nekog nasilnika da njega majka nije dovoljno volela. To je pravi razlog njegovog nasilništva.)
Sva pozitivna ljudska dela svedoče o različitim aspektima iskustva prisustva Božanske svesti, ljubavi i dobrote, a sva zlodela o nedostatku tog iskustva.
I nemojte samo da čitate o meditaciji:
Demonstracija chi-a:
***************************************
D. T. Suzuki / E. From: Zen budizam i psihoanaliza
Zen danas - klasični i novi tekstovi
Jasutani - roši
Detaljna uputstva o zazen meditaciji
Japanska haiku poezija - Vladimir Devide
***************************************
TVRDA FILOZOFIJA
MARTIN HAJDEGER: BITAK I VRIJEME
Izvor umetničkog dela; Doba slike sveta; Hegelov pojam iskustva; Ničeove reči: 'Bog je mrtav'; Čemu pesnici?; Anaksimandrov fragment
MARTIN HAJDEGER: PUTNI ZNAKOVI
Napomene o Jaspersovoj 'Psihologiji pogleda na svet'; Fenomenologija i teologija; Iz poslednjih marburških predavanja; Šta je metafizika?; O suštini razloga; O suštini istine; Platonovo učenje o istini; O suštini i pojmu prirode u Aristotelovoj 'Fizici'; Pismo o humanizmu; K pitanju o bivstvovanju; Hegel i Grci; Kantova teza o bivstvovanju
MARTIN HAJDEGER: MIŠLJENJE I PEVANJE
Prevladavanje metafizike; Načelo identiteta; Onto-teo-loško ustrojstvo metafizike; Građenje, stanovanje, mišljenje; Stvar; Helderlin i suština poezije, »...pesnički stanuje čovek...«; Jezik; Reč; Put ka jeziku
G. V. F. HEGEL: FENOMENOLOGIJA DUHA
***************************************
***************************************
ASTROLOGIJA - komplet knjiga i programa za učenje astrologije
je egzaktna nauka koja nam otkriva kako smo sačinjeni od zvezda.
Najšire osnove naše ličnosti određene su godinom rođenja,
koje su uslovljene aktivnostima sunca.
Njih opisuje kineski zodijak.
Uvek ga treba kombinovati sa zapadnim zodijakom
koji pokazuje kako smo uslovljeni godišnjim dobom, danom i časom rođenja.
Time su obuhvaćeni svi ciklusi i razmere prostorvremena koji nas sačinjavaju.
Osnovni principi astrologije se već hiljadama godina u potpunosti zasnivaju na teoriji holografskog univerzuma i sažimanju vremena i prostora u implicitnom poretku, univerzalnom (kvantnom) polju o kojima tek u novije vreme govori teorijska fizika.
Samo na tim principima, holografskog sažimanja prostorvremena, zasnivaju se sve astrološke metode tumačenja, i karaktera osobe na osnovu natalne karte, i predviđanja događaja pod uticajem tranzita, primarnih i sekundarnih progresija, direkcija, solarnog i lunarnog horoskopa... Na primer, konjukcija Marsa i Urana po tumačenju tranzita donosi udarce, povrede, naglo trošenje energije. Uran se na tom mestu, gde se sada nalazi Mars u tranzitu, nalazio u trenutku našeg rođenja, pre mnogo godina, ali on deluje kao da je i sada tamo kada preko te tačke, gde je nekad bio Uran, sada prolazi Mars. I mi tada doživimo povredu (kao što sam je ja jednom doživeo). Tako astrologija praktično pokazuje da prošlost, sadašnjost i budućnost postoje istovremeno. Da nije tako ni naša svest ne bi mogla da funkcioniše. To je sve naučno dokazao Kozirjev.
O osnovnim principima astrologije videti u mojoj knjizi: Meta-fizika astrologije
Onaj ko ne poznaje principe astrologije ne može da poznaje osnovne principe egzistencije - koje fizika tek počinje da otkriva, iako su bili poznati drevnim narodima oduvek. To drevno objektivno znanje skriveno je tako što je pretvoreno u mitove i teologiju.
Kako je astrološka nauka poslužila da se stvori mit o Hristu, da se drevno znanje o čovekovoj transformaciji i prosvetljenju sakrije i pretvori u religijske bajke za ljude detinjeg uma.
(Da ne bude zabune, sve ima svoj razlog postojanja, mnogi ljudi jesu duhovno nezreli i njima su potrebne takve bajke, kao i deci igračke. Biti protiv toga bilo bi besmisleno.)
Predavanja iz astroteologije - Kosmološki proces kao proces prosvetljenja u čoveku:
Ovan - Bik - Blizanci - Rak - Lav - Devica
Vaga - Škorpija - Strelac - Jarac - Vodolija - Ribe
(Predavanja iz astrotelogije preuzeta su odavde.)
"I potom reče Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu ZNACI vremenima, i danima i godinama... da dele svetlost od tame" (Postanje 1.14).
Ono što nam je u Bibliji lukavo prevedeno kao "vremenima" u originalu se kaže aeon, tj. eoni koji su oduvek predstavljani astrološkim znacima (od koji svaki traje oko 2150 godina).
Nema drugih ZNAKOVA na nebu koji omogućavaju objektivno viđenje i razumevanje događaja koji se zbivaju tokom vremena, do ovih o kojima astrologija govori. Drevno objektivno znanje iz kosmologije i samospoznaje, koje je očuvano u astrologiji i ezoteričnoj nauci o čoveku, sakriveno je tako što je pretvoreno u biblijske mitove da bi se ljudi držali u neznanju. Crkva zato i zabranjuje astrologiju, da se ne bi otkrio pravi izvor njihove teologije, da se ne bi otkrio pravi položaj čovekov u kosmosu - da je čovek mikrokosmos - holografsko oličenje celog kosmosa, Božanskog Apsoluta.
Jer crkva uči sasvim suprotno: da je čovek odvojen od Boga, iskonski grešan, da je rob božiji. Kako ga uči tako mu i biva. Kakve su čovekove misli, takav mu je i život. Zato je i takva i realnost čovekova - otuđen je i od Boga i od samoga sebe - iako u suštini ne bi trebalo takav da bude.
Cela astrologija ne čini ništa drugo nego detaljno i objektivno opisuje čoveka kao holografsku sliku kosmosa, i život čovekov u potpunom jedinstvu sa celinom kosmosa.
EZOTERIČNI OPIS ASTROLOŠKIH ZNAKOVA
U skladu sa gnostičkim učenjem
PROFESIONALNA IZRADA HOROSKOPA
Pitanje opravdanosti astrologije i izrade horoskopa
Astrologija je nauka o samospoznaji.
Osnovni problem u bavljenju astrologijom jeste mešanje u tuđu karmu, u proces učenja koji svaka duša ima na ovom svetu, a taj proces podrazumeva nepoznavanje događaja unapred, zato da bi se suočavala sa njima na takav način da može da razvija svoju volju i svest o sebi u interakciji sa neposrednim delovanjem na događaje.
Ako je čovek ičega
svestan onda i sam bez horoskopa može da bude svestan šta mu odgovara, a šta ne,
šta treba da radi a šta ne.
Tumačenje horoskopa samo može da mu skrene pažnju sa te prave svesnosti.
Niko drugi ne može čoveku dati svest o sebi i svojim pravim potrebama.
Tu astrologija pomaže, naravno, ali samo ako je čovek sam izučava kao pomoć u
razumevanju svoje karme.
Ni najbolji astrolog ne može drugome reći ono što on sam može da vidi u svom
horoskopu, i pored najbolje namere može da ga obmane. Ne toliko po sadržaju, da
pogreši, već po pitanju prioriteta i vremena kada je zreo da nešto o sebi sazna
a kada nije. To drugi teško može da vidi jer natalna karta pokazuje sve što ima,
nezavisno od vremena, pa astrolog nehotice može reći neku istinu o čoveku za
koju nije zreo da sazna, do koje tek treba da dođe i to sam, svojim iskustvom i
delovanjem.
Svest o sebi se razvija iz iskustva neposrednog delovanja, ne pukim informisanjem, saznanjem "šta će nam biti" i manipulisanjem tim znanjem koje bi se uglavnom sastojalo iz izbegavanja neprijatnih i biranja prijatnih iskustava.
Astrolozi koji pružaju takve informacije ljudima koji od njih traže analizu horoskopa, čine veliku štetu njihovom karmičkom razvoju, često mogu i ceo životni plan da im unište. Mešajući se tako u njihovu karmu astrolozi često i sami snose teške posledice.
Zato nauka astrologije svoju pravu primenu ima samo u ličnom znanju astroloških uticaja kao pomoć ili osvetljenje na putu kojim se ide svojim snagama.
Ne treba tražiti pomoć od astrologa, već od same astrologije. Svako treba sam da je izuči i samo tada će mu pomoći na najbolji način.
Jedina zloupotreba astrologije jeste u tome da vam neko drugi tumači horoskop.
Astrologija je pre svega nauka o samospoznaji.
Zato su astrološka analiza karaktera i temperamenta, izazova i mogućnosti ličnosti, daleko bolje i korisnije od predviđanja događaja.
***************************************
***************************************
STARI EGIPAT
Ljubinka Radovanović: VELIKA JEDNAČINA
Mit i simbolika Starog Egipta prema učenju
TAČNIJE: KNJIGA O RAĐANJU DUŠE U DAN
GERALD MASEY: EGIPATSKA KNJIGA MRTVIH
Dobra objašnjenja samog teksta kao i pravih pojmova koji su inače (namerno) pogrešno prevedeni, kao na primer "podzemni svet" Duat, koji zapravo znači "prvo jutarnje svetlo".
Takođe ispravlja laž da su Egipćani mumificiranje radili zbog telesnog uskrsnuća, što je krivo preuzelo hrišćansko učenje. Egipćani su mumificiranje radili jedino zbog očuvanja obeležja ličnosti koja je bila potrebna duši u prelaznom periodu, dok preminuli ne pređe u nebesku svetlost, u istinsko vaskrsenje duše. Uputstva za taj prelazni period sadrži "Knjiga mrtvih" kojoj je tačan naziv "Knjiga o rađanju duše u dan".
Knjiga je nezaobilazna za razumevanje šta je sve hrišćansko učenje nasledilo od staroegipatskog.
DREVNI EGIPATSKI KNJIŽEVNI SPISI
RAZGLEDAJTE KEOPSOVU PIRAMIDU IZNUTRA
(KORISTEĆI MIŠA I STRELICE)
I UOČITE PUNO TRUDA DA SE NAČINE OBLICI I UDUBLJENJA KOJA NEMAJU NIKAKVE DRUGE SVRHE OSIM DA POSLUŽE KAO LEŽIŠTA NEKIM UREĐAJIMA KOJIH VIŠE NEMA
ENUMA ELIŠ - Sumersko-akadski ep o stvaranju
Prevod sumerskih zapisa o tome kako su vanzemaljski bogovi Anunnaki stvorili crnu rasu ljudi u Africi za rad
Sumerski zapisi o vanzemaljcima
IZ ČASOPISA NEXUS BR. 23
DARKNESS OVER TIBET - Theodore Illion
O uticaju reptila iz podzemja na tibetansku verziju "budizma"
Tibetanske lame uopšte nisu budisti, oni se lažno predstavljaju kao budisti dok su zapravo šamani, demonisti i magijaši kojima je najveća želja da postignu što bolje sledeće rođenje. To je sve u potpunoj suprotnosti sa izvornim Buddhinim učenjem koje je sačuvano u palijskom kanonu. Izvorni budizam je namenjen nadilaženju i okončanju procesa inkarnacija i kao takav namenjen je najzrelijim dušama, koje taj proces okončavaju, kojima su u toku poslednje inkarnacije. Međutim, tibetanski šamani su razvili feudalno-ropski sistem na Tibetu i zbog nasleđivanja prava na manastire-feude razvili su sistem traženja gde se prethodni vlasnik ponovo rodio kako bi nasledio imanje. Iskoristili su neke elemente budističkog učenja da bi održali moć i vlasništvo. Upravo zato Iluminati (i njihovi masoni) predstavljaju tibetanske "budiste" kao jedine prave budiste i Dalaj Lamu kao jedinog pravog predstavnika budizma u svetu. To je sve prevara i laž koja ima za cilj poništenje pravog budizma i Buddhinog pravog učenja zato što ono na najbolji mogući način ukazuje na praksu probuđenja čovekovog od svih uslovljenosti ovoga sveta. To je trn u oku Jezuitima koji preko masona vladaju svetom putem svih mogućih uslovljavanja ljudi.
Budino učenje o probuđenju je njihov najveći neprijatelj.
Zato im je Dalaj Lama najveći prijatelj.
http://www.westernshugdensociety.org/
U tibetanskoj "budističkoj" tradiciji postoji nekoliko individualaca (Tilopa, Naropa, Milarepa) i dela (Mahamudra, Bardo thodol - Knjiga mrtvih) koji dostižu najveće vrednosti budizma, ali danas od toga nema ništa na Tibetu. Samo šamanistički rituali koji se svode na beskrajno mantranje i obrtanje čegrtaljki, sve u nadi boljeg rođenja. Možda će neko reći da je mahajana budizam viši oblik i nastavak Buddhinog učenja, ali nije tako. Pre svega, sam Buddha je, kada se pažljivo čita, rekao sve što mahajana pokušava da kaže. Nagarđuna, koji se smatra osnivačem mahajane (mada on nije ništa osnivao) samo je detaljnije osvetlio suštinu Buddhinog učenja, onog koje je sam Buddha izneo, ali se nakon vremena (posle 500 godina) zagubilo u formalnostima. Suština je sámo buđenje i utrnuće. Ono podrazumeva da je samsara nirvana i da ništa nije odvojeno, da mi to već jesmo, samo treba da se probudimo u tome što jesmo, ne da nešto novo postajemo. To podrazumeva sam pojam buddhi (buđenje) i nibbana (utrnuće, prestanak iluzije). Ali Buddha je znao da je um sposoban da lažira apsolutno sve, pa i takav uvid, samo buđenje, tj. ishod svakog procesa. Kao u hipnozi čovek sebe može mentalno da ubedi da je već svestan. Da ne bi došlo do takvog lažiranja rezultata probuđenja, Buddha nije mnogo govorio o rezultatu, izbegavao je sve metafizičke diskusije i odgovore, već je uvek naglašavao samu praksu i disciplinu sa kojom se istinski postaje probuđen. Tako je ljudima učinio bolju uslugu. To je učinio i Nagarđuna, samo je jače osvetlio tu suštinu u samom Buddhinom učenju koje je zapisano u palijskom kanonu. Ništa više od toga. Ali kao što uvek biva sa nekim izvornim učenjem, i to se vremenom menjalo i okrenulo na sasvim drugu stranu tako što su i Nagarđunu počeli da tumače svi kako su znali. Tako su došli do potpunog lažiranja ishoda duhovnog napora, do ubeđenja da je ishod već prisutan i da ne moramo ništa da radimo, možemo da se opijamo i seksamo - samsara je već nirvana i Buddhina priroda je već u nama. Tako je nastala mahajana kakvu danas imamo i kakvu nam nameću Iluminati koji drže svet pod hipnozom. Simulakrumima i simulacijama svih ishoda. Tako se ljudi održavaju u snu u kome sanjaju da su budni.
Um ima tešku sklonost da svaku simulaciju doživljava kao samu stvarnost.
Zapravo, sam um je sposobnost simulacije realnosti u našoj glavi.
Zato njime možemo da zamišljamo i osmišljavamo realnost iz svih mogućih aspekata, nezavisno od vremena i prostora.
Zato Iluminati svu realnost svode na simulaciju realnosti.
Tako proizvode inflaciju uma koja javu i san pretvara u jedno, u stanje nevidljivog ropstva.
********************************************
Umesto knjiga i rada na sebi, neki piju droge
Najnoviji metod držanja ljudi pod hipnozom je prešao u postmodernu paradigmu još sredinom 20-tog veka, uvođenjem psihodeličnih droga.
Droge ne menjaju čoveka u "viša stanja svesti". Samo mu daju privid u ta stanja. Suštinske i trajne promene u višu svesnost čovek dostiže samo radom na sebi, a taj rad su detaljno još davno opisali Patanjđali i Buddha. Tim radom na sebi čovek sam postaje to više stanje svesti. Nisu iskustva viših stanja svesti, stečena na bilo koji način, sama po sebi cilj, nego sam rad na sebi donosi trajne promene u čoveku koje daju onu zrelost koja stoji iza tog "višeg stanja" svesti i omogućava je.
Droge samo daju vantelesna iskustva i kratak boravak u astralu ili hiperspejsu (što je posledica aktiviranja kundalini energije kako to radi DMT) i nakon toga čovek ostaje u lažnom uverenju da je postigao cilj bez truda. Jeste nešto video, ali kao turista, ne kao domaćin u tom višem stanju svesti.
Svakom korisniku psihodeličnih supstanci treba da bude jasna sledeća činjenica: samo ono što je sam postigao svojom zrelošću pomoću meditativne discipline (a to su transcendentalna iskustva viših dimenzija i blaženstvo usled doživljaja jedinstva svesti i energije u celoj egzistenciji) jeste njegovo trajno svojstvo i ostvarenje; a sve ono što doživljava pomoću bilo kakvih spoljašnjih pomagala nikada nije njegovo trajno svojstvo i ostvarenje, iako može na kratko da izgleda isto i da pruži uvid kako to izgleda. Takva veštačka iskustva uvek će biti izgubljena kada se dejstvo hemije istroši i biće pomešana sa nižim umom (egom) koji je ostao. Um će onda od tog sećanja da razvije ubeđenje da je doživeo pravo iskustvo i da je postignuto ono što treba da bude postignuto.
Na početku ovog dokumentarca se i govori da DMT donosi iskustva koja su "ista kao ona koja se postižu u izmenjenim stanjima svesti kroz meditaciju i askezu." Zašto ih onda ne postignu na taj način, zašto koriste hemiju kao prečicu? Zato da bi se izbegao rad na sebi i preskočila etika koja je uslov za pravu meditaciju, jer upravo taj rad je ono što istinski menja čoveka iz nesvesnog u trajno svesno i duhovno biće, a ne sámo psihodelično iskustvo "višeg stanja svesti".
U tome i jeste cela obmana: predstavlja se da je "više stanje svesti" samo gomila fantastičnih vizija i osećanja za vreme tripa i da je to cilj sam po sebi, pa je svejedno kako se postiže. Nameće se zaključak da je i bolje ako je to lako pomoću droge, nego teško pomoću tradicionalnih duhovnih metoda, joge i meditacije - koje jedine trajno menjaju čoveka u skladu sa višim stanjem svesti.
I to je još jedna laž onih koji
falsifikuju drevnu baštinu čovekovog probuđenja:
tradicionalne
jogičke i budističke prakse meditacije uopšte nisu teške, niti su
zastarele niti su neprikladne za savremenog čoveka. Naprotiv. Svako ko ispravno
krene putem tradicionalne meditacije doživljava takva blaženstva, duboke i
trajne uvide da
nikada ne bi poželeo da ih zameni sa iskustvima koje donose droge.
Sve psihodelične droge popularišu oni koji rade na očuvanju ljudi u iluzijama. Za razliku od crkve i naučnika koji na grube načine onemogućavaju ljudima uvid u Stvarnost, lažiranjem Stvarnosti ili sprečavanjem pravog znanja, ovi to čine tako što daju privid lakog uvida u Stvarnost prostim gutanjem psihodelične supstance. Isti cilj, samo nova i savremenija taktika. Ili da kažemo postmoderna taktika: evo vam mrvice Stvarnosti koju ste tražili, to je to, sad znate, samo ostanite isti, ne morate više da tražite Stvarnost.
Važno je samo preskočiti stare učitelje, pravi rad na sebi i etiku koja transformiše čoveka da bude Stvarnost koju traži spolja, i dati ljudima novu pilulu.
Uvek plavu, naravno, koja izgleda kao crvena.
Najveći domet održanja ljudi u iluzijama je u tome da im se pruži uvid u Stvarnost, da je gledaju licem u lice, a da pri tom ostanu u neznanju, da oni sami ne budu ta Stvarnost - koja u suštini i jesu.
Suština iluzije jeste da je Stvarnost spolja i da nekim sredstvom treba doći do nje, neuviđanje da ona već Jeste kao samo postojanje, kao naša suština, i da ništa osim nje ne postoji.
Najviša Božanska Stvarnost je čovekova suština.
Čovek ovde postoji da bi je aktuelizovao na sve najfinije načine.
Zato je suština svake iluzije i ropstva ljudi u tome sa budu onemogućeni da aktuelizuju tu svoju Božansku Stvarnost tako što će da je projektuju spolja.
To onemogućavanje zapravo čoveka prisiljava da je jače i detaljnije aktuelizuje.
Česta iskustva pod uticajem ayahuasco droge su susreti sa zmijskim, reptilskim demonima i greysima, njihovim klonovima koji otimaju ljude i masakriraju ih u eksperimentima. (Moramo naglasiti da takva iskustva nemaju svi sa ayahuascom, verovatno ih imaju samo oni koji su već bili pod uticajem tih negativnih entiteta, a ayahuasca ih samo otkriva, kao što otkriva i druge aspekte realnosti koje svesni um ne vidi. Prema izveštajima korisnika ayahuasca samo aktivira kundalini energiju, i to vrlo uspešno i bez drugih posledica osim iluzije njenih korisnika da su time sami postigli zrelost za iskustvo u koje su imali samo kratkotrajan uvid. Time se lako razvija psihološka zavisnost od ayahuasce.)
Čak i tako dobar istraživač kao što je Graham Hancock širi dezinformacije o tim iskustvima u svojim predavanjima koja su inače puna dobrih i tačnih zapažanja. On žali što ga greysi nisu pokupili za vreme jednog tripa. Kao da mu nisu poznati izveštaji Williama Coopera, Phila Schneidera, Barbare Bartholic i dr.Karle Turner o monstruoznoj pozadini tih vanzemaljaca. Možda zato što su svi oni pobijeni jer su iznosili te informacije, a on slobodno drži predavanja u kojima populariše ono što su ovi osuđivali.
***************************************
NARUČIVANJE KNJIGA :
***************************************
NAUČITE SANSKRIT NA VREME
AKO ŽELITE DA ZNATE SRPSKI
Koreni srpskoga jezika - prof. Radmilo K Stojanovic
Gramatika i
pravopis na srpskom
REČNIK SRODNIH SANSKRTSKIH I SRPSKIH REČI
Naručivanje rečnika u sva tri toma
NAUČITE SVOJ JEZIK DA BISTE ZNALI DA MISLITE I OSMIŠLJAVATE ISPRAVNO I TAČNO.
SAMO NA NAŠEM MATERNJEM JEZIKU NAŠE MISLI SU ZAISTA NAŠE.
SEBE POČINJEMO DA GUBIMO ZABORAVOM SVOG JEZIKA.
SAMO SVOJIM JEZIKOM IZRAŽAVAMO SVOJE MISLI I OSTAJEMO SVOJI.
POROBLJAVANJE UVEK POČINJE NAMETANJEM TUĐEG JEZIKA, A ZATIM I TUĐEG MIŠLJENJA.
MISLIMO POMOĆU JEZIKA, DA BISMO ZNALI DOBRO DA OSMIŠLJAVAMO,
MORAMO ZNATI KAKO JEZIK NASTAJE, RAZVIJA SE I GDE SU MU GRANICE.
DA BISMO TO ZNALI, MORAMO GA CELOG DOBRO POZNAVATI.
ŠTO SE TAČNIJIM JEZIKOM IZRAŽAVAMO, TO SU NAM I MISLI ISPRAVNIJE.
KADA BUDEMO DOBRO I TAČNO OSMIŠLJAVALI, TADA ĆEMO ZNATI I GDE SU GRANICE MISLI.
UM SE SASTOJI OD MISLI. ROPSTVO I SLOBODA SAMO SU MISLI.
ONO ŠTO NAS POROBLJAVA, TO NAS I OSLOBAĐA.
KO NE ZNA SVOJ JEZIK, NE ZNA NI GRANICE MISLI.
KO NE ZNA GRANICE MISLI, NIJE SVESTAN NI SAMIH MISLI.
ŠTO JASNIJE VIDIMO TE GRANICE, TO JASNIJE VIDIMO I ONKRAJ NJIH,
ONO BEZGRANIČNO.
Ivan Klajn: GRAMATIKA SRPSKOG JEZIKA
Ivan Klajn: REČNIK JEZIČKIH NEDOUMICA
M. STEVANOVIĆ: SAVREMENI SRPSKOHRVATSKI JEZIK
GRAMATIČKI SISTEMI I KNJIŽEVNOJEZIČKA NORMA
REČNIK SRPSKOHRVATSKOGA KNJIŽEVNOG JEZIKA - MATICA SRPSKA
Elektronski rečnik srpskog književnog jezika